Дукај: Црна Гора жели да кроз самит убрза повезивање региона са дигиталним тржиштем ЕУ

Црна Гора жели да кроз Дигитални самит Западног Балкана убрза повезивање региона са Јединственим дигиталним тржиштем ЕУ, уз фокус на повољнији роминг, сајбер безбједност, дигитални идентитет и развој нових е-услуга, рекао је за Forbes Црна Гора министар јавне управе мр Марасх Дукај.

Црна Гора је домаћин Дигиталног самита Западног Балкана, који окупља свих шест економија региона и фокусиран је на повезивање дигиталних тржишта, јавних услуга, сајбер безбједности и приближавање Јединственом дигиталном тржишту ЕУ. Самит ће бити одржан од 12. до 14. октобра у Херцег Новом.

Дукај управо то што је Црна Гора домаћин самита представља као „признање и обавезу“, уз очекивање да самит донесе конкретне договоре, а не само политичке поруке.

„Домаћинство Дигиталног самита Западног Балкана за Црну Гору је истовремено признање и обавеза. Признање, јер потврђује да нас регион и европски партнери виде као државу која дигиталну трансформацију не прати, већ је предводи. Обавеза, јер се од нас с правом очекује да овај скуп не остане само политичка платформа, већ да постане оперативни замајац регионалне сарадње“, казао је.

Каже да није случајно што ће за истим столом бити свих шест економија Западног Балкана, јер подаци, услуге и тржишта данас не престају на државним границама, па ни рјешења не могу настајати у шест одвојених система.

„Наш заједнички интерес је да убрзамо дигиталну трансформацију, повежемо системе и услуге и као регион се приближимо Јединственом дигиталном тржишту Европске уније“, поручио је Дукај.

Подсјећа да Црна Гора у тај разговор улази са конкретним резултатима – затворила је Поглавље 10 (Информационо друштво и медији) и једина је држава региона која је пуноправна чланица програма Европске уније „Дигитална Европа“.

„То искуство желимо да подијелимо са партнерима у региону, јер је сваки искорак који направи једна економија корак напријед за све“,, рекао је.

Како је додао, од самита очекује договоре чије ће ефекте грађани и привреда осјетити: лакшу прекограничну размјену података кроз интероперабилне системе, повољнији роминг, квалитетније дигиталне јавне услуге, интероперабилан дигитални идентитет и безбједније онлајн окружење. За компанију која послује у више економија региона то, како је казао, значи мање администрације и ниже трошкове, а за грађане – дигиталне услуге које су једнако једноставне, доступне и сигурне, без обзира на то гдје у региону живе и раде.

Роминг са ЕУ може доћи и прије чланства

Дукај указује да је укидање роминга унутар Западног Балкана било први јасан доказ да регионална дигитална сарадња даје резултате које сваки грађанин види на свом рачуну.

„Сада желимо да направимо сљедећи корак – приближавање европском режиму ‘Роам Лике ат Хоме’. Ту више не говоримо само о политичкој амбицији. Европска комисија је у фебруару ове године предложила отварање преговора са Црном Гором и осталим партнерима са Западног Балкана о њиховом укључивању у европски роминг режим“, подсјетио је.

Тај процес, како додаје, може довести до тога да грађани Црне Горе користе мобилне услуге у државама ЕУ без додатних роминг трошкова, под условима који важе на домаћем тржишту.

Он, ипак, не би лицитирао датумом, јер, како објашњава, завршетак процеса не зависи само од Црне Горе – потребно је спровести преговоре и завршити регулаторно усклађивање са европским правилима.

„Али чињеница да је Европска комисија покренула овај процес показује да је циљ реалан и, што је посебно важно, да може бити остварен и прије пуноправног чланства Црне Горе у ЕУ“, поручио је.

Истиче да као држава која је затворила Поглавље 10, Црна Гора предњачи у испуњавању техничких и правних предуслова. За привреду, а посебно за компаније које послују са партнерима из EU и за туристички сектор, то значи директно смањење трошкова.

„За грађане, то је можда и најбоља потврда да се успјех дигиталне политике не мјери само документима, већ оним што људи осјете у свакодневном животу“.

Сајбер безбједност више није национално питање

Кад је у питању сајбер безбједност, Дукај каже да су масовни сајбер напади 2022. године били озбиљно упозорење, али и преломна тачка.

Црна Гора, како тврди, није остала на нивоу препорука, већ је спровела дубоку и структурну реформу система сајбер безбједности.

„Водила нас је лекција која важи за цијели регион: што брже дигитализујемо услуге и повезујемо системе, то снажнија мора бити и наша отпорност. Успоставили смо Владин CIRT (Computer Incident Response Team) као оперативно језгро сајбер одбране државе“.

Подсјећа и да је усвојен Закон о информационој безбједности, који је у потпуности усклађен са европском НИС2 директивом, чиме су створени чврсти услови за формирање Агенције за сајбер безбједност као централне институције за заштиту критичне инфраструктуре и података.

У Подгорици је, како наводи, успостављен Регионални центар за сајбер капацитете (WB3C), први те врсте у региону, који служи као платформа за заједничку обуку и одговор на пријетње.

„То је мјесто на којем се граде знање и капацитети неопходни цијелом Западном Балкану“, истиче Дукај.

Према његовим ријечима, управо WB3C најбоље показује зашто одговор на сајбер пријетње не може бити искључиво национални.

Министар поручује да пријетње не познају државне границе, па регионална размјена информација, координација тимова и међусобна помоћ у случају великих инцидената морају бити саставни дио система колективне дигиталне отпорности, повезаног са европским механизмима.

„Зато на Самиту фокус стављамо на оперативне механизме – размјену информација у реалном времену и заједничке вјежбе одбране. Када је ријеч о великим инцидентима, брзина реакције и способност да дјелујемо заједно могу бити пресудни. Само безбједан дигитални простор може бити и простор повјерења – за грађане, за инвеститоре и за наше европске партнере“, рекао је.

АИ не смије замијенити људску одговорност

Говорећи о примјени вјештачке интелигенције (АИ) у јавној управи, заштити података и одговорности, Дукај каже да вјештачку интелигенцију посматрају као алат за бржу, транспарентнију и доступнију јавну управу.

„За нас то није технологија будућности, већ технологија коју већ данас треба одговорно примјењивати. Израдили смо Националну процјену спремности за вјештачку интелигенцију, која представља основ за израду Стратегије развоја вјештачке интелигенције. На порталу Министарства јавне управе увели смо AI chatbot, прво такво рјешење у државној управи Црне Горе“, навео је.

Најавио је да је сљедећи корак AI asistent за eUpravu, који ће грађанима пружати информације и водити их кроз административне процедуре 24 сата дневно, седам дана у недјељи.

Ипак, поручује да је граница јасна: AI мора бити одговоран и подложан људској контроли. Вјештачка интелигенција не смије замијенити људски фактор у доношењу коначних правних и управних одлука, нити смије постати начин да се одговорност државе пребаци на алгоритам.

Дукај истиче да је заштита података грађана неприкосновена.

„AI сервисе развијамо у потпуности у складу са GDPR стандардима и Актом Европске уније о вјештачкој интелигенцији (AI Act), уз пуну транспарентност и одговорност у примјени алгоритама. То није само обавеза на нашем европском путу, већ и услов да грађани и привреда имају повјерења у дигиталне услуге државе. Европска правила за нас су оквир, а не препрека. Ако их као регион усвајамо заједно, градићемо паметније услуге, конкурентнију економију и повезанији Западни Балкан“, казао је.

Још 162 дигиталне услуге до краја 2027.

Дукај подсјећа да модерни дигитални сервиси не могу функционисати без стабилне и поуздане инфраструктуре, а кључни изазови Црне Горе односе се на равномјерну покривеност брзим интернетом, посебно у руралним подручјима, као и на потпуну повезаност свих јавних регистара.

Наводећи шта је до сада урађено, казао је да су унапријеђени портали гов.ме и еУправа, па данас грађани и привреда могу електронски да плате више од 600 административних такси и накнада, без одласка на шалтере.

Најављује да ће до краја 2027. године Влада, кроз План дигиталних услуга, увести још 162 нове дигиталне услуге.

„Да би те услуге заиста функционисале, институције морају брзо и сигурно размјењивати податке. Зато смо успоставили X-Road платформу, нови јединствени систем за електронску размјену података између институција, као и GSB платформу, односно Владину магистралу органа, која повезује институције и општине. Креирали смо и Метарегистар – централни каталог који обухвата 205 електронских регистара, информационих система и web сервиса и омогућава јединствену евиденцију државних система“.

Дукај је рекао да је успостављен и GovME CA – квалификовано цертификационо тијело за сигуран дигитални идентитет.

„То је темељ на којем градимо дигитални идентитет који треба да буде интероперабилан и ван граница Црне Горе, у региону и у Европској унији“.

Инфраструктурне јазове, како додаје, уклањају и на локалном нивоу, кроз дигитализацију локалних самоуправа и сарадњу са Европском унијом, попут пројекта „Општине за ЕУ“.

Циљ је, објашњава, да свака општина може да пружи једнак квалитет дигиталних услуга.

У сарадњи са УНОПС-ом израђена је и студија изводљивости за успостављање државног дата центра, што је важан корак ка сигурнијем и ефикаснијем управљању државном дигиталном инфраструктуром.

„Наш крајњи циљ није да дигитализујемо постојећу бирократију, односно да папир само замијенимо електронским документом. Циљ је да мијењамо саме процесе, тако да грађанин што већи број услуга може да заврши електронски, без обиласка институција и достављања података које држава већ има. На крају, успјех се не мјери бројем стратегија и прописа, већ тиме колико је грађанима и предузећима постало једноставније“, рекао је Дукај.

Дакле, како каже, мање чекања, мање бирократије и више времена за грађане и привреду.

Без стручних људи нема успјешне дигиталне трансформације

Осврћући се на дефицит ИТ и сајбер стручњака и спречавање одлива мозгова, поручује да »ниједна реформа не вриједи ништа ако немамо људе који ће је изнијети«.

Подсјећа да је недостатак стручног кадра у ИТ и сајбер сектору регионални и глобални изазов, а држава је на њега одговорила конкретним мјерама.

„На иницијативу Министарства јавне управе повећали смо зараде експертима из IT сектора и других дефицитарних области у јавној управи за 30 одсто, како бисмо привукли и задржали квалитетан кадар“.

Успостављена је, како је додао, Дигитална академија као механизам континуираног развоја дигиталних компетенција запослених у јавној управи, а кроз програм „Реадy фор ЕУ“ службенике припремају за рад у складу са европским стандардима.

Указује и на потписане споразуме са Француском и Италијом ради обуке службеника из Црне Горе у њиховим престижним националним школама, док уз подршку Европске уније граде нову генерацију стручњака.

„Кроз измјене Закона о државним службеницима и намјештеницима јачамо мерит систем, у којем су компетенције и етика једини пут до напредовања“, навео је Дукај.

Поручује да се дигитална трансформација, на крају, не заснива само на серверима, софтверу и законима. Она зависи од људи који знају како да их развијају, користе и штите.

„Зато развој дигиталних компетенција мора држати корак са развојем вјештачке интелигенције и других нових технологија“, истакао је.

Према ријечима Дукаја, управо у овој области регионална сарадња има посебну вриједност.

„Свих шест економија суочава се са истим изазовом, па је отворена размјена знања и искустава најкраћи пут да га заједно превазиђемо – умјесто да се међусобно надмећемо за исте стручњаке“, оцијенио је.

Повезанији Западни Балкан је и ближи Европској унији

Дукај је рекао да је затварањем Поглавља 10 и учешћем у програму „Дигитална Европа“, Црна Гора већ закорачила на дигитално тржиште Европске уније и прије пуноправног чланства.

„Погодности које већ остварујемо и даље развијамо укључују: приступ фондовима ЕУ за истраживање и иновације; признавање квалификованих електронских потписа и цертификата, преко GovME CA; могућност учешћа црногорских компанија и стартапова на европском тржишту под једнаким условима“, навео је.

Ипак, како додаје, Јединствено дигитално тржиште ЕУ функционише управо зато што не познаје унутрашње границе, па и пут до њега има највише смисла ако га прелазимо као регион.

Поручује да је повезанији Западни Балкан ближи ЕУ. Усклађивање са дигиталним стандардима и правилима ЕУ, јачање дигиталне инфраструктуре и развој интероперабилних услуга припремају свих шест економија за дубљу интеграцију.

„Регионални центар за сајбер капацитете (WB3C), са сједиштем у Подгорици, показује да Црна Гора у том процесу може бити и чвориште регионалне размјене знања и искустава“, казао је Дукај.

Ту визију, како додаје, подржавају и билатерална партнерства.

Подсјећа да је са Италијом потписан Меморандум о сарадњи у области реформе јавне управе – први такав споразум који је Италија потписала са неком од земаља Западног Балкана – а са Француском је сарадња формализована Изјавом о намјерама, усмјереном на експертску подршку.

„Са Републиком Казахстан закључили смо Меморандум о сарадњи у области дигиталне управе и GovTech-a са Министарством за вјештачку интелигенцију, као и документ о управљању људским ресурсима у јавној управи“, подсјетио је.

Дукај сматра да је дигитална трансформација једна од области у којој грађани европске интеграције могу осјетити већ данас.

„Зато је наш циљ да Црна Гора и Западни Балкан не чекају чланство у ЕУ да би постали дио европског дигиталног простора, већ да се са њим повезују сада – кроз заједничке стандарде, сигурније дигиталне услуге, интероперабилност и снажнију регионалну сарадњу. Јер европске интеграције нијесу само питање граница и тржишта, већ и начина на који живимо, радимо и користимо јавне услуге. Један регион, дигитално повезан, све је ближи Европи. А наше дигиталне границе не смију постати нове границе Европе“, закључио је Дукај.

Дигитални самит организује Министарство јавне управе, под покровитељством Владе Црне Горе, у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (RCC), а у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом.

Дукај: Црна Гора жели да кроз самит убрза повезивање региона са дигиталним тржиштем ЕУ - Форбес