Интервју Сандра Башич-Хрватин: ДСА уводи ред у дигитални свијет

Дигитал Сервицес Ацт (ДСА) представља један од најважнијих законодавних оквира Европске уније усмјерених на регулацију дигиталних услуга, заштиту права корисника интернета, као и унапређење слободе изражавања и медијских слобода. Како објашњава професорица Сандра Башић-Хрватин, која је о овоме говорила на панелу „Дигитално. Критички. Одговорно: Изазови и рјешења за сигуран онлине свијет“, који је организовало Министартсво европских послова уз подршку пројекта ЕУ4МЕ, овај акт доноси свеобухватан приступ у рјешавању изазова дигиталне економије и интернетне комуникације, истовремено наглашавајући одговорност дигиталних платформи и институција. Посебна пажња усмјерена је регулацији и ефикасност правосуђа у контексту дигиталне регулативе. Примјена ДСА има значајан утицај на европске интеграције и реформе у земљама кандидаткињама, попут Црне Горе, у циљу усклађивања са стандардима ЕУ и заштите јавног интереса.

Можете ли нам укратко објаснити шта је Дигитал Сервицес Ацт (ДСА) и зашто је важан за грађане и медије?

Дигитал Сервицес Ацт (ДСА) је један од посљедњих законодавних аката Европске уније којим се покушава проблем интернета, дигиталне економије, утицаја интернета и права на слободу изражавања и права на слободу информисања, који се непосредно односе на грађане, ријешити на тако свеобухватан начин да од тога имају интерес грађани, медијска предузећа, и друштво као цјелина и економија итд.

ДСА је, по мом мишљењу, један тип нове регулације који захтијева у бити од државе, не парцијално рјешавање појединих проблема, него размишљање о неком проблему цјеловито. Ви знате да је досадашња регулација успоставила пуно регулаторних тијела која су специјализована за поједина подручја. Међутим, овај акт захтијева да сви ти различити регулатори заједно сједну и у бити раде у интересу грађана на свим тим елементима. Кључно питање је да овдје треба укључити Министарство правде. Правосуђе мора разумјети на који начин та регулација дјелује, значи ви морате бити ефикасни.

Ствари које се дешавају на интернету су: а – брзе; б – увијек остају тамо. Значи, ако се ради о неким недозвољеним праксама, које треба хитно рјешавати, значи то треба ријешити одмах, и улога судства у овом случају је битна.

Словенија је усвојила посебан закон за примјену ДСА – који су кључни изазови и предности таквог приступа, и може ли Црна Гора примијенити сличан модел у процесу усклађивања са ЕУ регулативом?

Ја бих овдје упозорила да треба исто тако размислити – немају све државе унутар ЕУ једнак приступ успостављању регулаторних органа. Словенија има другачији у односу на Црну Гору. Рецимо, за поређење, за Црну Гору је бољи примјер Хрватска, која има приближно једнаку регулаторну структуру као Црна Гора.

То значи да се тим регулаторним актом, тим новим законом о примјени ДСА, у бити одређује ко је главни координатор, које регулаторно тијело ће сакупљати све те податке и онда доносити одлуке, и тачно се одређује која су подручја ДСА у надлежности појединих агенција.

Шта би усвајање ДСА значило за кориснике интернета у Црној Гори – да ли би то утицало на то како функционишу друштвене мреже, оглашавање, лажне вијести?

Мислим да грађани морају у тим претприступним преговорима Црне Горе са Европском унијом размишљати на другачији начин. Европска унија, Брисел, или неки центар који дјелује далеко и доноси, наизглед, необичне одлуке – није нешто страно или против грађана; грађани морају схватити да је имплементација свих тих закона заправо у њиховом интересу.

Значи да Црна Гора неће бити неко острво, или нека пустиња, или неки Дивљи запад у којем ће се моћи спроводити праксе које су свугдје другдје забрањене, а у Црној Гори дозвољене.

Грађани морају схватити да се поступак промјене законодавства у бити темељи на томе да држава прихвата одређене праксе, мјерила, права, дужности, одговорности итд., који су у корист јавности.

То значи да ће се морати много више пажње посветити праксама злоупотребе личних података људи, злоупотреби комуникације којом се шире дезинформације – значи, промптно реаговати у тим ситуацијама – и то значи и то да ће и у другим комерцијалним дјелатностима које су везане за интернет људи имати више права.

ДСА је, по мом мишљењу, један тако педагошки закон који у бити захтијева од свих институција у Црној Гори не само да прихвате закон, него да стварно озбиљно узму у руке то што морају да ураде – јер највећи проблем регулације, најслабија регулација, је она која има закон а не ради.

ДСА сада каже – радите! И не само да радите један по један, већ сви заједно радите у корист грађана.

Колико је усвајање и спровођење оваквих европских дигиталних регулатива кључно за процес европских интеграција Црне Горе, посебно у области слободе изражавања и медијских политика?

Слобода медија и слобода изражавања није само проблем закона него проблем политичке културе, а политичка култура захтијева да имамо нека права и дужности која нијесу на папиру, него их треба спроводити у пракси.

Није довољно рећи: имамо закон који забрањује да се крши аутономија медија, да се нападају новинари, да се лаже, итд. Него је то ствар политичке културе, гдје особе које су на највишим политичким функцијама морају јасно да се ограде од таквих пракси – морају јасно својим примјером показати да комуникација мора бити у јавном интересу.

Тако да, ја бих рекла да је ДСА, више него само неки формални пренос правних норматива из Европске уније, ствар политичке дебате у црногорском друштву, које треба све те проблеме ставити на сто, погледати што имамо, што треба поново ријешити – и онда неком стратешком акцијом у суштини почети рјешавати те проблеме.

ДСА каже: регулација мора бити дигитална, регулација мора размишљати о проблемима на овај начин, значи – регулација мора бити та која ће бити корак испред свих тих негативних пракси које се јављају.

И за то требамо одговорну политику, а требамо политичаре који имају храброст да се са тим проблемима ухвате у коштац и да их ријеше. А ДСА је један акт нужно потребан да се све те ствари направе.

Ауторка: Ана Палибрк