Горчевић за Банкар: Европски фондови као покретач равномјерног развоја сјевера

Споразум са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) не укида тржишну конкуренцију, већ омогућава паралелне моделе развоја – посебно када је ријеч о сложеним и ризичним пројектима за које често не постоји интерес инвеститора из ЕУ.

То је у интервјуу за Банкар изјавила министарка европских послова Маида Горчевић, одговарајући на питање да ли су Емирати добили привилегован третман који би могао бити у супротности са обавезама које Црна Гора има према правилима ЕУ о тржишној конкуренцији, као и да ли ови споразуми могу да угрозе европски пут државе.

„Овакав Споразум не само да неће угрозити пут у ЕУ, већ улагања из УАЕ могу доприњети тој функционалности тржишне економије – кључном критеријуму за приступање ЕУ, и уз то повећати запосленост и јавне приходе, што дугорочно може ојачати преговарачку позицију Црне Горе и убрзати конвергенцију са економијама ЕУ“, казала је Горчевић.

Она је додала да се овакви билатерални споразуми се у ЕУ користе за привлачење капитала у области које нијесу довољно покривене стандардним тржишним механизмима.

„Споразуми с трећим државама су легитимно право сваке суверене државе док не постане пуноправна чланица ЕУ. Кључно је да су транспарентни, да не крше основна људска права, и да не стварају затворене, дискриминаторне режиме – а овај споразум ниједан од тих проблема не ствара“, казала је Горчевић.

Подсјетила да су у том контексту прошле седмице започети трговински преговори управо између ЕУ и УАЕ са циљем постизаања специјалног трговинског аранжмана, што управо иде у прилог утемељености одлуке Владе и Скупштине да кроз економску сарадњу са овом заливском земљом валоризује своје ресурсе.

У интервјуу је министарка Маида Горчевић говорила о утицају европских интеграција на Црну Гору, значају ЕУ и ИПА фондова, концепту „Геополитичке уније“, као и о личном доприносу и раду Министарства европских послова којим руководи.

Како европске интеграције могу конкретно помоћи неразвијеном сјеверном региону?

Европске интеграције отварају бројне могућности за сјеверни регион кроз приступ значајним ЕУ фондовима за развој инфраструктуре, модернизацију и подршку локалној привреди. Постепено усклађивање с европским правилима ће створити стабилнији правни оквир, што повећава повјерење инвеститора и отвара простор за улагања у области као што су туризам, зелена енергија, пољопривреда и прерада хране.

Кроз циљане инвестиције и програме попут ИПАРД-а, сјевер може активирати своје невалоризоване ресурсе и зауставити вишедеценијску миграцију. Јачањем институција, локалне заједнице биће оснажене да самостално планирају и спроводе пројекте који одговарају њиховим потребама. Укратко, европске интеграције су прилика за равномјернији развој земље и стварање одрживе перспективе за грађане сјевера.

Чланством у ЕУ, постајемо дио јединственог тржишта, што омогућава слободан проток капитала и лакши приступ европским фондовима. То ће убрзати развој локалних пројеката, укључујући изградњу саобраћајне и дигиталне инфраструктуре, унапређење образовног система и подстицање запошљавања, посебно младих и жена.

Који пројекти су тренутно у реализацији, а финансирају се из ИПА фондова, и какав ће ефекат имати на локалну економију?

Тренутно смо у фази реализације бројних пројеката који се финансирају из ИПА ИИИ финансијске перспективе, која покрива период од 2021. до 2027. године. Само у оквиру ове финансијске перспективе, до сада је опредијељено више од 305 милиона еура. Овај новац опредијељен је за финансирање десет конкретних пројеката, три буџетске подршке, као и за додатна средства за оперативне програме у области запошљавања и заштите животне средине, подршку пољопривреди кроз ИПАРД ИИИ програм, као и једну од највећих инвестиција – изградњу дионице аутопута Матешево–Андријевица, за коју је обезбијеђено 100 милиона еура.

Оно што је посебно важно јесте да сви ови пројекти имају врло конкретан и директан утицај на локалну економију. Отварају се нова радна мјеста, модернизује се инфраструктура, побољшавају се јавне услуге. Аутопут, рецимо, ће значајно побољшати повезаност сјевера земље, што значи бољи приступ тржиштима, више прилика за локалне бизнисе, долазак инвеститора и јачање туризма. То су промјене које људи могу да осјете у свакодневном животу – и то је, на крају, и смисао европских фондова.

Европска унија је недавно пренијела готово 27 милиона еура Црној Гори у оквиру Плана раста, а укупно 383 милиона се очекује у наредне двије године. Можете ли прецизирати које конкретне реформе ће бити финансиране овим средствима и како ће грађани осјетити директне користи од њих? Колико ће ово утицати на развој инфраструктуре у Црној Гори?

У оквиру прве транше, око 12,5 милиона еура иде у форми буџетске подршке, а остатак је намијењен за три важна инфраструктурна пројекта из сектора енергетике, који се реализују кроз Западнобалкански инвестициони оквир (WБИФ). Ради се о унапређењу електроенергетске мреже – између осталог, о изградњи далековода између Херцег Новог и Вилуса, модернизацији трафостаница, увођењу СЦАДА система за бољу контролу дистрибутивне мреже и изградњи велике трафостанице Брезна.

Ове инвестиције су важне јер директно доприносе бољој и стабилнијој испоруци електричне енергије, смањењу губитака и већој енергетској сигурности – нарочито у општинама на сјеверу и југозападу Црне Горе, гдје грађани најчешће трпе посљедице застарјеле инфраструктуре.

Што се тиче шире слике, средства из Плана раста биће усмјерена и на реформске мјере које ће убрзати дигитализацију јавне управе, побољшати образовни систем, олакшати покретање бизниса и унаприједити тржиште рада. Наш циљ је да свака реформска мјера има конкретан резултат – да, рецимо, грађани брже и лакше изваде документацију, да млади лакше дођу до посла, или да предузетници имају једноставније процедуре. Укратко – да европски пут постане видљив и опипљив кроз свакодневне промјене набоље.

До 2027. године, Црна Гора има прилику да из Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан добије до 383 милиона еура укупно, у замјену за напредак у реформама у областима владавине права и основних права, обновљивих извора енергије, дигиталне економије, људског капитала и развоја приватног сектора. Постоји ли реална шанса да Црна Гора испуни услове како би добила овај новац?

Да, вјерујем да постоји реална шанса да Црна Гора испуни услове и искористи износ од 383 милиона еура из Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан до 2027. године. Кључ је у томе што је Реформска агенда за План раста усклађена са обавезама из преговарачког процеса које Влада планира да заврши до краја 2026. године. Потпуно смо свјесни колико је ова подршка важна – не само финансијски, већ као шанса за свеобухватну модернизацију нашег друштва.

Реформска агенда је наш план пута – прецизан, конкретан и мјерљив. Обухвата кључне области: владавину права, зелену енергију, дигиталну економију, људски капитал и развој приватног сектора. То нису апстрактне теме – то су ствари које директно утичу на живот сваког грађанина: боље правосуђе, квалитетније образовање, веће плате, сигурнија енергија, више инвестиција и послова.

Оно што је важно нагласити јесте да систем исплате ових средстава функционише по принципу – колико урадимо, толико новца добијемо. То значи да нема блокаде ако се нека мјера не испуни на вријеме, већ се средства пропорционално исплаћују, уз прилику да преостале мјере касније испунимо. А обавезе које имамо, сами смо дефинисали – има их 130 и сваки ресор зна тачно шта му је задатак.

Вјерујем да ћемо уз пуну политичку вољу и координацију успјети да их реализујемо. Ово је јединствена прилика не само да повучемо значајна средства, већ да направимо суштинску промјену – да Црна Гора постане функционална, модерна и европска држава у пуном смислу те ријечи.

Како Министарство прати и контролише да ли се европска средства троше транспарентно и ефикасно?

Министарство европских послова има кључну улогу у праћењу како се европска средства троше – и то не само да се троше правилно, већ и да дају стварне резултате. Успостављени су прецизни механизми контроле који су у потпуности усклађени са европским стандардима. То значи да се сваки корак – од планирања до реализације пројекта – детаљно прати.

Контроле се спроводе на више нивоа. Имамо интерне процедуре, али и независне ревизије и екстерни мониторинг које раде специјализована тијела. Ту су и редовни извјештаји, теренске провјере, као и дигитални алати који нам помажу да брзо идентификујемо евентуалне неправилности и реагујемо на вријеме.

Транспарентност је за нас посебно важна. Све информације о томе како се средства троше јавно су доступне, јер желимо да грађани и наши европски партнери имају повјерење у систем. На крају крајева, ријеч је о јавном новцу – и ми као држава имамо одговорност да га трошимо паметно, одговорно и у интересу грађана. И то није само питање процедура, већ и нашег кредибилитета као будуће чланице ЕУ.

Колико је до сада укупно повучено средстава из претприступних фондова (ИПА) и како оцјењујете искоришћеност тих средстава?

Од када је Црна Гора почела да користи европске фондове кроз ИПА – дакле од 2007, а закључно са 2024. годином – опредијељено нам је укупно 789 милиона еура. Та средства су улагана у наш развој, институције, инфраструктуру, образовање, запошљавање и енергетику. Користили смо их кроз три седмогодишње финансијске перспективе – ИПА И (2007–2013), ИПА ИИ (2014–2020) и ИПА ИИИ (2021–2027).

У првој фази, ИПА И, повукли смо око 205 милиона еура и реализовали више од 100 пројеката – од подршке јавној управи и правосуђу, до развоја локалне инфраструктуре. У ИПА ИИ периоду, који је трајао до 2020. године, опредијељено нам је 279 милиона еура. Ова средства су коришћена за спровођење 33 пројекта и три директне буџетске подршке, као и за припрему већих инфраструктурних пројеката кроз Западнобалкански инвестициони оквир.

Тренутно смо у ИПА ИИИ фази, која траје до 2027. године, и у оквиру ње нам је већ опредијељено преко 305 милиона еура. Уз то, важно је нагласити да су средства из Плана раста, која се сада реализују, додатна и не улазе у овај износ.

Када погледамо свеукупно, можемо рећи да Црна Гора веома добро користи доступна средства, посебно у поређењу с другим земљама региона. Наравно, увијек има простора за побољшања – посебно када је ријеч о ефикасности и брзини реализације. Али оно што је кључно јесте да имамо јасан систем, искуство и вољу да свако европско улагање преточимо у конкретне користи за грађане.

Колико средстава из ЕУ фондова Црна Гора није успјела да повуче у претходних (оквирно) 5 година, и који су најчешћи разлози за то? У којим пословним областима црногорски грађани би могли да имају највише користи од ИПА и ЕУ фондова, а не користе их?

Тренутно је још у току уговарање пројеката из актуелне финансијске перспективе ИПА ИИИ (2021–2027), па не можемо говорити о прецизним износима које нисмо успјели да повучемо. На примјер, за пројекте из програма ИПА 2021 рок за уговарање траје све до децембра 2025. године. Дакле, имамо још времена да реализујемо планиране пројекте.

У овом тренутку, Црна Гора спроводи пројекте из четири годишња ИПА програма – 2021, 2022, 2023. и 2024. године – за које нам је Европска комисија опредијелила више од 131 милион еура. Та средства иду на 10 конкретних акција и три важне буџетске подршке, које се тичу реформе јавне управе, управљања границом и ублажавања енергетске кризе.

Поред тога, имамо два велика оперативна програма за период 2024-2027 који се односе на области животне средине и запошљавања, за које је опредијељено још 66 милиона бесповратних ЕУ средстава. Паралелно с овим, у току је финализација програма ИПА 2025-2027, у оквиру којег је Европска комисија издвојила индикативно 45 милиона еура. Његово усвајање очекујемо током 2025. године. Ту су и средства за ИПАРД ИИИ – скоро 82 милиона еура за црногорску пољопривреду, од чега је 63 милиона бесповратна помоћ из ЕУ. Поред тога, у јулу 2024. године је у оквиру Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан усвојена одлука о финансирању гранта од 100 милиона еура из ИПА ИИИ средстава за подршку изградњи дионице Матешево-Андријевица аутопута Бар-Бољаре.

Кад је ријеч о томе гдје би наши грађани могли имати још више користи – свакако у пољопривреди. Иако имамо доста заинтересованих корисника, још увијек има простора да више људи, посебно малих и средњих пољопривредника, аплицира и искористи подршку кроз ИПАРД, посебно имајући у виду да су у ИПА ИИИ перспективи ова средства значајно увећана. Такође, велика прилика постоји и у области енергетске ефикасности, дигитализације и запошљавања младих – за шта се сада отвара све више средстава.

У суштини, изазови у повлачењу средстава најчешће су техничке природе – недостатак добре пројектне документације, капацитета у управи, или кашњења у припреми. Зато радимо на јачању система и едукацији корисника, како би Црна Гора максимално искористила сваку шансу коју европски фондови нуде.

Које мјере Министарство европских послова планира да предузме како би се повећала апсорпција ЕУ фондова, с обзиром на то да често постоје изазови у административним капацитетима и пројектној припремљености? Шта конкретно предузимате како би локалне самоуправе и мала предузећа имали бољи приступ ЕУ фондовима?

Ми у Министарству европских послова врло јасно видимо гдје су највећи изазови кад је ријеч о коришћењу ЕУ фондова – то су најчешће мањак стручног кадра, посебно на локалном нивоу, и недовољно квалитетно припремљени пројекти. Зато смо фокусирани на конкретне мјере које ће те препреке отклонити.

Прије свега, континуирано организујемо обуке за службенике из државне управе, локалних самоуправа, невладиног и приватног сектора. То нису само теоријске едукације – радимо практичне радионице које покривају писање пројеката, буџетирање, управљање грантовима и све кључне ЕУ процедуре.

Затим, увели смо мрежу националних контакт особа – то су људи који су доступни да помогну свима који желе да конкуришу за средства. Било да је у питању општина или мали предузетник, могу да добију техничку подршку и савјет који им је потребан да припреме квалитетан пројекат.

Подстичемо међуинституционалну сарадњу, а посебну пажњу посвећујемо и локалним самоуправама, јер желимо равномјеран развој свих дијелова Црне Горе. Подстичемо их да сарађују међусобно, али и са цивилним и приватним сектором – како би заједнички аплицирали за веће и комплексније пројекте који имају јачи развојни ефекат.

Такође, радимо на дигитализацији процеса – уводимо алате који омогућавају лакшу и бржу комуникацију са институцијама, бољи преглед и надзор над средствима и пројектима. Све то скраћује вријеме и смањује грешке.

Наш циљ је да створимо функционалан и одржив систем који ће омогућити бољу искоришћеност средстава која су на располагању, као и равномјеран развој свих дјелова Црне Горе кроз европске пројекте. Апсорпција фондова није само техничко, већ и развојно питање, и зато се трудимо да обезбиједимо подршку тамо гдје је најпотребнија.

Да ли Црна Гора може рачунати на додатна средства из фондова ЕУ у наредним годинама, имајући у виду нови приступ „Геополитичке уније“ који најављује снажније укључивање Западног Балкана чак и прије формалног чланства?

Апсолутно – као најнапреднији кандидат у процесу проширења, Црна Гора може да рачуна на додатну подршку из ЕУ фондова у наредним годинама, и то не само кроз постојеће инструменте, већ и кроз нове иницијативе које произлазе из концепта „Геополитичке уније“. Овај нови приступ ЕУ подразумијева снажније укључивање земаља Западног Балкана још прије пуноправног чланства – кроз конкретне политике, приступ јединственом тржишту и, што је посебно важно, додатну финансијску подршку.

Црна Гора, као земља која је најдаље одмакла у преговорима, има шансу да предњачи и у коришћењу тих нових инструмената. Европска комисија је већ кроз План раста за Западни Балкан јасно показала да жели да убрза процес интеграције и награди реформе конкретним средствима – и то у секторима који доносе највише користи грађанима: владавина права, зелена транзиција, дигитална економија, људски капитал, запошљавање.

Министарство европских послова активно прати ове процесе и већ предузима кораке како би Црна Гора била спремна да искористи додатне фондове, било кроз постојеће механизме као што је ИПА ИИИ, било кроз нове облике подршке. Такође, интензивирамо дијалог са институцијама ЕУ и партнерским земљама региона, како бисмо осигурали да Црна Гора буде препозната као кредибилан и спреман партнер у овом новом геополитичком оквиру.

Наравно, приступ тим средствима зависи и од нас – од тога колико смо спремни да спроводимо реформе и ефикасно користимо оно што нам је већ доступно. Управо ту Министарство има кључну улогу – да обезбиједи спремност система, али и да подстиче све актере, од локалних самоуправа до приватног сектора, да буду дио тог процеса.

Колико је домаће законодавство у области конкуренције, државне помоћи и јавних набавки усклађено са ЕУ стандардима – и да ли су домаћи инвеститори у неповољном положају због тога?

У областима конкуренције, државне помоћи и јавних набавки, Црна Гора је остварила значајан степен усклађености са правном тековином Европске уније. У законодавном смислу, оквир је у великој мјери усклађен са ЕУ стандардима, посебно кроз доношење бројних нових закона, који су припремљени у сарадњи са европским експертима. Међутим, усклађеност закона представља само први корак јер је једнако важно њихово ефикасно спровођење у пракси. Ту и даље постоје изазови, посебно у погледу капацитета институција које спроводе надзор и контролу.

Управо због тога Министарство европских послова, у сарадњи са Министарством финансија и Агенцијом за заштиту конкуренције ради на јачању капацитета институција, повећању транспарентности и правовременом информисању привредних субјеката. У том смислу, у припреми су и смјернице које ће додатно помоћи подизању свијести и олакшати разумијевање правила из области конкуренције и државне помоћи.

Што се тиче домаћих инвеститора, циљ европских правила јесте управо да обезбиједе једнаке услове за све учеснике на тржишту, како домаће тако и стране. У том смислу, правилна примјена ЕУ стандарда не би требало да ставља домаће инвеститоре у неповољан положај, већ да створи фер и транспарентно тржишно окружење. Министарство европских послова, у сарадњи са надлежним институцијама, наставиће да прати напредак и пружа подршку како би се обезбиједила пуна примјена европских правила уз очување конкурентности домаће привреде.

Да ли Министарство има анализе колико би порастао БДП, запосленост или стране инвестиције у првих 5 година од чланства у ЕУ?

Министарство је упознато са бројним студијама кретања економске конвергенције нових земаља чланица по приступању ЕУ. Земље попут Пољске и Румуније биле су на око 40-50% животног стандарда ЕУ, и кроз пет година чланства, упркос кризи 2008/9. порасле су за око 11 процентних поена и достигле 60-65% европског стандарда. Црна Гора је отприлике на истом степену развоја.
Додатно, приступање ЕУ омогућава директну финансијску корист, а директан приступ Европским структурним и инвестиционим фондовима створиће могућност да Црна Гора за конкретне пројекте искористи средства која су, на основу искуства других држава чланица из скоријих циклуса проширења, у просјеку 6-8 пута већа од износа годишње алокације током претприступног периода. Средства која су расположива посредством ЕСИ фондова у просјеку износе до 4 % бруто друштвеног производа државе кориснице на годишњем нивоу.

У случају Црне Горе ова средства ће бити искориштена за спровођење значајних развојних пројеката у различитим областима. Уколико имамо у виду мултипликативни ефекат инвестиција на бруто друштвени производ и општи економски развој, јасно је да ће овако значајан прилив инвестиција из фондова ЕУ (уз позитивне ефекте чланства које имамо у осталим поглављима) утицати на интензивирање стопе економског раста у Црној Гори у постприступном периоду. Искуства држава чланица из претходних циклуса проширења говоре да повећање БДП-а само по овом основу износи до 5 процентних поена.

Шта сматрате личним доприносом и успјехом у овом мандату на челу министарства европских послова?

Право вријеме за овакво питање биће по завршетку мог мандата, када ћу моћи направити потпунији осврт на планирано и остварено. Ипак, оно што већ сада могу рећи јесте да сам искрено посвећена тимском раду – јер европска интеграција није задатак само Владе или једне институције, већ заједнички посао цијелог друштва.

У том процесу, Министарство европских послова, као координатор преговарачког процеса, може бити успјешно само ако постоји сарадња и заједничка визија. Зато изузетно цијеним допринос свих запослених у Министарству, као и колега из других ресора с којима свакодневно градимо европску будућност Црне Горе. Вјерујем у снагу заједничког рада, и поносна сам што сам дио тима који предано иде ка истом циљу.

Настављамо да радимо на остваривању великих и историјских корака за европску интеграцију Црне Горе, првенствено комплетирању укупног преговарачког процеса до краја предстојеће године, а затим и стварање претпоставки за пуноправно учлањење до краја 2028. године.

Наш циљ је да Црну Гору изградимо као модерну, просперитетну и уређену државу, потпуно усклађену са највишим европским стандардима, гдје ће европске интеграције донијети стварне и видљиве промјене у квалитету живота сваког грађанина.

Извор: банкар.ме