Ђаковић поводом Међународног дана подизања свијести о губицима и расипању хране: "Храна се цијени, рационално користи и не баца"

Поводом Међународног дана подизања свијести о губицима и расипању хране, директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Владимир Ђаковић позвао је све грађанке и грађане да се према храни односе рационално, одговорно и са поштовањем.

„Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове жели да подстакне грађанке и грађане да боље планирају куповину и оброке, правилно чувају намирнице и искористе храну коју већ имају. Смањење бацања хране почиње у сваком домаћинству, али одговорност припада свима: произвођачима, трговцима, угоститељима, институцијама и потрошачима“, казао је Ђаковић.

Према процјени Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), у домаћинствима у Црној Гори годишње се баци око 54.000 тона хране, односно приближно 86 килограма по становнику. Ипак, ријеч је о процјени, јер Црна Гора још нема свеобухватне националне податке засноване на непосредном и редовном мјерењу количина отпада од хране.

Ђаковић је подсјетио да Црна Гора има дугу традицију рационалног коришћења хране, насталу у временима када су ресурси били ограничени, а свака намирница драгоцјена.

„Генерације прије нас знале су да од неколико једноставних састојака припреме јело достојно цара. Наше мајке, баке, очеви и дједови нијесу бацали хљеб, остатке ручка користили су за припрему нових оброка, а сезонско воће и поврће прерађивали и чували за зиму. То није била само потреба, већ знање, умјешност и одговоран однос према породици, раду и природи. Данас то искуство треба да сачувамо, развијамо и пренесемо новим генерацијама“, нагласио је Ђаковић.

Према његовим ријечима, однос према храни обликује се од најранијег узраста, због чега је важно да дјеца у породици, школи и заједници уче да цијене намирнице, разумију колико је рада потребно за њихову производњу и развијају навике које доприносе смањењу отпада.

„Када дјецу учимо да узму онолико хране колико могу појести, да не одбацују намирнице само због њиховог изгледа и да поштују труд људи који су их произвели, учимо их одговорности. Такве навике остају за цијели живот и представљају улагање у одрживију будућност“, навео је Ђаковић.

Рационално коришћење хране, како је истакао, не значи одрицање, већ пажљивије планирање и боље коришћење расположивих намирница. Прије одласка у куповину потребно је провјерити шта већ имамо у домаћинству, направити списак потребних намирница и избјегавати куповину количина које се не могу потрошити на вријеме.

„Купујмо онолико колико нам је потребно, правилно чувајмо намирнице, обратимо пажњу на рокове трајања и користимо остатке за припрему нових, укусних и хранљивих оброка. Од старог хљеба, куваног пиринча, кромпира, поврћа и других намирница могу се припремити бројна једноставна јела. Истовремено, морамо водити рачуна да храна буде правилно чувана, припремљена и безбједна за конзумацију“, поручио је директор Управе.

Посебно је важно правилно разумјети информације наведене на декларацији производа, чувати храну на прописаној температури и водити рачуна о хигијени приликом припреме оброка. Храну која је промијенила мирис, укус, боју или структуру, као и ону за коју постоји сумња да није безбједна, не треба користити.

Ђаковић је истакао да бацањем хране не губимо само намирнице, већ и новац, воду, енергију, земљиште и рад свих жена и мушкараца укључених у њену производњу, прераду, дистрибуцију и припрему.

„Иза сваког комада хљеба, воћа, поврћа, меса или другог производа стоје нечији рад, вријеме и знање. Када бацимо храну, бацили смо и ресурсе који су коришћени за њену производњу, транспорт, складиштење и припрему. Зато смањење расипања хране није само питање кућног буџета, већ и одговорног односа према природним ресурсима и цијелом друштву“, рекао је Ђаковић и указао и на значај правилног планирања количине хране у ресторанима, хотелима, трговинама, школама, вртићима, болницама и другим установама у којима се свакодневно припрема или дистрибуира велики број оброка, јер боља процјена потреба, одговарајуће складиштење и правилно управљање залихама могу знатно смањити количину хране која завршава као отпад.

„Црна Гора није велика земља и њени ресурси нијесу неограничени. Зато желимо да градимо друштво у којем се храна цијени, користи рационално и, када је безбједна и постоји вишак, дијели са онима којима је потребна. Одговорним понашањем чувамо кућни буџет, подржавамо домаће произвођачице и произвођаче, смањујемо количину отпада и штитимо животну средину“, навео је Ђаковић.

Он је нагласио да је Управа на располагању грађанкама и грађанима за поуздане, јасне и научно засноване информације о правилном чувању, припреми и безбједном коришћењу хране.

„Ту смо да пружимо савјет, одговоримо на питања и помогнемо свима који имају недоумице у вези са безбједношћу хране. Наш циљ није само контрола, већ и подршка, информисање и заједничко развијање одговорних навика. Сваки сачувани оброк и свака искоришћена намирница представљају мали, али важан допринос добробити људи, будућих генерација и наше планете“, закључио је Ђаковић.