Грађани и локална самоуправа – нови закон за ново вријеме

Marash Dukaj, министар јавне управе, ауторски текст

Није сваки закон реформа. Неки мијењају процедуре, а неки мијењају начин на који држава функционише. Предлог новог Закона о локалној самоуправи припада овој другој групи.

Нови закон настао је кроз широк дијалог са општинама, стручном јавношћу, цивилним сектором и међународним партнерима, са јасним циљем – да локалне самоуправе буду снажније, одговорније и ближе грађанима.

Текст закона резултат је и свеобухватног усаглашавања између ресорних министарстава, будући да систем локалне самоуправе прожима готово све сегменте друштвеног и економског живота. Нова законска рјешења представљају баланс између даљег јачања децентрализације, снажнијих механизама одговорности, вишег квалитета јавних услуга и потребе да се обезбиједи функционалан, одржив и ефикасан систем управљања на свим нивоима власти.

Анализе функционисања постојећег система потврдиле су оно на шта су грађани и локалне заједнице годинама указивали: превелику зависност од централног нивоа, недовољну координацију и неуједначене административне капацитете. Зато овај закон представља важан корак у процесу децентрализације и модернизације локалне управе.

Међутим, децентрализација не значи само више надлежности. Она подразумијева и већу одговорност. Развој локалних заједница неће зависити од формалних овлашћења, већ од способности да се она претворе у конкретне резултате за грађане. У том смислу, успјех општина мјериће се квалитетом услуга, реализованим пројектима и способношћу да стварају нове развојне прилике.

Посебна вриједност закона јесте снажније позиционирање грађанина у процесу одлучивања. Уводе се нови механизми непосредног учешћа, прије свега скупштине грађана, а додатно се јача институт грађанске иницијативе. Органи локалне самоуправе добијају обавезу да у јасно прописаним роковима одговарају на иницијативе, петиције и представке грађана.

Демократија није догађај који се дешава једном у четири године. Она подразумијева сталну комуникацију између грађана и институција. Зато грађани више не смију бити пасивни посматрачи рада локалне управе, већ активни учесници у доношењу одлука које утичу на квалитет њиховог живота.

Једна од важних новина јесте и успостављање система стратешког праћења резултата локалних самоуправа. Не желимо администрацију која ће се бавити формалним извјештајима без стварног садржаја. Желимо систем који мјери ефекте политика, препознаје проблеме и омогућава њихово благовремено рјешавање.

Закон доноси и снажан подстицај дигиталној трансформацији локалне управе. Савремена администрација мора бити бржа, једноставнија и доступнија грађанима. Технологија није циљ сама по себи, већ средство за ефикасније остваривање права и квалитетније јавне услуге.

На европском путу Црне Горе, локалне самоуправе имају посебну улогу. Зато закон предвиђа јачање капацитета за припрему и спровођење пројеката финансираних из европских фондова. То значи више могућности за развој инфраструктуре, унапређење јавних услуга, заштиту животне средине и стварање бољих услова за живот грађана.

Законом се уводе и механизми за превазилажење институционалних блокада у ситуацијама када политичке кризе угрожавају остваривање права грађана на локалну самоуправу, нарушавају функционисање локалних институција и успоравају друштвени и економски развој локалних заједница.

Посебно важна новина јесте увођење критеријума за стицање статуса града, који су развијени у сарадњи са Министарством финансија. Статус града не смије бити административна привилегија, већ потврда достигнутог нивоа развоја, капацитета и квалитета јавних услуга. Већа овлашћења морају бити праћена и већом одговорношћу.

Уједно, увођењем статуса града напуштамо досадашњи монотипски модел локалне самоуправе и уводимо систем који боље одговара различитим нивоима развоја локалних заједница у Црној Гори, односно такозвани политипски модел. Такав приступ прати концепт асиметричне децентрализације, којим Министарство јавне управе и Влада одговорно и сврсисходно управљају, стварајући претпоставке за даљи пренос надлежности тамо гдје постоје капацитети да се оне квалитетно врше.

А ово је тек први корак ка пуној децентрализацији. Оним што смо прописали мијењамо логику система локалне самоуправе и градимо општине које су одговорније, ефикасније и спремније да преузму више надлежности. Јер децентрализација не смије бити стихијски процес, већ пажљиво осмишљена реформа која јача локалне капацитете и преноси овлашћења онда када постоје услови да се она врше квалитетно и у интересу грађана.

Овај закон није само реформа локалне самоуправе. То је реформа односа између државе и грађана. Његов крајњи циљ није снажнија администрација, већ снажније локалне заједнице и бољи живот људи.

Јер успјешна држава гради се одоздо – од снажних општина, одговорних градова и активних локалних заједница.