Европско тржиште рада – нове прилике и изазови

Поглавље 2: Слобода кретања радника доноси више права, већу сигурност и мање неизвјесности за грађане, кроз бољу заштиту и једнакост радника, без обзира на то гдје раде. Оно успоставља јасна правила која важе у свим државама чланицама ЕУ, на која се грађани могу ослонити, без разлике између домаћих и страних радника. То је поручено са панела „Европско тржиште рада – нове прилике и изазови“, који су организовали Министарство европских послова и Министарство рада, запошљавања и социјалног дијалога, уз подршку Европске уније кроз пројекат ЕУ4МЕ, у оквиру кампање „28до28“, а у сусрет затварању овог поглавља крајем маја на Међувладиној конференцији.

Министарка европских послова Маида Горчевић нагласила је да Поглавље 2 обухвата политике које директно обликују свакодневни живот грађана, од запошљавања и тржишта рада, до заштите права радника и социјалне сигурности.

„Поглавље 2 уређује право грађана да раде било гдје у оквиру Европске уније, без дискриминације у погледу држављанства. Истичем, грађани ЕУ су једнаки и када то кажем не говорим само у врједносном смислу, него кроз јасно постављена правила која се досљедно примјењују“ рекла је Горчевић.

Министарка Наида Нишић поручила је да Поглавље 2 представља темељ европског тржишта рада и доноси шире могућности за грађане и послодавце.

„Управо кроз преговорање у оквиру  слободе кретања радника омогућава се ефикасније повезивање црногорског тржишта рада у јединствен европски простор, у којем знање, вјештине и искуство могу слободно да циркулишу тамо гдје су најпотребнији. На тај начин се не само унапређује конкурентност привреде, већ се и подстиче иновативност, продуктивност и одрживи економски раст“, рекла је Нишић.

На панелу „Слобода. Запошљавање. Интеграција – шта доноси Поглавље 2?“ говорило се о утицају слободе кретања радника на тржиште рада и правима која прате мобилност радне снаге. Ивана Шућур, шефица Радне групе за Поглавље 2 из Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога, поручила је да је Црна Гора у завршној фази припрема за затварање овог поглавља. Говорећи о кључним реформама, Шућур је указала да је Европска комисија јасно дефинисала завршно мјерило за затварање овог поглавља.

„Црна Гора мора показати да има адекватне структуре и капацитете за пуну и правилну примјену правне тековине Европске уније у области слободе кретања радника. Од Црне Горе се очекује потпуна оперативност кључних система, као што су ЕЕССИ, ЕУРЕС и ЕХИЦ, ојачана инспекција за радне односе  што подразумијева  добро  функционисање у пракси и свакодневну употребу од стране институција и грађана. Посебан нагласак ставља се на успостављање поуздане и интероперабилне ИТ инфраструктуре, која је у потпуности“, објаснила је Шућур.

Драган Дашић из Министарства унутрашњих послова говорио је о измјенама Закона о странцима као важном кораку у усклађивању са ЕУ стандардима. Посебно је нагласио да је прошлогодишњим усвајањем измјена Закона ЕУ Директива 2004/38/ЕЗ у потпуности и систематски пренесена у национално законодавство.

„Овим законом држављани ЕУ и чланови њихових породица изједначавају се у правима са црногорским држављанима, укључујући право на рад и самозапошљавање“, рекао је Дашић.

Искуство чланице ЕУ подијелила је Ивана Ружман, експерткиња за тржиште рада из Хрватске, указујући да је отварање тржишта рада донијело више прилика за запошљавање и јачање стандарда рада, али и изазове попут одлива радне снаге и недостатка квалификованих кадрова. Истакла је да су почетна транзициона ограничења у појединим државама чланицама била привремена, те да је пуна слобода кретања радника постепено довела до веће мобилности и интеграције на европском тржишту рада.

„Улазак Хрватске у ЕУ 2013. означио је почетак трансформације тржишта рада. Хрватска је из релативно затвореног тржишта рада прешла у отворени, конкурентни еуропски сустав, с великим користима за појединце, али и изазовима за господарство.“, казала је Ружман.

У другом панелу, фокусираном на институционалну спремност, говорила је Гордана Вукчевић из Завода за запошљавање Црне Горе, истичући обавезе у оквиру ЕУРЕС мреже и јачање повезаности са европским тржиштем рада.

„Улазак државе у ЕУРЕС мрежу донијеће вишеструке користи. Прије свега, омогућиће грађанима бољи приступ запошљавању у иностранству, уз поуздане и провјерене информације. Истовремено, послодавцима ће се отворити могућност проналаска квалификоване радне снаге из ширег европског окружења. Такође, кроз ЕУРЕС ће се јачати институционална сарадња, унапредити размјена података и допринијети усклађивању националних тржишта рада са европским стандардима. На тај начин, ЕУРЕС представља важан инструмент за унапређење мобилности радне снаге, смањење незапослености и јачање укупне конкурентности тржишта рада,“ објаснила је Вукчевић.

Владимир Дробњак, ВД директора Фонда ПИО, појаснио је да је суштина координације система социјалне сигурности у обезбјеђивању континуитета и заштите права грађана који се крећу унутар Европске уније, кроз усклађивање националних система са правилима ЕУ.

„Координација система социјалне сигурности подразумијева скуп правила којима се усклађују национални системи социјалне заштите са прописима Евроске уније како би се осигурала права грађана који се крећу унутар ЕУ.  Координација се односи на права као што су: пензије, здраствено осигурање, накнаде за незапослене, породичне накнаде, боловање и инвалиднине“, објаснио је Дробњак.

Винка Вукељић из Фонда за здравствено осигурање говорила је о увођењу Европске картице здравственог осигурања и јачању доступности здравствене заштите у ЕУ.

„Европска картица здравственог осигурања (ЕХИЦ) је документ који се издаје осигураницима држава чланица ЕУ и важи на територији цијеле Уније и европског економског подручја, омогућавајући једноставнији приступ неопходној здравственој заштити током боравка у другим државама, под истим условима као за домаће осигуранике. Увођењем ове картице, која замјењује постојеће обрасце, унапређује се ефикасност система кроз развој информационих рјешења и бржу размјену података, чиме се грађанима обезбјеђује сигурнији, транспарентнији и једноставнији приступ здравственим услугама у иностранству, без додатних процедура и неизвјесности“, рекла Вукељић.

Дарка Радуловић, инспекторка рада, указала је на реформе инспекције рада и значај јачања контролних механизама у процесу приступања ЕУ.

„Инспекција за радне односе обезбјеђује надзор над примјеном прописа из области рада, укључујући заштиту права радника, контролу услова рада и спречавање дискриминације, док Црна Гора кроз Акциони план за период 2025–2027 спроводи системско јачање њених капацитета, кроз запошљавање додатних инспектора, јачање сарадње са институцијама и међународним партнерима, као и развој Јединственог инспекцијског информационог система и дигиталних алата за пријаву неправилности. Ове мјере треба да обезбиједе ефикаснији надзор и већу заштиту права радника у пракси, уз досљедну примјену прописа и већу сигурност за грађане“, објаснила је Радуловић.

Панел је организован у оквиру кампање „28 до 28“, која има за циљ да грађанима приближи бенефите и изазове преговарачког процеса. Црна Гора је до сада затворила 14 поглавља и крајем маја се очекује затварање најамње јос два, укљуцујуци и Поглавље 2.