Европски суд за људска права (Прво одјељење, у саставу: Raffaele Sabato, предсједник, Artūrs Kučs и Anna Adamska-Gallant, судије) донио је 2. јула 2026. године три одлуке по представкама против Црне Горе које су се односиле на прекомјерно трајање поступка пред Уставним судом Црне Горе (члан 6 став 1 Конвенције). Одлуке су у писаној форми достављене странкама 27. августа 2026. године.

У предмету Борета против Црне Горе (представка бр. 26180/24, поднијета 12. септембра 2024. године), Влада је признала прекомјерно трајање поступка и понудила подносиоцу накнаду од 1.620 еура на име нематеријалне штете и 250 еура на име трошкова. Пошто је подносилац прихватио услове изјаве Владе, Суд је предмет третирао као пријатељско поравнање и скинуо га са листе предмета, у складу са чланом 39 Конвенције.

У предметима Madras Co Доо Љубљана против Црне Горе (представка бр. 7185/24, поднијета 23. фебруара 2024. године) и Uruçi против Црне Горе (представка бр. 17725/24, поднијета 19. јуна 2024. године), Влада је, након неуспјелих преговора о поравнању, доставила једностране изјаве којима је признала прекомјерно трајање уставносудског поступка, понудивши подносиоцима по 1.350 еура на име нематеријалне штете и 250 еура на име трошкова. Суд је, позивајући се на своју устаљену праксу у предметима ове врсте (Стакић против Црне Горе и Сиништај против Црне Горе), оцијенио да износи одговарају онима досуђиваним у сличним случајевима, те је оба предмета скинуо са листе на основу члана 37 став 1(ц) Конвенције.

Канцеларија заступника напомиње да се сва три предмета односе се на прекомјерно трајање поступка пред Уставним судом Црне Горе у периоду у којем тај суд, није био у могућности да редовно врши своју надлежност, усљед чега је дошло до застоја у одлучивању по уставним жалбама грађана.

Суд је у све три одлуке нагласио да ће, уколико Влада не изврши преузете обавезе, предметни поступци бити враћени на листу предмета.