Јањушевић: Реформом до реалног степена аутономије за локалне самоуправе

Локалне самоуправе у Црној Гори предвиђеним реформама, добиће реални степен аутономије како би се развијале на прави начин у финансијском и кадровском смислу, поручио је државни секретар Министарства јавне управе Драгиша Јањушевић у интервју агенцији МИНА.Јањушевић, који је на челу Радне групе за израду анализе функционисања система локалне самоуправе, очекује да тај документ буде камен темељац и мапа пута како треба да почне процес децентрализације локалне самоуправе у Црној Гори.

Он је рекао да је суштина децентрализације у правцу сервисно орјентисаних управа.

„Децентрализација треба да да реални степен аутономије свим локалним самоуправама у Црној Гори како би се развијале на прави начин у финансијском и кадровском смислу односно типу и моделу каква треба да буде која општина, са којим опсегом надлежности“, рекао је Јањушевић у интервјуу агенцији МИНА.

Објашњавајући појам сервисно орјентисане управе, Јањушевић је казао да је то, било да се говори о државној управи или локалној самоуправи, облик управљања који је орјентисан на реалне потребе грађана.

Он је рекао да локалне самоуправе морају да буду сервисно орјентисане из разлога што се на том нивоу разматра комунална и инфраструктурна проблематика, и све оно што је насушна потреба грађана.

„Што се више буде развијала свијест да нам је потребна сервисно орјентисна управа и на државном и на локланом нивоу, врло лако ћемо долазити до консензуса како да што брже рјешавамо проблеме и уклањамо баријере како би развијали сервисне системе, као што то раде савремене демократије“, рекао је Јањушевић.

На питање да ли је могуће све општине посматрати на исти начин и имати монотипске моделе општина, Јањушевић је рекао да је то један од проблема.

„У Црној Гори се неке општине расељавају, губе становништво, док друге расту и развијају се. У том дисбалансу и кретању становништва не можемо посматрати општине као монотипски образац“, рекао је Јањушевић.

Он је указао да општине Шавник, Плав и Андријевица имају исти опсег надлежности као што имају Подгорица, Будва и Никшић, додајући да треба размишљати о промјени обрасца локалних самоуправа.

Јањушевић сматра да треба направити искорак, да се види да ли би боље функционисао систем са политипским моделом.

„Модел са истим опсегом надлежности општина које значајно губе становништво као што је Шавник и Подгорица која се шири и развија је неодржив“, рекао је Јањучевић, наводећи примјер Словеније, као државе из региона која је по броју становника најприближнија Црној Гори, а која је ушла у тај процес прије више од 30 година.

Јањушевић истиче да треба више размишљати о томе каква је истинска и реална потреба становништва у локалним заједницама и на основу тога моделирати облике локалне самоуправе каква је потребна у Црној Гори.

Он је, говорећи о кадровској проблематици, рекао да је у малим општинама тешко наћи главног администратора или главног градског архитекту, са свим референцама које су потребне за та радна мјеста.

„То је велики проблем и то су, између осталог, индикатори неодрживости таквог модела локалних самоуправа“, истакао је Јањушевић.

На питање који модели општина би могли бити примијењени у Црној Гори, Јањушевић је казао да треба бити опрезан, јер су искуства из региона показала да тај процес са собом носи доста позитивних и негативних ствари, али да је неминован.

Како је рекао, треба размотрити све потенцијалне опције и ризике прије него што се уђе у типологију локалних самоуправа како се после одређеног времена не би питали зашто је примијењен један модел, а не други, који би можда био ефикаснији.

„Тако да сада не бих лицитирао са готовим рјешењима и моделима. Али дефинитивно је да морамо направити искорак из овог монотипског модела у којем се сада налазе“, казао је Јањушевић.

Он је додао да би о томе требало отворити друштвени дијалог када буде завршена анализа, како би се дошло до најбољег рјешења.

Јањушевић је нагласио да је фискална децентрализација најбитнији сегмент, јер је тај степен аутономије најнеопходнији свим локалним самоуправама.

Он је указао да су неке општине биле презадужене, те да је Егализациони фонд био средство помоћи општинама.

„Према мом мишљењу све су то била лоша рјешења која нијесу уопште била у функцији развоја локалних самоуправа, њихове децентрализације и аутономије, поготово финансијске. Тај сегмент ће бити посебно третиран и довести до измјена читавог сета закона који је неопходан када говоримо о реформи локалне самоуправе“, рекао је Јањушевић.

Он је казао да ће, како би спровели поменути процес, морати бити мијењан Закон о локалној самоуправи, али није искључио ни могућност измјене Закона о избору одборника и посланика.

Јањушевић је навео да се од увођења вишестраначја у Црној Гори, и другачијег приступа за разлику од социјалистичког модела, очекивало да локална самоуправа уђе у процес децентрализације, као што је била пракса свуда у региону.

„Међутим, имали смо стагнацију у том дијелу и локална самоуправа је добрим дијелом таворила и имала регресију у смислу реформе, професионализације, деполитизације, децентрализације и свега осталог“, навео је Јањушевић.

Он је истакао да је, после три деценије таквог приступа, 43. Влада и МЈУ поставило проблем децентрализације у врху приоритета рада и да сагледавају како приступити том сложеном подухвату.

„Озбиљно смо приступили тој проблематици из разлога што је то вишедеценијски проблем који није третиран на прави начин. У развијеним демократијама то је поље у ком се осликава демократичност друштва, јер је грађанин тај који на локалном нивоу има могућност да директно утиче на креирање јавних политика“, рекао је Јањушевић.

Колико ће времена требати да Црна Гора добије сервисно орјентисану управу у чијем ће центру бити грађанин и његове потребе, Јањушевић није могао прецизирати, али је истакао да је сложен и захтјеван процес, а да Црна Гора већ касни.

Он је рекао да се нада да ће анализа функционисања система локалне самоуправе, бити незобилазан модел како треба да се одвија процес децентрализације.

„Без обзира каква ће бити политичка агенда и структура будуће Владе, она ће бити обавезна према том документу, да развија процес децентрализције у смјеру каква буде анализа“, истакао је Јањушевић.

Он је навео да су чланови Радне групе представници академске заједнице – Декан факултета за европске и међународне студије, професоре са факултета Доња Горица, представници министарствава чији се рад на било који начин дотиче локалне самоуправе.

Јањушевић је рекао да су у Радној групи представници шест општина из двије општине са сјевера, двије са југа и двије са сјевера, представници невладиног сектора који деценијама баве проблематиком локална самоуправе, и представник заједнице општина.

Он је казао да би анализа функционисања локалних самоуправа требало бити завршена за шест мјесеци и да ће после тог покренути друштвени дијалог и тражити модел децентрализације који је најбољи за Црну Гору и њено друштво.

„Мислим да ће то бити путоказ да би ушли у суштинску причу о децентрализацији“, закључио је Јањушевић.

Комплетан интервју доступан је на линковима: хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=аП_В9дwбцДг&т=1016с и хттпс://wе.тл/т-ФДБјцЗУРРП .