„Европске нити Цетиња“ повезале дипломатско насљеђе и европску будућност

Објављено: 07.10.2026. • 12:30 Аутор: Министарство европских послова

Дворски трг на Цетињу данас је био мјесто сусрета дипломатије, европских култура и младих, окупљених кроз ЕУ дипломатски базар „Европске нити Цетиња“. Догађај су организовали Пријестоница Цетиње и Министарство европских послова, у оквиру иницијативе „Оснаживање општина за европско дјеловање 2026“, коју спроводи ЕУ пројекат ЕУ4МЕ.

На традицију Цетиња као мјеста сусрета држава, култура и различитих европских утицаја подсјетио је градоначелник Пријестонице Никола Ђурашковић, истичући да се европска припадност града потврђује управо везама које људи стварају и чувају.

„Са истим уверењем, данас се на Дворском тргу окупљамо под именом „Европске нити Цетиња“, да подсјетимо да се европска припадност једног града и једног народа изнова потврђује живим везама које се и данас стварају, чувају и преносе са генерације на генерацију. Јер нити од којих је саткана Европа никада нијесу биле само нити великих држава, великих сила и великих догађаја. Европу су, кроз вијекове, повезивали људи: њихова знања, језици, умјетност, занати, обичаји, укуси, радозналост и спремност да упознају онога ко им је другачији“, поручио је Ђурашковић.

Посебан значај, како је навео, има управо учешће младих и најмлађих.

„И ако данас успијемо да им покажемо да различитост није разлог за удаљавање, него прилика за упознавање, учинили смо нешто много важније од једног лијепог догађаја. Направили смо мали, али стварни корак према Европи какву желимо“, казао је Ђурашковић.

Главни преговарач са Европском унијом Предраг Зеновић указао је на симболику Цетиња као мјеста које повезује насљеђе Црне Горе са њеним савременим развојем.

„Те нити се не виде само у дипломатији и државним институцијама, већ и у култури. Од Црнојевића штампарије и Октоиха првогласника из 1494. године, до модерне умјетности Лубарде, Милуновића и Дада, Цетиње је било простор у којем су се европски утицаји сусретали са властитим црногорским изразом. Управо је тај спој отворености према Европи и очувања властитог идентитета једна од најчвршћих цетињских културних нити. Тешко да постоји боље мјесто за дипломатски базар од Цетиња. Данас се овдје представљају државе чланице Европске уније – кроз своју културу, језик, туризам, али и кроз пројекте и партнерства која већ годинама повезују наше земље“, казао је Зеновић.

На штандовима дипломатског базара представиле су се амбасаде Грчке, Хрватске, Румуније, Шпаније, Пољске и Мађарске, приближавајући посјетиоцима културе и искуства својих земаља. Амбасадор Европске уније у Црној Гори Јохан Сатлер истакао је да Цетиње, град снажне дипломатске и културне традиције, и данас показује да пут Црне Горе ка чланству прије свега чине људи.

„На крају, све се увијек своди на људе. Људи су ти који су омогућили овај напор, који су уложили своје вријеме и енергију, вјеровали у европску будућност и радили да је учине стварном. Европа слави своје људе, њихове језике, традиције, културе и идентитете. И Европа ће на исти начин славити Црну Гору и њене људе. Европска унија је мјесто у којем се различитост штити и слави. Црна Гора ће у ту европску породицу донијети сопствену историју, културу и традицију – а Цетиње ће имати веома посебну причу да исприча“, поручио је Сатлер.

Посебан дио програма био је ЕУ Цафé – разговори са амбасадорима, током којег су млади имали прилику да непосредно разговарају са дипломатама, постављају питања и размијене мишљења о темама важним њиховој генерацији.

„Највише ме интересовало колико се њима промијенио живот кад су ушли у Европску унију. Сазнао сам да, иако ћемо у ући у ЕУ ускоро, промјене се неће одмах десити, али са стрпљењем ћемо их дочекати“, рекао је Петар Томановић ученик Средње стручне школе Цетиње.

У културном дијелу програма наступиле су виолинисткиње Тања Богдановић и Жана Лекић, ученици и ученице Средње ликовне школе „Петар Лубарда“ и сопранисткиња Милица Адамов. За најмлађе је био организован ЕУ дјечији кутак са еколошком и сликарском радионицом, док су посјетиоци техником тафтовања заједно стварали рад инспирисан „Европским нитима Цетиња“.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?