Извјештај мониторинга Дросопхила сузукии и препорука за спровођење мјера

У оквиру мониторинга Дросопхила сузукии, у периоду 6.9.- 8.9. 2023.године, прегледане су клопке и извршена замјена атрактанта (јабуково сирће) у засадима малине на сјеверу Црне Горе на подручју Мојковца и Бијелог Поља (Лепенац, Равна Ријека и Божовића Поље) и од половине августа на подручју Црмнице (Годиње) и Подгорице (Љешкопоље).

Прегледом садржаја клопки нађено је: у локалитету Лепенац 9 јединки (6 женки и 3 мужјака), Божовића Поље 17 (11 мужјака и 6 женки), Равна Ријека 13 (5 мужјака и 8 женки), Годиње 6 (5 мужјака и 1 женка) и 10 јединки у локалитету Љешкопоље (6 мужјака и 4 женке).         

Констатовано је присуство Д. сузукии у свим локалитетима, чему иду у прилог временске прилике, односно пад температуре и повећање релативне влажности ваздуха, нарочито од краја августа, с обзиром да се ради о врсти којој погодују услови повећане релативне влажности ваздуха и умјерене температуре. Имајући у виду сортимент малине, и да због периода активности  Д. сузукии  представља опасност и за касне сорте као што су Полка (сталнорађајућа малина; позната и као ‚‚јесења малина'' јер се берба врши од јула до првих мразева) или Химбо топ (слично као и Полка бере се јула до касне јесени тј. првих мразева), наглашавамо да се произвођачи и даље придржавају препоручених мјера борбе.

МЈЕРЕ БОРБЕ

Коришћење ловних клопки за масовно изловљавање са одговарајућим атрактантом - најчешће се користи јабуково сирће, а могу и друге мирисне материје: мјешавина квасца, шећера и воде, воћне каше, винско сирће, црно вино, етанол, сирћетна киселина, на почетку фенофазе зрења плодова биљака домаћина, је једна од кључних мјера за контролу ове штеточине. Препоручује се коришћење клопки запремине 250-750 мл које се праве се од пластичних  флаша, тегли, кантица са поклопцем и на коју се са једне стране избуши 4-5 рупа пречника 5-10 мм.

Неопходно је и одржавање хигијене засада, што подразумијева комплетну бербу плодова, а не само оних који су предвиђени за тржиште. Ситни, неугледни плодови, презрели и отпали подови представљају сигуран и сталан извор одржавања популације. Из истог разлога у близини засада не би смјело да буде биљака из спонтане флоре са плодовима. Плодове треба уништавати  дубоким закопавањем (најмање на 30 цм дубине) или сакупљањем у пластичне кесе које се чврсто завежу и оставе изложене директној сунчевој свјетлости најмање 7 дана.

Што се тиче хемијских мјера, оне могу допринијети смањењу бројности одраслих јединки, али не и јаја и ларви који се развијају у плоду, тако да ова мјера има ограничено дејство. Најефикаснији моменат за прскање је непосредно прије и на почетку фенофазе сазријевања плодова, уз обавезно поштовање каренце. Примјењују се инсектициди са кратком каренцом, могу се користити инсектициди на бази спиносина, делтаметрина, пиретрина.