У склопу реализације програма ,,Извјештајно прогнозни програм: Цератитис цапитата (воћна мува)'', у периоду 3-14. октобра 2025. године извршен је преглед клопки у локалитетима на ширем подручју Подгорице, Зете и у Црмници у којима се прати медитеранска воћна мува (Љешкопоље, Бери, Кокоти, Шушуња, Годиње).

Прегледом клопки констатовано је значајно повећање броја ухваћених јединки у свим локалитетима у односу на преглед половином септембра, а што је наведено као могућност у септембарском извјештају, па су у вези са тим и дате препоруке.

Локалитети:

- Љешкопоље: Тепхри клопка – 89 јединки; Јацксон- 19

- Годиње: Тепхри клопка – 171; Јацксон – 26

- Шушуња: Тепхриклопка – 178

- Бери – Тепхри клопка – 30; Јацксон – 35

- Кокоти: Тепхри клопка – 2, јасксон - 34

Чињеница да још од 2022. године констатујемо појаву медитеранске воћне муве у Подгорици и њеном ширем подручју, али и у Зети, нарочито током 2024. године, и поновну значајну појаву у локалитету Годиње (након дужег низа година без знакова присуства) указује да се ово подручје може сматрати све значајнијим (сталним) стаништем за Ц. цапитата. Ради се о економски изузетно значајној врсти, једној од најопаснијих у свијету, изразито полифагној, са високом стопом репродукције која у току године даје више генерација, а главни начин њеног преношења на нова подручја је транспорт нападнутих плодова, премда се шири и активним летом. Иако не спада у групу изразитих миграната, нарочито уколико у подручју сталне појаве, током дужег временског периода, постоје повољни услови за њено размножавање (расположивост плодова биљака домаћина) она ће у неповољним условима за успјешност исхране населити нова подручја или пронаћи новог  домаћина.

Шире подручје Подгорице, Зета, Годиње представљају у сваком смислу веома погодно  подручје за њену успјешну животну активност, одржавање и одомаћење.  Разлога је више, а то су прије свега климатски услови који су веома слични као на приморју и расположивост већег броја биљака домаћина. Оно што је посебно значајно и што готово савршено одговара медитеранској воћној муви је што у овом подручју доминирају баште и окућнице или мањи мјешовити воћњаци у приградским и сеоским насељима гдје готово свако домаћинство има по неколико стабала биљака домаћина различитих врста (цитруси, јапанска јабука, иглица, јабука, винова лоза, бресква) који готово уопште не подлијежу хемијској заштити, а често се не примјењују ни елементарне хигијенске мјере (нпр. сакупљање и уништавање отпалих или сумњивих плодова). То су средине у којима Ц. цапитата  налази изузетно повољне услове за живот.  

Имајући у виду повољне тренутне временске прилике у периоду који слиједи може се свакако очекивати одржавање бројности, али и повећање бројности с обзиром да је мува активна на цијелом подручју праћења.

За ово подручје (Подгорица и њена околина, Зета, Годиње) Ц. цапитата може бити изузертно проблематична из разлога што је околина Подгорице (нарочито) најзначајније подручје производње брескве у Брној Гори (а бресква и нектарина су њени изузетно добри домаћини), а Зета и Годиње (Црмница) значајни су за производњу винове лозе која је у неким земљама домаћин овој штеточини.

Због свега наведеног и ПРЕПОРУКЕ:

С обзиром да Ц. цапитата не напада зелене и тврде плодове (без обзира о којој се воћној врсти ради), већ оне на почетку фенофазе сазријевања и полузреле плодове, стално праћење стања у воћњаку и одржавање његове хигијене веома је значајна мјера у смањењу бројности ове врсте. То подразумијева, од стране произвођача и држаоца воћних врста које су домаћини Ц. цапитата, континуирано уклањање и уништавање спаљивањем свих оних плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер!

Поред смокве која је у већини локалитета у фази пуног зрења и чије све отпале, полу суве или у било ком смислу измијењене плодове треба уништити на неки од препоручених начина, стално праћење тока сазријевања плодова домаћина осталих воћних врста које ће у наредном периоду ући у фазу сазријевања је неопходно од стране произвођача и држаоца воћних врста. Тим прије што су 2022-2024. година биле године веома јаког напада нарочито на подручју Улциња и Бара, а 2023. и 2024. је забиљежена појава Ц. цапитата у већој бројности у локалитетима у околини Подгорице са значајним штетама на мандарини.  

Савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима који представљају идеалну средину за појаву првих симптома напада), око стабала смокве (а касније и осталих воћака-како буду дозријевале) у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из евентуално нападнутих плодова. Такође, обавезно је сакупљање и уништавање свих плодова са сумњивим симптомима напада (без обзира о којој биљци домаћину се ради- смоква, јабука, јапанска јабука, мандарине, и остали цитруси, иглица...) како директно са биљке тако и одмах након евентуалног отпадања плодова са гране  и пребацивањем у пластичне кесе (нпр. кеса за смеће) која се завеже и оставе на сунцу најмање 10 дана. За ово вријеме, све ларве које се налазе у плодовима ће угинути. Друга је могућност је да се сакупљени плодови са сумњивим симптомима напада закопају у земљу и прекрију са најмање 30 цм слоја земље. Такође, у близини плантажних засада цитруса не би требало да буде других биљака домаћина (нарочито појединачних стабала смоква и јапанских јабука) које не подлијежу редовним мјерама редовне заштите од проузроковача биљних болести и штеточина. Препоручује се и што је могуће бржа берба и одношење побраних плодова са парцеле.

Неопходна је и примјена мјера хемијске заштите  на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Хемијско сузбијање се нарочито односи на плантажне и веће засаде цитруса. Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина.

Период повећања бројности популације и/или високе бројности популације поклапа се  са почетком зрења плодова (нарочито на Црногорском приморју у случају мандарине) па обавезно водити рачуна о каренци и дозвољеном броју прскања!! Добри резултати се постижу примјеном хидролизираних протеина (атрактаната) методом локализованог третирања када се не третира цијела крошња, већ само дио крошње. У овом случају се инсектициду додаје биљни протеински мамац/атрактант. Третирањем дијела крошње (пожељно на јужној експозицији) постиже се ефекат привлачења имага у третиране дјелове крошње (дјеловањем атрактанта) и њихово сузбијање услед контакта/излагања употријебљеном инсектициду. Иновативна технологија заштите огледа се у томе што се третира само дио воћњака, односно дио стабла и тај третирани дио служи као својеврсни „трап“ који привлачи остале мухе и на њих дјелује „цидно“. Третирамо заправо мање од 50% биљака, измјењујући третиране и нетретиране редове. Напомињемо да мјере хемијске заштите могу имати задовољавајући ефекат само уколико се примјењују заједно са осталим препорученим нехемијским мјерама.

Цератитис цапитата се због својих биолошких карактеристика сматра једном од економски најзначајнијих штеточина у свијету. Ту се прије свега мисли на изразиту полифагност, еколошку пластичност (прилагођавање хладнијим климатима у односу на остале врсте тропских мува) изражену високу плодност у условима који погодују њеном развићу (мисли се на расположивост плодова домаћина, сукцесивно сазријевање различитих биљних врста, повољне временске прилике, изостанак или неправовремене мјере заштите). У таквим условима, а нарочито када након сушних љетњих мјесеци (што је код нас јул и август) у септембру и почетком октобра дође до повећања влажности ваздуха услед љетњих/јесењих падавина, за кратко вријеме на изглед ‚‚мала бројност'' популације бројношћу ‚‚експлодира'', долази до њеног наглог повећања и сходно томе великих штета, што се нарочито драстично испољава у одсуству правовремених и одговарајућих мјера сузбијања.

Оно што напомињемо као веома значајну и упозоравајућу чињеницу, која додатно поткрепљује опасност коју са собом носи медитеранска воћна мува у земљама у којима је присутна, је њено ширење и појава у новим подручјима, а све у складу са веома израженим активностима човјека (транспорт плодова као најзначајнији начин њеног ширења), али и климатским промјенама.

.