И зелена и дигитална – трансформација којој се тежи

Скуп на тему “И зелена и дигитална – трансформација којој се тежи”, у оквиру Дијалога за Дигиталну агенду одржан је данас у организацији Привредне коморе Црне Горе и НВО 35мм.

У фокусу скупа био је начин на који се комплементарност ове двије агенде може искористити у циљу унапређења политика, али и конкретних активности које ће допринијети свеукупном развоју друштва и привреде. Било је ријечи и о моћи иновација и принципима циркуларне економије у ери убрзаног дигиталног развоја, као и о значају одрживости дигиталне трансформације.

У уводном излагању министар јавне управе, мр Марасх Дукај је казао да је Црна Гора у изазовима савременог доба препознала потребу хитне промјене у правцу дигитализације и зелене трансформације. Због ковида 19, свијет се морао прилагодити другачијем начину живота и рада, што је процесу дигитализације дало велики приоритет у свим областима живота, привреде, образовања, здравства, и других дјелатности. Дигитална трансформација пословања је постала интегрални дио сваке успјешне организације. Зелена трансформација је сљедећа велика тема, коју су убрзале свјетска енергетска криза и климатске промјене.

„Дигитализација и зелена трансформација су кључне теме, и нису само предмет одлуке, него изазов који што прије морамо претворити у прилику за развој. То су области, које једна другу подупиру, и треба их паралелно развијати. Зато, овај данашњи скуп, доживљавам као правилно разумијевање ситуације и корак ка унапређењу црногорског друштвеног амбијента“, казао је министар.

Додаје да је Влада препознала значај дигиталне трансформације за сопствени прогрес и овој области посветила велику пажњу, издижући је на ниво приоритета у свим стратешким документима.

„Дигитална трансформација је процес који се мора развијати како у инсистуцијама система, тако и у привреди, и свим другим областима дјеловања, али и на нивоу сваког грађанина и грађанке појединачно. Унаприједити систем инфраструктуром, сервисима, законодавним оквирима, техничком подршком и другим - не значи много, ако грађанин не може те потенцијале на прави начин да користи. Зато смо, на свим пољима предузели одговарајуће кораке, који ће бити темељ даљег напретка. Грађани очекују да буду подржани и повезани, да њихови подаци буду сигурни, безбједни и доступни, те да већину ствари могу одрадити у потпуности онлајн у свакодневној интеракцији са јавном управом или привредом“,  рекао је министар Дукај.

Предсједница Привредне коморе др Нина Дракић казала је да су теме дигиталне трансформације и циркуларне економије високо на агенди кровне црногорске пословне асоцијације, за коју је изузетно важно да пружи допринос активностима којима се истиче значај ових процеса, њихова повезаност и међузависност.

Привредна комора значајно доприноси наведеним процесима кроз организацију информативних и едукативних догађаја са темама из ових области, обезбјеђујући инклузивност привреде у изради стратешких докумената, те учешћем у пројектима чији је циљ имплементација концепата циркуларне економије и дигиталне трансформације.

„Наше циркуларно путовање започели смо Мапом пута Црне Горе ка циркуларној економији, наставили учешћем у изради Стратегије циркуларне транформације, увијек препознајући значај и улогу дигиталних процеса у овим економским процесима“, рекла је Дракић.

Предсједница подсјећа да је Европски зелени план поставио темеље будућем правцу раста и развоја унутар ЕУ, те да овај документ препознаје дигиталне технологије као кључни фактор за постизање циљева одрживости у бројним секторима.

Наглашава одговорност сваке генерације да потомству остави, прије свега, здраву животну средину, те створи претпоставке за одржив развој.

„Остајемо посвећени да и у наредном периоду нашу привреду усмјеравамо у овом правцу вјерујући да ће препознати предност и неопходност транформативних процеса“, закључила је предсједница Коморе.

Нада Ракочевић секретарка Одбора удружења ИЦТ и Марија Распоповић из Сектора за пројекте ПКЦГ говориле су о значају значају дигиталне и зелене трансформације.

Ракочевић је казала да дигиталну трансформацију треба да прати темпо развоја дигиталних технологија, а да би он био успјешан, потребно је да постоји добра основа у инфраструктури, нормативном и институционалном уређењу, доступности и управљању подацима, образовним програмима као предуслову за стицање дигиталних вјештина, сарадњи са приватним сектором и подстицајима како би се дигитална рјешења користила.

Распоповић је посебно истакла спровођење Акционог плана за Зелену агенду за Западни Балкан, који отвара пут ка остваривању економског и инвестиционог плана за регион, вриједног 30 милијарди еура за период од седам година. Она је указала на значај циркуларне економије, која интегрише пет стубова одрживости: вриједност за купце, еколошки утицај, квалитетну радну снагу, одговорно управљање и јаке заједнице.

О моћи иновација и принципима циркуларне економије у ери убрзаног дигиталног развоја говориле су Маријета Барјактаровиц Ланзарди, Директорат за иновације и технолошки развој, Анета Канкараш, Секретаријат Националног савјета за одрживи развој и Весна Симоновић, Директорат за инфраструктуру, информациону безбједност, дигитализацију и е-сервисе.

Ланзарди је истакла да паметна специјализација промовише концепт одрживости у оквиру идентификованих приоритета, док је ИЦТ утврђен као хоризонтални приоритет који подстиче развој свих осталих. Ова чињеница указује да је Црна Гора препознала да су дигитално и зелено нераздвојни и да само њиховом синергијом можемо подстакнути развој приоритетних сектора.

Канкараш сматра да императив мора бити добар и безбједан систем, који би требало да користимо тако што ћемо бринути о животној средини, правећи што мање отпада и користећи обновљиве ресурсе. Неопходне су нове, зелене и дигиталне технологије како би постигли одрживи развој, а поред мултисекторкског приступа, треба да мијењамо парадигму приступа ресурсима, а заједнички циљ треба да буде нисококарбонски развој и дигитализација у свим секторима.

Симоновић је током свог излагања указала да је за бољу изградњу инклузивног друштва у Црној Гори неопходно обезбиједити услове за све грађане да се усавршавају и имају једнак приступ информационим технологијама и дигиталним услугама. Она је казала да је у овом директорату посебан акценат стављен на обуку старијег становништа и друге рањиве категорије, али и на све оне чије дигиталне вјештине нису на завидном нивоу. У наредном периоду слиједи имплементација великог броја програма чији је крајни циљ унапређење компетенција и дигиталних вјештина како би грађани били спремни за тржиште рада.

Дигитална трансформација мора бити одржива – зашто је важно, питање је на које су током панела дали одговор Тарик Заимовић, представник ИЦТ Цортеxа, Иван Томовић из Фонда за иновације, Бојан Башановић, Агенција за заштиту животне средине. Модераторка је била Анђела Ђурашковић из Еко коријена.