Дабетић: Црна Гора мора бити климатски одговорна, припремљена и отпорна

Државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) Зоран Дабетић говорио је на догађају поводом покретања пројекта „Унапређење стратешких оквира за афолу секторе и израда Друге националне инвентуре шума”.

Он је истакао да је пројекат прекретница у јачању капацитета Црне Горе у суочавању с изазовима климатских промјена, те да је стратешки циљ да унаприједи институционалне капацитете у секторима пољопривреде, шумарства и остале употребе земљишта – АФОЛУ сектора.

“Пројекат је структуриран око двије комплементарне компоненте - прва се односи на јачање националних механизама координације, с циљем превазилажења институционалних, информативних и финансијских препрека у спровођењу климатских мјера”, казао је Дабетић.

Друга компонента, према његовим ријечима, пружа циљану подршку АФОЛУ сектору, укључујући развој методологија за инвентуре шума и гасова са ефектом стаклене баште, модернизацију система за прикупљање и обраду података, те снажније укључивање приватног сектора.

Нагласио је да је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) један од најзначајнијих партнера Црне Горе у јачању одрживости агро-прехрамбених система и руралног развоја.

“У партнерству с ФАО-ом, већ радимо на унапређењу пракси коришћења земљишта, ревитализацији екосистема и повећању отпорности на климатске промјене”, навео је Дабетић.

Додао је да је Зелени климатски фонд најважнији глобални механизам финансирања климатских акција, с циљем да подржи земље у транзицији ка нискоугљеничном развоју.

“Црна Гора је у претходним годинама активно радила на јачању своје спремности да буде корисник средстава фонда и већ сада имплементирамо неколико значајних пројеката, а овај данашњи је важан искорак у тој мисији”, апострофирао је Дабетић.

Он је предочио да МЕРС предано ради на унапређењу климатских политика.

“Наша земља је усвојила Ажурирани Национално утврђени допринос (НДЦ), којим смо се обавезали на конкретна смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на јачање отпорности сектора који су најосјетљивији на климатске промјене”, навео је Дабетић.

Како је казао, у завршној фази је израда Националног плана адаптације (НАП), који је најважнији документ за системско управљање ризицима од климатских промјена.

“У паралели с тим, завршили смо Закон о климатским промјенама, који ће врло брзо бити упућен у процедуру усвајања”, рекао је Дабетић.

Додао је и да је, у сарадњи са партнерима из Свјетске банке припремљена и Стратегија нискоугљеничног развоја, која ће кроз остваривање зацртаних циљева дугорочно имати позитиван утицај на животну средину.

“Наш циљ је јасан - Црна Гора мора бити климатски одговорна, припремљена и отпорна. Данас отварамо ново поглавље у том правцу”, закључио је Дабетић.

Генерална директорица Директората за климатске промјене и одрживи развој Ивана Грујић истакла је да Црна Гора жели и мора бити климатски одговорна – не због формалности, већ због конкретних користи за наше грађане, природу и економију.

Она је захвалила свим учесницима пројекта, институцијама, стручњацима и партнерима на посвећености.

“Вјерујем да ћемо заједничким радом успјети да овај пројекат не буде само још један у низу, већ примјер добре праксе за будуће генерације”, закључила је Грујић.