Ивановић: Западни Балкан није периферија европског пројекта, већ дио његове будућности

Најновије издање WB Reporta посвећено је Црној Гори. Издање доноси и интервју са потпредсједником Владе за вањске и европске послове, др Филипом Ивановићем, који је, поред осталог, казао да је Црна Гора најнапреднији кандидат за чланство у Европској унији, оцјењујући да је тај напредак резултат не само спроведених реформи, већ и опредјелјенја заснованог на европским вриједностима.

Европска интеграција није само административни процес, већ прије свега цивилизацијска одлука и опредјељење засновано на вриједностима. Стварни напредак почиње тек онда када европске вриједности постану саставни дио политичке културе и друштвене свијести, поручио је Ивановић.

Он је истакао да се кредибилитет Црне Горе међу европским партнерима градио досљедношћу, поузданошћу и настојањем да држава остане посвећена вриједностима које заступа.

Европска унија данас не тражи само државе које желе да јој приступе, већ и државе које могу да допринесу њеној будућности. У том смислу Црна Гора нуди драгоцјено искуство – искуство друштва које је, упркос бројним изазовима, успјело да очува међунационалну кохезију, културу дијалога и увјерење да се разлике не превазилазе њиховим брисањем, већ међусобним разумијевањем, навео је потпредсједник Владе.

На питање о иницијативи „28 до 28“, чији је циљ чланство Црне Горе у Европској унији до 2028. године, Ивановић је истакао да је ријеч о временском оквиру којим држава себи намеће додатну одговорност у сопственом раду.

Не можемо одлучивати у име свих 27 држава чланица, али квалитетом онога што радимо можемо утицати на њихову процјену. У дипломатији, као и у животу, повјерење се не тражи – оно се стиче. Важно је разумјети да се и сама Европска унија данас налази у другачијем геополитичком тренутку него прије неколико година. Након низа безбједносних, економских и политичких изазова, питање проширења више није само техничко питање политике сусједства; оно све више постаје питање дугорочне стабилности и стратешке отпорности европског континента. У том контексту, Западни Балкан није периферија европског пројекта, већ дио одговора на питање каква ће Европа бити у деценијама које долазе. То потврђују изјаве највиших ЕУ званичника и држава чланица и дозволите ми да поменем да смо то и недавно чули на самиту Европске уније и Западног Балкана, који је одржан 5. јуна управо у Црној Гори, у Тивту. Поруке које су том приликом послате биле су јасне и експлицитне – почело је финално одбројавање до чланства Црне Горе у ЕУ, истакао је Ивановић.

Посебну пажњу посветио је резултатима у области владавине права и борбе против организованог криминала наглашавајући да међународни партнери напредак Црне Горе процјењују путем конкретних резултата.

Данас кључно питање није да ли криминал постоји, већ да ли држава има политичку вољу и институционалну снагу да га побиједи. Први пут послије много година борба против организованог криминала није више предмет политичке реторике, већ мјерљив процес који даје конкретне резултате, поручио је потпредсједник Владе.

Говорећи о значају регионалне сарадње, Ивановић је истакао да она представља најбољи тест политичке зрелости и способности држава региона да се, умјесто на разлике, ослоне на оно што их спаја и фокусирају на велики број сличности које могу олакшати сарадњу.

Увјерен сам да стабилност Западног Балкана неће нити мора бити резултат потпуног одсуства неслагања; биће резултат способности да се другачија виђења рјешавају дијалогом, а не подизањем нових зидова. То је лекција коју је Европа научила након својих највећих трагедија, а коју и наш регион мора у потпуности усвојити. Зато регионалну сарадњу не видим као дипломатску обавезу, већ као инвестицију у будућност, јер ниједна држава Западног Балкана неће бити истински успјешна сама за себе. Заједно можемо створити регион који ће бити познат по приликама које ствара, а не по кризама које производи, додао је.

Ивановић је указао и на значај интензивирања економске сарадње са земљама њемачког говорног подручја оцјењујући да Црна Гора треба да привлачи инвестиције које доносе знање, технологије и дугорочну развојну вриједност.

Ако желимо да будемо конкурентни у Европи 21. вијека, морамо привлачити инвестиције које стварају нове вриједности, а не само нову потрошњу, казао је Ивановић.

Говорећи о највећим предностима и изазовима Црне Горе, Ивановић је истакао да највећа вриједност земље није само у њеном географском положају, природној љепоти или стратешкој позицији, већ у спремности да своју будућност обликује према савременим мјерилима.

Наша највећа предност је чињеница да још увијек имамо могућност да своју будућност обликујемо према сопственим мјерилима. Имамо могућност да стварамо институције које одговарају изазовима 21. вијека, да учимо из искустава других и избјегнемо бројне грешке које су други већ направили, поручио је Ивановић.

Као највећи изазов издвојио је развој дугорочне културе повјерења – у институције, знање, дијалог и сопствене способности – и нагласио да будућност Црне Горе зависи од постизања друштвеног консензуса о најважнијим националним приоритетима.

Црна Гора је земља која има све предуслове да буде успјешна; питање пред нама није да ли то можемо, већ да ли ћемо имати довољно мудрости, стрпљења и заједничке воље да тај потенцијал претворимо у трајни успјех, закључио је Ивановић.

Цијели интервју доступан је на линку: https://www.westbalkan.at/wp-content/uploads/2026/07/WB-Report-Montenegro.pdf