Горчевић: Црна Гора остварила историјски напредак у процесу приступања ЕУ

Црна Гора је остварила историјски напредак у процесу приступања Европској унији (ЕУ) и налази се у завршној фази преговора, оцијенила је министарка европских послова Маида Горчевић.

Она је на радном доручку са новинарима, представљајући овогодишњи Извјештај Европске комисије (ЕК) за Црну Гору, казала да је то најбољи извјештај ЕК до сада.

Документ потврђује да је наша држава остварила историјски напредак у процесу приступања ЕУ и да се налази у завршној фази преговора, рекла је Горчевић.

Како је рекла, Извјештај јасно показује да рад, посвећеност и одговорност дају резултате.

Црна Гора је препозната као држава која досљедно, одлучно и европски спроводи реформе на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, навела је Горчевић.

Према њеним ријечима, ЕК је констатовала да је Црна Гора у протекле три године остварила најзначајнији реформски помак од почетка преговора 2012. године.

Просјечна оцјена опште спремности у 33 преговарачка поглавља порасла је са 3,12 у 2023. на 3,45 у 2025. години, док је просјечна оцјена годишњег напретка скочила са 2,69 на 3,51, навела је Горчевић.

То, како је појаснила, значи да ниједно поглавље није оцијењено као стагнирајуће.

“Напротив, напредак је забиљежен у свих 33 поглавља, док је бржи напредак регистрован у чак 18 ”, додала је Горчевић.

Она је казала да је у 13 поглавља Црна Гора унаприједила општи ниво спремности, а чак три поглавља — Привредно право, Право интелектуалне својине и Спољна, безбједносна и одбрамбена политика — сада имају оцјену „напредна спремност“.

Горчевић је истакла да је Црна Гора је задржала 100 одсто усклађеност са Заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ.

У поглављима 23 и 24 Црна Гора је остварила оцјену „умјерено ка добра спремност, што представља важан помак и потврду да су институције владавине права ојачале и да испоручују резултате, рекла је Горчевић, наводећи да је ЕК посебно похвалила биланс резултата у борби против корупције на високом нивоу, као и јачање правосуђа.

Она је рекла да је Комисија указала и на изазове — потребу за правоснажним пресудама, јачањем институционалне одговорности и наставком борбе против организованог криминала.

“То су области које су сада у фокусу нашег дјеловања и у којима ћемо, у мјесецима који слиједе, показати пуну одлучност и резултате”, истакла је Горчевић.

Она је казала да је ЕК јасно поручила да Црна Гора има постављен оквир за демократско спровођење избора, стабилне институције које функционишу у европском духу и плуралистичко и слободно медијско окружење.

Истакнуто је да Црна Гора спроводи политику нулте толеранције према насиљу над новинарима, да цивилно друштво дјелује слободно и да Скупштина обавља ефикасну контролу извршне власти, навела је Горчевић.

Према њеним ријечима, Црна Гора је остварила значајан напредак у привредном праву, финансијским услугама и праву интелектуалне својине, а препознат је видљив напредак и у областима дигиталне трансформације и реформе јавне управе.

ЕК је, како је навела Горчевић, истакла да је Црна Гора на добром нивоу припремљености за дигиталну транзицију, да су у области јавне управе похваљени нови Закон о државним службеницима и намјештеницима, рад на професионализацији и оптимизацији административних капацитета, као и јачање система интерне контроле и буџетске инспекције.

Она је додала да је у оквиру зелене агенде, Црна Гора направила кораке напријед у енергетици, саобраћају и климатској политици, али да је ЕК јасно нагласила потребу да се додатно убрза реформа у поглављу 27 – Животна средина и климатске промјене.

Горчевић је казала да су током извјештајног периода одржане двије међувладине конференције, а успјешно су затворена четири преговарачка поглавља, што, према њењим ријечима, додатно потврђује стабилну динамику процеса приступања.

Она је навела да ће до краја године Црна Гора имати највећи број интерно спремних поглавља од почетка преговора, што, како је рекла, може бити пресудно за затварање низа поглавља на децембарској међувладиној конференцији.

То ће, по оцјени ЕК, означити прелазак Црне Горе у финалну фазу процеса и стварање услова за припрему Уговора о приступању ЕУ, рекла је Горчевић.

Она је истакла да додатни импулс европском путу Црне Горе даје комунике Пакета проширења ЕК, објављен данас, у којем се по први пут Комисија временски одредила према чланству Црне Горе у ЕУ.

Како је рекла, у извјестају се наводи се да ће, под условом да Црна Гора одржи темпо реформи, Комисија представити нацрт финансијског пакета, затим нацрт заједничких ставова за затварање преговора о финансијским и буџетским одредбама, и припремити нацрт заједничког става за поглавље о институцијама.

То је најконкретнији и најпозитивнији сигнал који је Црна Гора икада добила из Брисела, истакла је Горчевић.

Министар унутрашњих послова Данило Шарановић рекао је да је Извјештај ЕК најбољи од почетка преговарачког процеса.

“Данас о Црној Гори више не говоримо као држави кандидату, већ као о наредној чланици ЕУ”, истакао је Шарановић.

Он је казао да све што је постигнуто у претходном периоду говори о фокусу Владе да своје стратешко опредјељење спроведе у најкраћем року и интеграциони процес доведе до краја.

Према ријечима Шарановића, оцјена ЕК да је Црна Гора најнапреднији кандидат говори да иза тога стоји даноноћни рад администрације.

Он је казао да су, када је у питању поглавље 24, поносни на постигнуте резултате и да је ЕК препознала добар напредак у борби против организованог криминала.

Шарановић је истакао да је у Извјештају посебно похваљена усвојена реорганизација Министарства унутрашњих послова (МУП), прије свега у дијелу давања самосталности Специјалног полицијског одјељења, те да је позитивно оцијењена сарадња органа за спровођење закона са ЕУРОПОЛ-ом и Европском агенцијом за азил.

Он је рекао да је остварен напредак у борби против технолоског криминала и трговине људима, као и да је Комисија поздравила ступање на стагу иновираног споразума са FRONTEX-ом и усклађивање закодавног оквира са шенгенским стандардима.

Шарановић је казао да је професионализација полиције потврђена кроз процес који укључује ветинг, провјерљиве критеријуме интегритета и јасну линију одговорности.

Он је додао да је то препознато у измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима, за који ускоро очекују одобрење ЕК, како би био упућен Скупштини на изгласавање, што је предуслов за остварење задатака које је неопходно испунити до краја преговарачког процеса.

Шарановић је рекао да је у Извјештају констатовамо да је опрема за полицију набављана углавном из донација и истакао да је Влада за наредних пола године одредила додатних близу 54 милиона ЕУР за набавку опреме, са фокусом на јачање капацитета у области граничне безбједности.

“Реформе спроводимо одлучно, ефикасно и континуирано и без већих потешкоћа у наредних 12 мјесеци ћемо реализовати све активности које су неопходне да би смо затворили поглавље 24”, казао је Шарановић.

Државни секретар Министарства правде Сергеј Секуловић рекао је да су у том ресору задовољни извјештајем јер је, како је навео, генерално позитиван у поглављима која се односе на владавину права.

“Не смијемо се опустити јер нас чека велики посао који морамо да завршимо у кратком периоду”, казао је Секуловић.

Он је истакао и да су свјесни недостака који су мапирани кроз Извјештај.

“Јасно је да, кроз извјештај, имамо јасан пут, а ми гарантујемо да имамо јасан план. Можемо ли упсјети? Можемо и морамо”, рекао је Секуловић.

На питање новинаре у вези са одлуком Вијећа за националну безбједност да се смањи  дозвољени боравак на 30 дана држављанима земаља које нијесу усклађене са визном политиком ЕУ, Шарановић је рекао да су остале одређене ситнице које треба усагласити прије него буду додатно искомунициране са јавношћу.

“Одређене мјере ће бити усаглашене са новим законом о странцима који је у скупштинској процедури”, додао је Шарановић.

Он је истакао да ЕУ од Црне Горе тражи стопостону усклађеност са визном поликом Уније, али да је ово преговарачки процес и да Црна Гора задржава аутономију у доношењу одређених одлука које су у њеном интересу.

„Увијек сам на сједницама Владе издвајао мишљење о увођењу безвизних режима за одређене земље јер водим рачуна о безбједности, али имамо разумијевања према потреби туристичке привреде, диспропорцији између понуде и тражње на тржишту рада“, рекао је Шарановић.

Секуловић је, одговарајући на новинарска питања, рекао да се од идеје ветинга није одустало и да у Министарству правде разрађују моделе.

“Али је процјена, с обзиром на неколико аргумента који су изношени у континуитету, да би у овом тренутку вођење ветинга, на начин на који смо га ми замислили, неке процесе могао успорити, а ми времена за успоравање немамо”, казао је Секуловић.

Извор: mina.news