Додијељени грантови у оквиру Првог позива Програма прекограничне сарадње Србија–Црна Гора 2021–2027

Церемонија додјеле грантова корисницима Првог позива за достављање предлога пројеката у оквиру ИПА ИИИ Програма прекограничне сарадње Србија – Црна Гора 2021–2027 одржана је 23. септембра 2026. године у Новом Саду, у оквиру 10. Националне конференције о програмима европске територијалне сарадње. Догађај је окупио представнике Европске уније, државних институција, локалних самоуправа, организација цивилног друштва и кориснике грантова из обје државе, а представљао је важан корак у јачању прекограничне сарадње и одрживог развоја програмског подручја.

У оквиру Првог позива корисницима је било доступно укупно 5,4 милиона еура, од чега 3,24 милиона еура из алокације за програмску 2022. годину и 2,16 милиона еура из алокације за 2024. годину.

На церемонији је представљено седам нових прекограничних пројеката, са укупним доприносом ЕУ од 2,89 милиона еура, док укупна вриједност пројеката износи 3,58 милиона еура, који ће бити финансирани из алокације за програмску 2022. годину. Пројекте ће реализовати 19 партнерских организација, девет из Србије и десет из Црне Горе.

Пројекти који ће бити финансирани из алокације за програмску 2024. годину биће накнадно уговорени.

Подржани пројекти су усмјерени на унапређење здравствених услуга и доступности здравствене заштите, превенцију и рано откривање болести, здравствену заштиту у руралним заједницама, социјалну инклузију особа са инвалидитетом, као и заштиту и промоцију културне баштине и туризма у долини Лима.

Грантове су додијелили Немања Старовић, министар европских интеграција Републике Србије, Милош Марковић, генерални директор Директората за европску територијалну сарадњу у Министарству европских послова Црне Горе, и Андреас вон Бекерат, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији.

У оквиру конференције, Милош Марковић је учествовао на панелу „Глобал Еуропе: Схапинг Томорроw’с Цооператион Тодаy”, посвећеном будућности територијалне сарадње након 2027. године. Истакао је да европска територијална сарадња представља једну од практичних димензија процеса европских интеграција, јер грађанима и локалним заједницама омогућава да конкретне користи европске сарадње виде кроз пројекте и заједничка рјешења.

Говорећи о будућем периоду, нагласио је потребу да програми буду једноставнији, флексибилнији и стратешки усмјеренији, са већим фокусом на стварне потребе пограничних подручја, дугорочне резултате и коришћење искустава и партнерстава развијених кроз постојеће програме.