Европски новац оживљава “Џиџарин”

Очување и туристичка промоција старих маслињака били су у фокусу шест институција из Црне Горе, Албаније и Италије, у прекограничном пројекту Европске уније “Цросс бордер Ол”. Општина Бар преко 80 хиљада еура уложила је у мапирање вишевјековних стабала маслина у до сада недовољно познатом маслињаку “Џиџарин” у којем се туристи, али и Барани могу упознати са културно-историјским споменицима попут остатака цркве светог Урбана, Старим млином и мостом, те природним љепотама и водопадима. О значају тог пројекта разговарали смо и са туристичким посленицима, мјештанима, власницима маслињака и сазнали какве бенефите очекују након такве промоције.

Пројектни тимови свих партнера у Џиџарину (Фото: бар.ме)

У средишту прекограничне сарадње, која је окупила три државе, је маслина – дрво које расте и у Црној Гори, Италији и Албанији. Главни циљ била је туристичка валоризација и очување старих маслињака.

“Џиџарин” се налази у непосредној близини Старог Бара и у њему се, сем 10 хиљада вишевјековних стабала маслина, налазе и бројне атракције које до сада нијесу биле испромовисане, нити познате широј јавности.

Фото: Сцреенсхот yоутубе Општина Бар

Захваљујући пројекту Европске уније “Цросс бордер Ол”, сва занимљива мјеста обиљежена су и уцртана на мапи која је доступна туристима, истиче за Портал РТЦГ Ана Живановић из Општине Бар.

“Ту имамо остатке цркве св. Урбана, Стари мост, Стари млин, видиковац, камене стазе…. све то, као и 23 старе маслине, је мапирано. Направили смо и комплетну туристичку мапу центра Бара. Постигли смо оно што је био циљ овог пројкта – да усмјеримо људе на пут маслина”, казала је Живановић.

Сада су, захваљујући пројекту Европске уније “Цросс бордер ол”, сва занимљива мјеста обиљежена и уцртана на мапи која је доступна туристима, истиче за Портал РТЦГ Ана Живановић из барске Општине.

Поред те туристичке приче, циљ је био и пољопривредно унапређење маслињака.

Шест партнерских институција, учествовале су у пројекту виједности 625. 440 еура, финансираном из програма ИНТЕРРЕГ Италија – Албанија – Црна Гора. То су: Пољопривредни факултет у Тирани, Универзитет из Барија, УРИ (Институт за урбана истраживања), Парк маслина Дел афро, Општина Бар и НВО Валданос.

Фото: Сцреенсхот yоутубе Општина Бар Истраживали су постојећу пољопривредну праксу, како се орезују маслине и што се све ради у узгоју стабла. Радили су и анализу земљишта, па и експеримент са наводњавањем, појашњава Живановић. “Радили смо и истраживање биодиверзитета, гдје смо установили да овдје расту 294 врсте, од којих су шест аутохтоне, значи могу се наћи само на падинама Румије. Сва сазнања објављена су у брошури “Најбоље пољопривредне праксе”, која је подијељена маслинарима, а доступна је и у “Кући маслина”, како би сви заинтересовани могли да прочитају налазе до којих се дошло током пројекта. Истраживања су рађена и у маслињацима у Италији и Албанији и све је објединио и објавио Институт из Барија. Направили су и прекогранични план управљања маслињацима, који даје визију даљег развоја маслинарства на овом подручју,” објаснила је она.

У маслињаку “Џиџарин” расту стабла чија просјечна старост је од 200 до 500 година.

Фото: Сцреенсхот yоутубе Општина Бар Наравно има и много старијих маслина, чак и хиљадугодишњих. Интересантан је и због невјероватно лијепих пејзажа, водопада, потока који су на граници маслињака, каже Живановић. “Далеко смо још од турстичке сезоне, али смо примијетили да су Барани почели туда да шетају, тако да нам је драго да се прочуло за те љепоте”, казала је Живановић.

Трајање пројекта “Цросс Бордер Ол”, продужено је због пандемије, али је пројекат успјешно завршен у марту ове године.

Захваљујући пројекту ЕУ “Цросс Бордер Ол” откривамо вам скривени бисер и музеј природе, откривамо – Пут маслина

Услијед пандемије корона вируса, бројне активности пројекта на терену су модификоване или отказане, између осталог и прекограничне посјете, казала је Живановић.

Што је љепота баш тог дијела града испромовисана овим пројектом, веома је задовољан и предсједник Туристичке организације Бар Емил Кукаљ.

Потенцира да је то прави потез у тренутку када се свијет суочава са пандемијом вирусакорона, а туристи траже прије свега контакт са природом, и нешто друго у односу на пасивни одмор на плажи.

“Сматрам да је ово позитиван пројекат који на прави начин валоризује наше залеђе, које је заиста богато. Повезује се туризам и пољопривреда, наша традиција, све оно што ће сигурно ове године бити у првом плану. Прошла година је била изненађујућа и кризна што се тиче туристичког промета. Ове године се надамо да ће отварањем граница и успостављањем међународног саобраћаја доћи до опоравка туризма, а управо овај маслињак је нешто што је и у складу са кампањом на националном нивоу – у друштву природе, али и у складу са међународним трендовима када су у питању путовања”, рекао је Кукаљ.

Фото: Сцреенсхот yоутубе Општина Бар И не само странцима, већ и Баранима, који до сада нијесу имали прилике да прошетају старим каменим стазама и бораве у друштву око 10 хиљада стабала биљке по којој је њихов град препознат у држави, а и шире, овај пројект доноси бројне користи, истиче предсједник Друштва маслинара Ћазим Алковић.

“Мислим да је то веома корисно, како за домаће становништво, тако и за туристичку промоцију града. Сад знамо да је корона, па немамо велики број туриста, али ми се надамо да ће се вратити, јер тамо су посјетиоци већ били почели да шетају, обилазе маслињаке, ми смо правили дегустације на отвореном и промовисали барско маслиново уље.И локално становништво сада често излетнички обилази тај маслињак. Сада је и вријеме шпароги, па се тамо беру и оне и разне друге љековите траве, мислим да је то постало занимљиво барско излетиште,“ каже Алковић.

У маслињаку Џиџарин надомак Старог града мапиране су 23 старе маслине и оближње културно – историјске атракције: камене стазе, мостови, остаци цркве св. Урбана, Стари млин, видиковац…

Алковић подсјећа да је Друштво маслинара на Сувој ријеци обновило стари камени мост који сада уљепшава тај простор. А објавили су и часопис “Маслинада” са двије приче о том маслињаку, једна туристички промовише Џиџарин, а друга је археолошка, нашег познатог арехелога Младена Загарчанина.

”Ми кажемо да је наше уље врхунског квалитета, али има у свијету још таквих уља и ми морамо да издвојимо наше по нечему изузетном. То би се могло учинити тако што бисмо му додали неку причу, да то не буде обичан прехрамбени производ, већ производ са душом. Довољно је само рећи да производимо храну од биљке која је старија од 400 или 800 година” каже он.

Фото: Сцреенсхот yоутубе Општина Бар

 

Свако туристичко мјесто има своју причу, која је спој истине и легенде, али оно чиме би требало да се воде мјештани у Бару су чињенице којима располажу, сматра Алија Метовић чија породица у маслињаку Џидажрин посједује око 200 стабала.

Власништво Метовића на том пољопривредном добру датира још са почетка прошлог вијека, а традиција бављења маслинарством нешто је што се везује за бројне барске фамилије, које су опстајале управо захваљујући производњи маслиновог уља, прича нам Метовић.

Завршен прекогранични пројекат за валоризацију старих маслињака

”Традиција бављења маслинарством на овом простору и вишевјековно трајање стабала, повезаност маслињака са Старим Баром као једним од најдуговјечнијих утврђења на Јадрану, богатство природних вода, културно-историјских споменика, присуство скоро 300 различиих биљних врста на малом парчету земље, као и један од најљепших погледа који се пружа на барску котлину… Све наведено вјерујем да је нешто што може потенцијалном туристи понудитит квалитетан садржај. Пројекат прекограничне сарадње за валоризацију маслињака, као и утврђивање старости стабала, који је покренула локална управа, је свакако нешто што ће побољшати живот свих власника у Џиџарину,” сматра Метовић.

67 је различитих власника у том маслињаку.

У општини Бар вјерују да су им, промоцијом Џиџарина, дали и бројне идеје за покретање малих бизниса. Производња сувенира од маслиновог дрвета, повезивање старих заната, туризма и маслинарства – томе се надају.

Милосава МАНДИЋ, Радио Црне Горе

Прича је награђена на конкурсу за најбољи новински чланак о процесу приступања Црне Горе ЕУ у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија