Дукај: Јавна управа мора бити сервис грађана, а не административна препрека

Интервју министра јавне управе  Марасха Дукаја порталу Банкар

Поводом Међународног дана јавне управе, који се одржава данас, министар јавне управе Марасх Дукај поручује да Црна Гора мора градити управу која је ближа грађанима, отворенија за њихове иницијативе и спремнија да ефикасно одговори на потребе локалних заједница.

„Наш циљ је да локална самоуправа буде ближа грађанима, отворенија за њихове иницијативе и способнија да правовремено, ефикасно и законито одговори на потребе локалне заједнице“, истакао је Дукај.

У интервјуу за портал Банкар, Дукај наглашава да су реформа локалне самоуправе, професионализација администрације и дигитализација јавних услуга кључни кораци ка систему у којем институције неће бити административна препрека, већ истински сервис грађана и привреде. Према његовим ријечима, нови законски оквир треба да ојача одговорност, транспарентност и ефикасност рада јавне управе, уз снажније укључивање грађана у процесе одлучивања.

Црна Гора је, како истиче, у претходном периоду остварила значајан напредак у дигитализацији јавне управе, посебно кроз имплементацију нове ГСБ, односно X-роад платформе, која је омогућила бољу електронску размјену података између институција. Захваљујући томе, грађанима је данас доступан већи број електронских услуга без потребе да више пута достављају документацију коју органи јавне управе већ посједују.

„У оквиру реализације Плана услуга за дигитализацију предвиђена је имплементација 175 јавних услуга од стране 22 институције“, поручио је Дукај.

У којој мјери је актуелни законски оквир за локалну самоуправу прилагођен стварним потребама општина, посебно када је ријеч о ефикасности рада, транспарентности и бољој комуникацији са грађанима?

Министарство јавне управе спровело је свеобухватну анализу функционисања система локалне самоуправе у Црној Гори, која је указала на низ изазова које је потребно превазићи како би грађанима било омогућено ефикасније остваривање права на локалну самоуправу и квалитетније пружање локалних јавних услуга.

Управо зато припремили смо потпуно нови Закон о локалној самоуправи, који се тренутно налази у скупштинској процедури. Његов основни циљ је јачање капацитета локалних самоуправа, унапређење њихове ефикасности, транспарентности и одговорности, као и стварање нових могућности за активније учешће грађана у доношењу одлука на локалном нивоу.

Нови закон снажно афирмише принципе отворене и партиципативне локалне самоуправе. Уводе се нови механизми непосредног учешћа грађана, укључујући скупштине грађана као савремени облик делиберативне демократије, додатно се унапређује институт грађанске иницијативе, а уводи се и обавеза спровођења јавних расправа о питањима од значаја за локалну заједницу.

Посебно је значајно што се уводи обавеза органа локалне самоуправе да размотре и одговоре на иницијативе и предлоге грађана поднијете кроз законом прописане механизме учешћа. Тиме се грађанима не даје само право да учествују, већ се успоставља и одговорност институција да њихове предлоге размотре и о њима заузму став.

Истовремено, јача се сарадња са невладиним организацијама кроз обавезу формирања Савјета за сарадњу са НВО, као институционалног механизма за континуирани дијалог и укључивање цивилног сектора у креирање и спровођење локалних политика.

Важно је нагласити да избор одборника није једини начин остваривања права грађана на локалну самоуправу. Савремени европски стандарди подразумијевају континуирано укључивање грађана у процесе одлучивања, а нови закон управо иде у том правцу – стварањем више могућности да грађани непосредно учествују у обликовању политика које утичу на квалитет живота у њиховим заједницама.

Поред тога, унапређују се механизми сарадње између централног и локалног нивоа власти. Успостављање Савјета за локалну самоуправу, као и тематских мрежа у појединим управним областима, допринијеће квалитетнијем политичком и стручном дијалогу, бољој координацији јавних политика и ефикаснијем извршавању законских обавеза на свим нивоима власти.

Наш циљ је да локална самоуправа буде ближа грађанима, отворенија за њихове иницијативе и способнија да правовремено, ефикасно и законито одговори на потребе локалне заједнице.

Зато је читав концепт новог Закона о локалној самоуправи прожет принципом одговорности. Закон јасно дефинише права, обавезе и одговорности како органа локалне самоуправе, тако и органа државне управе у вршењу послова који се односе на локалну самоуправу, уз успостављање механизама сарадње, координације, надзора и међусобне одговорности.

Суштина предложених рјешења јесте да сваки орган, у оквиру својих надлежности, преузме пуну одговорност за законито, ефикасно и транспарентно вршење послова из свог дјелокруга. Крајњи циљ таквог приступа није административна контрола сама по себи, већ успостављање пуне одговорности према грађанима и заштита њиховог Уставом загарантованог права на локалну самоуправу.

Не смијемо дозволити да неефикасност, непоступање или незаконит рад органа власти буду препрека остваривању права грађана. Управо зато нови закон успоставља јаснија правила, прецизније одговорности и снажније механизме контроле и одговорности, како би локална самоуправа била сервис грађана, а не административна препрека у остваривању њихових права.

Колико је Црна Гора напредовала у дигитализацији јавне управе, нарочито кроз ГСБ систем, и када грађани могу очекивати брже, једноставније и потпуно електронске услуге локалних и државних органа?

Црна Гора је у претходном периоду остварила значајан напредак у дигитализацији јавне управе, посебно кроз имплементацију нове ГСБ платформе. Нова X-роад платформа је допринијела јачању повјерења међу институцијама у погледу електронске размјене података, у складу са Законом о електронској управи. Захваљујући томе, грађанима је данас доступан већи број електронских услуга без потребе за достављањем документације коју органи јавне управе већ посједују, што поступке чини бржим, једноставнијим и ефикаснијим. У наредном периоду очекује се даље повезивање државних и локалних органа са ГСБ системом, као и развој нових електронских услуга. Тиме ће се створити услови да све већи број административних поступака буде могуће завршити у потпуности електронским путем, уз мање одлазака на шалтере и краће вријеме чекања за грађане и привреду.

Такође, Црна Гора је усвајањем Плана пуне имплементације трансакционих јавних електронских услуга на националном и локалном нивоу 2025–2027. поставила јасну стратегију развоја електронских услуга у складу са Реформском агендом и циљевима дигиталне трансформације. Циљ Плана је унапређење квалитета јавних услуга, повећање њихове доступности, као и повећање транспарентности у раду институција, те усклађивање са европским дигиталним стандардима.

У оквиру реализације Плана услуга за дигитализацију предвиђена је имплементација 175 јавних услуга од стране 22 институције.

Када се може очекивати пуна интероперабилност између државних и локалних регистара, како грађани не би морали више пута да достављају исту документацију различитим институцијама?

Пуна интероперабилност између државних и локалних регистара представља један од кључних циљева дигиталне трансформације јавне управе. У претходном периоду успостављени су значајни технички и нормативни предуслови кроз имплементацију нове ГСБ платформе и повезивање све већег броја институција на  ГСБ платформу за електронску размјену података. Процес повезивања регистара одвија се фазно, имајући у виду сложеност информационих система и потребу за обезбјеђивањем високог нивоа заштите и квалитета података. Министарство јавне управе континуирано ради на укључивању нових органа и регистара у систем интероперабилности, како на државном тако и на локалном нивоу.

Шта Министарство јавне управе конкретно ради на смањењу административних процедура у општинама, посебно за грађане и привреду који се најчешће суочавају са дугим роковима и компликованом папирологијом?

Министарство јавне управе (МЈУ) препознаје да грађани и привреда на локалном нивоу и даље често наилазе на дуге рокове, велики број административних корака и потребу за достављањем обимне документације. Из тог разлога, МЈУ кроз План дигитализације услуга спроводи активности које имају за циљ поједностављење и модернизацију пружања услуга у општинама.

Конкретно, кроз пилот приступ дигитализују се четири услуге у одабраним општинама, које ће директно допринијети смањењу административних процедура, убрзању процеса и лакшем приступу грађана локалним услугама:

Пријава вјенчања за закључење брака

Институт слободне столице – пријава за учешће на сједницама Скупштине

Пријава за стипендије за све студенте, са посебним фокусом на унапређење приступа студентима – лицима са инвалидитетом

Пријава за остваривање накнаде за новорођенче

Дигитализацијом ових услуга омогућава се подношење захтјева електронским путем, смањује потреба за физичким одласцима на шалтере, скраћује вријеме обраде и повећава транспарентност поступака.

Важно је нагласити да Министарство јавне управе не може директно да утиче на измјене правних и административних токова који произлазе из закона и подзаконских аката. За поједностављивање самих процедура, смањење броја корака или измјене потребне документације надлежни су ресорни органи и институције које креирају регулаторни оквир.

Међутим, МЈУ кроз дигитализацију, стандардизацију услуга и унапређење корисничког искуства ствара услове да постојеће процедуре постану брже, доступније и ефикасније, уз истовремено подстицање надлежних институција да даље раде на регулаторном растерећењу грађана и привреде.

Поред наведеног, важно је истаћи да дугорочно смањење административног оптерећења захтијева паралелан рад на дигитализацији услуга и регулаторним реформама -укључујући примјену принципа „једном достављен податак“, већу размјену података између институција и континуирано мапирање административних процедура како би се идентификовали кораци који не стварају додатну вриједност за грађане и привреду.

Да ли Министарство планира додатну контролу броја запослених у локалним самоуправама и јавним установама, имајући у виду раст администрације и потребу за ефикаснијом јавном управом?

Када је ријеч о локалном службеничком систему, приоритет Министарства јавне управе није успостављање додатних механизама контроле броја запослених, већ стварање квалитетног нормативног и институционалног оквира за управљање људским ресурсима на локалном нивоу.

У том смислу, припремљен је нови Закон о локалним службеницима и намјештеницима, који ће на свеобухватан начин уредити права, обавезе и одговорности локалних службеника и намјештеника, као и поступке запошљавања, напредовања, оцјењивања и стручног усавршавања. Циљ је успостављање професионалног, одговорног и на заслугама заснованог службеничког система, који ће истовремено одговорити на изазове са којима се општине суочавају, укључујући недостатак стручног кадра у појединим областима.

Истовремено, новим Законом о локалној самоуправи додатно се јача одговорност јединица локалне самоуправе за управљање сопственим људским ресурсима, што и јесте њихова изворна надлежност. Закон уводи обавезу предсједника општине да скупштини подноси годишњи извјештај о стању у области људских ресурса, који ће садржати податке и анализе о броју запослених, кадровском планирању, потребама за новим кадром, ефектима обука, структури запослених и другим показатељима важним за одговорно управљање људским ресурсима.

На тај начин питање броја запослених неће се посматрати изоловано, већ у контексту стварних потреба општине, квалитета услуга које пружа грађанима и расположивих кадровских капацитета за извршавање законом прописаних надлежности.

Поред тога, Министарство јавне управе успоставља информациони систем за праћење стања у области локалне самоуправе, који ће омогућити прикупљање поузданих и упоредивих података о функционисању општина, укључујући и област људских ресурса. На основу тих података биће могуће квалитетније пратити трендове, идентификовати изазове и креирати јавне политике засноване на чињеницама.

Дакле, наш приступ није административна контрола ради саме контроле, већ успостављање јасних правила, одговорности и аналитичких алата који ће омогућити да локалне самоуправе самостално, одговорно и транспарентно управљају својим људским ресурсима, уз истовремено праћење стања на нивоу система локалне самоуправе у цјелини.

Када се може очекивати усвајање Закона о Влади и на који начин ће тај закон уредити одговорност, надлежности и функционисање извршне власти?

Како је већ познато, Предлог закона о Влади утврђен је на сједници Владе у фебруару ове године и тренутно се налази у Скупштинској процедури, гдје се очекује његово скорије усвајање. Овим законом модернизју се постојећа рјешења, прецизније се уређује структура, организација и начин функционисања Владе, с циљем да се обебзиједи ефикасније и усклађеније обављање послова у интересу грађана. Конкретно:

Влада врши извршну власт у складу са Уставом, потврђеним и објављеним међународним уговорима и законом, будући да су питања надлежности, састава, избора, оставке и разрјешење, питање повјерења, неповјерења, интерпелације и престанак мандата, уставне категорије.

Родна равноправност чалнова Владе, на начин да најмање 40% чланова Владе су из реда мање заступљеног пола. Такође, ако Влада има више од једног потпредсједника, најмање један потпредсједник ће бити из реда мање заступљеног пола. Посебно, ако Влада има више од два потпредсједника, најмање један потпредсједник ће бити из реда мањинских народа и других мањинских националних заједница.

Надлежности предсједника Владе, на начин да представља Владу и руководи њеним радом, обезбјеђује јединство политичког дјеловања Владе, сазива и предсједава сједницама Владе, потписује акте које она доноси, усклађује рад чланова Владе и врши друге послове утврђене Уставом и законом, као и обавезу да за свој рад одговара Скупштини Црне Горе.

Надлежности потпредсједника Владе и министара.

Обавезне управне области, односно министарства, која се не могу спајати са другим управним областима.

Поступак провјере интегритета предсједника и чланова Владе и функционера извршне власти, на који начин смо испунили ГРЕЦО препоруке и битне сугестије Венецијанске комисије. Такође, доношење Етичког кодекса предсједника и чланова Владе и функционера извршне власти и образовање Етички одбор за праћење примјене Етичког кодекса.

Престанак мандата предсједнику и члану Владе и престанак функције, при чему је прописано и да је предсједник Владе дужан да, у року од 30 дана од дана престанка функције члана Владе, Скупштини предложи кандидата за новог члана Владе, а у случају да Скупштина не изабере предложеног кандидата, предсједник Владе дужан је да, у року од 30 дана од дана кад Скупштина није изабрала предложеног кандидата за члана Владе, предложи другог кандидата.

Када је у питању одлучивање, Влада ради и одлучује ако сједници присуствује више од половине чланова Владе, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова Владе. У случају једнаког броја гласова, одлука се сматра донијетом ако је за њу гласао предсједник Владе.

Однос Владе и Скупштине, при чему је потребно нагласити да бројна питања нијесу уређена овим законом, јер је предмет истих у Закону о Скупштини.