др. иур. Мирко Ђуковић

Др Мирко Ђуковић је био постдокторски истраживач на Hertie Универзитету у Берлину, при Центру за фундаментална права на пројекту „AFAR: Algorithmic Fairness for Asylum Seekers and Refugees“, гдје је радио на истраживању дискриминације и стандарда правичности у области аутоматизованог одлучивања и вјештачке интелигенције, а такође је предавао и на мастер студијама. Прије тога био је постдокторски истраживач на Правном факултету Европског универзитетског института у Фиренци (2023–2024).

Његово образовање укључује докторат правних наука из упоредног уставног права под менторством Јудит Шандор на Централноевропском универзитету у Бечу (2018–2023). Магистрирао је међународно пословно и економско право на Кјушу Универзитету у Фукуоки (2017–2018), и  Право Европске уније на Универзитету у Београду (2010–2012). Основне и специјалистичке студије права завршио је на Универзитету Црне Горе (2005–2009).

Био је предавач Људских права и нових технологија на Hertie Универзиту, Међународног и ЕУ права у Пекингу на Кинеском универзитету политичких наука и права, Увода у заштиту људских права, и Правне методологије на Централноевропском универзитету у Бечу, Права и јавне политике, и Људских права на Централноевропском универзитету у Будимпешти. У периоду од 2010. до 2016. је био запослен као сарадник у настави и истраживач на Универзитету Доња Горица гдје је предавао Људска права и недискриминацију, Основе права ЕУ, Увод у правни и политички систем. Као истраживач боравио је на Max Plank Институту за упоредно јавно право и међународно право у Хајделбергу (ментор Армин ван Богданди), HeLEX центру Правног факултета Универзитета Оксфорд (ментор Jane Kaye), као и на Правном факутету Универзитета у Болоњи (ментор Sivlia Zullo) и на NOVA Универзитету Лисабон (ментор Vera Lucia Raposo), Центру за етику и право у биомедицини у Будимпешти. Био је истраживач при Факултету за право и политичке науке Кјушу универзитета.

Као експерт и консултант радио је за Савјет Европе на пројектима у области људских права и антидискриминације од 2019. године; за UNDP на пројектима везаним за реформу јавне управе у Црној Гори од 2024. Радио је и за канцеларију GIZ у Подгорици на анализи могућег приступања иницијативи Отворени Балкан, на пројекту Универзитета у Сасексу и Свјетске здравствене организације на развоју алата за законодавну процјену антимикробне резистенције. Као национални истраживач/извјестилац сарађивао је са Аушвиц Институтом и François-Xavier Bagnoud Центром за здравље и људска права на Харварду. Радио је при Делегацији ЕУ у Црној Гори на пословима праћења и извјештавања у преговарчким поглављима 23 и 24 2015/16 године. Као резултат аутор је више извјештаја, предлога политика и приручника као што су CoE Приручник за Анти-дискриминационо право Црне Горе и UNDP Водич за оријентацију службеника/ца у јавној управи.

Аутор је радова о људских правима, регулативи биомедицинских технологија и вјештачке интелигенције, ЕУ праву, владавини права, као и годишњих прегледа уставносудске праксе у Црној Гори.

Добитник је више награда и стипендија укључујући награду за истраживачки рад Предсједника Централноевропског универзитета, Црногорске академије наука и умјетности, Max Planck Института, CIVICA мреже. Уредник је у Europan Health Law Journal и члан редакције European Journal of Legal Studies, и ко-аутор и сарадник на пројекту израде Oxford University Press Енциклопедије ЕУ права (уредница Tamara Hervey, St. George University London).

Члан је Европског удружења за здравствено право, гдје је координирао рад Мреже младих истраживача, као и Међународног удружења за јавно право. Његов истраживачки фокус обухвата људска права, здравствено право, судском тумачењу људских права и нових технологија, раду међународних судова и право ЕУ.

Течно говори енглески језик, а служи се италијанским, руским и шпанским језиком.