Грађани Црне Горе све више заинтересовани за безбједност хране – резултати Еуробарометра 2025

Према резултатима најновијег истраживања Специјалног Еуробарометра о безбједности хране 2025, које је спровела Европска агенција за безбједност хране (ЕФСА), грађани Црне Горе показују растуће интересовање за питања безбједности хране и висок ниво повјерења у институције које спроводе контроле дуж ланца „од фарме до стола“.

Истраживање је спроведено у периоду од 26. марта до 14. априла 2025. године на узорку од 520 испитаника у Црној Гори, док је у 27 држава чланица Европске уније анкетирано укупно 26.370 грађана. Поред Црне Горе, у истраживању су учествовале и друге земље кандидати – Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Сјеверна Македонија, Србија и Турска.

Циљ истраживања био је да се сагледа интересовање грађана за теме везане за безбједност хране, перцепција ризика, извори информација и повјерење у институције које спроводе контроле и осигуравају да храна на тржишту буде безбједна.

За грађане Црне Горе, безбједност хране (78%) је међу главним критеријумима при куповини, уз свјежину производа (82%), рок трајања (74%) и цијену (70%).
Ови показатељи су врло слични просјеку Европске уније, што указује да црногорски потрошачи све више размишљају о квалитету, поријеклу и сигурности хране коју конзумирају.

Резултати показују да су грађани Црне Горе највише забринути због: присуства пестицида и хемикалија у воћу и поврћу (63%), адитива и конзерванса у храни (52%), антибиотика и хормона у месу и млијечним производима (48%), микроорганизама који изазивају тровање храном (салмонела, листерија и сл.) (39%) и безбједности хране увозног поријекла (37%).

Резултати показују да грађани Црне Горе, као и већина потрошача у Европској унији, највише брину због присуства хемикалија у храни, док ризике попут бактерија или физичких нечистоћа сматрају мањим, али и даље важним за безбједност хране.

Већина испитаника (око 67%) изјавила је да је веома заинтересована за теме безбједности хране, док би чак 72% промијенило своје навике припреме и конзумације хране уколико би се појавила информација о болести преносивој храном.

Ово показује да грађани Црне Горе посвећују све више пажње ризицима везаним за храну и спремни су да реагују у циљу заштите свог здравља.

Поред тога, примјетан је пораст интересовања за здраве прехрамбене навике, али и свијест да сигурност хране остаје основни предуслов за здраву исхрану.

Када је ријеч о информисању, грађани Црне Горе највише повјерења имају у научнике и стручњаке – 78%, државне институције и здравствене органе – 74%, традиционалне медије – 41%, док су друштвене мреже и даље међу најмање поузданим изворима информација, са свега 19% повјерења.

У поређењу са просјеком ЕУ, Црна Гора биљежи већи степен повјерења у националне институције, што одражава препознатљивост улоге Управе за безбједност хране, ветеринарске и фитосанитарне послове у заштити здравља потрошача и контроли безбједности хране на тржишту.

Готово половина испитаника у Црној Гори (47%) изјавила је да је упозната са чињеницом да ЕУ има заједнички систем безбједности хране, док 53% препознаје Европску агенцију за безбједност хране (ЕФСА) као кључну институцију која процјењује ризике и даје научне савјете.
Ови подаци показују да грађани Црне Горе све више разумију принципе европског система безбједности хране, који се заснива на транспарентности, научној процјени и заједничком приступу „од фарме до стола“.

Специјални Еуробарометар 103.3 о безбједности хране представља заједничку иницијативу Европске комисије и Европске агенције за безбједност хране (ЕФСА) и омогућава поређење перцепције и понашања потрошача у свим државама чланицама ЕУ и земљама кандидатима.
Детаљни резултати за Црну Гору доступни су у посебном националном извјештају објављеном уз главни Еуробарометар 2025 документ.