Дигитално. Критички. Одговорно – Изазови и рјешења за сигуран онлине свијет

Министарство европских послова, кроз пројекат ЕУ4МЕ, у сарадњи са Министарством културе и медија, организовало је панел дискусију о Поглављу 10 – Информатичко друштво и медији, под називом „Дигитално. Критички. Одговорно: Изазови и рјешења за сигуран онлине свијет“. Дискусија је била усмјерена на разматрање кључних изазова у процесу дигиталне транзиције Црне Горе у контексту европских интеграција – посебно у областима као што су регулација дигиталног простора, борба против дезинформација, употреба вјештачке интелигенције, сајбер безбједност и заштита корисника.

У уводном излагању, главни преговарач са Европском унијом, Предраг Зеновић, истакао је значај дигиталне писмености и вјештина за успјешно прилагођавање савременим токовима у оквиру европских интеграција.

„Поглавље 10 обухвата и дигитално друштво и медије, важно је да развијамо капацитете како бисмо били дигитално спремни за све оно што је Европска унија предвидјела својим дигиталним компасом са циљем да до 2030. године будемо дигитално спремни за вријеме и изазове у којима живимо“, рекао је Зеновић.

Ружица Мишковић, шефица преговарачке радне групе за ово поглавље, нагласила је да се Црна Гора суочава са великим обавезама у погледу усклађивања с европским законодавством.

„Ово је једно од најдинамичнијих и најзахтјевнијих поглавља због брзине технолошког напретка. Пред нама су обавезе које се тичу законодавног усклађивања, али и конкретних активности које захтијевају активан, ефикасан и посвећен приступ, “ нагласила је Мишковић.

Сунчица Бакић из Агенције за аудио-визуелне медијске услуге указала је да, иако је Црна Гора формално ускладила кључне медијске законе са европским директивама, имплементација остаје главни изазов.

„Усклађивање са европском регулативом је важно, али морамо се бавити и специфичним домаћим изазовима који нису препознати у другим земљама ЕУ. Без рјешавања тих проблема, европски принципи неће моћи бити у потпуности примијењени код нас,“ истакла је Бакић.

У том контексту важна је и примјена Уредбе о дигиталним услугама (ДСА) као и ширег оквира дигиталне регулације, што је по оцјени професорице Сандра Башич-Хрватин са Факултета за хуманистичке студије Универзитета Приморска, веома сложен процес.

„Ово је технички захтјевна регулатива која подразумијева координацију свих државних институција и политички консензус. Говоримо о систему који истовремено укључује саморегулацију, корегулацију и регулацију. Ако желимо да адресирамо проблеме попут дезинформација, манипулација, лажних профила и утицаја вјештачке интелигенције на политичке процесе – потребна нам је усклађена, ефикасна регулација у складу са европским правилима,“ објаснила је Башич Хрватин.

Зато је важно, како је истакла Снежана Никчевић из НВО 35 мм, и да грађани имају свијест о дигиталним правима.

„Кључно је да сваки корисник зна какве дигиталне трагове оставља, ко их прикупља, како може бити таргетиран и како му се мишљење може обликовати. Данас традиционални медији примарно не обликују  јавно мијење – алгоритми и дигиталне платформе преузели су ту улогу,“ рекла је Никчевић.

Иако је поштовање правила изузетно важно, Андреја Михаиловић из организације Wомен4Цyбер, истакла је значај флексибилног законодавног приступа у брзо мијењајућем дигиталном окружењу.

„Правила стварају повјерење, а повјерење омогућава одржив технолошки напредак. Међутим, пренормираност може бити контрапродуктивна, нарочито у областима као што су генеративни АИ модели. Европски закон о вјештачкој интелигенцији је препознао потребу за сукцесивном примјеном и константним ажурирањем,“ рекла је Михаиловић.

Нада Ракочевић, секретарка Одбора ИЦТ удружења при Привредној комори Црне Горе, указала је на слабости у дигиталној трансформацији привреде.

„Ниво дигиталне трасформације привреде није на завидном нивоу, па се пропушта прилика за успјешније пословање на глобалном тржишту. Потребно је системско јачање дигиталних компетенција, почев од образовања у најранијој фази, како бисмо изградили генерације спремне за дигитално пословно окружење,“ објаснила је Ракочевић.

Дискусија је одржана у оквиру кампање „28до28“, чији је циљ приближавање грађанима користи од чланства у ЕУ и затварања преговарачких поглавља.