Конференција: Климатске промјене – транспарентност и одговорност као предуслов одрживог развоја и ЕУ интеграција

Завршна конференција пројекта „Јачање црногорског национално утврђеног доприноса (НДЦ) и Акција прилагођавања транспарентности кроз Иницијативу за изградњу капацитета транспарентности – ЦБИТ“, који је у периоду 2022–2026. године спроводило Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и имплементациону подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Црној Гори, одржана је у сриједу, 26.02.2026. у Подгорици.

Конференција је окупила представнике и представнице Владе, Европске уније, међународних партнера, стручне и академске заједнице, као и институција надлежних за прикупљање, обраду и извјештавање климатских података. Централна порука скупа је да су транспарентност и одговорност темељ одрживог развоја, кредибилне климатске политике и успјешног наставка процеса европских интеграција.

У оквиру Министарског панела, конференцију је отворио министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић, истакавши да завршетак ЦБИТ пројекта не представља крај процеса, већ прелазак из фазе пројектне подршке у фазу системског и институционално утемељеног климатског управљања. Нагласио је да су поуздани и секторски разрађени климатски подаци много више од извјештајне обавезе – они су основа за доношење јавних политика, планирање инвестиција и јачање међународног кредибилитета државе, у складу са чланом 13 Париског споразума и обавезама према Европској унији.

Посебно је истакао да је Црна Гора своју посвећеност циљу климатске неутралности потврдила интензивним радом на заокруживању законодавног и стратешког оквира неопходног за спровођење климатских политика, чиме су створени услови за њихову досљедну примјену и даљи напредак у процесу европских интеграција.

Министарски панел био је прилика за разматрање улоге климатске транспарентности у процесу затварања Поглавља 27 – Животна средина и климатске промјене. Своја излагања и осврте дали су амбасадор Европске уније у Црној Гори, Јохан Сатлер, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Екатерина Паниклова, и главни преговарач Црне Горе са Европском унијом, Предраг Зеновић.

Амбасадор Сатлер је нагласио да климатске промјене нијесу само еколошко питање, већ утичу на наше здравље, свакодневни живот и будућност, утичући на енергетику, саобраћај, индустрију и управљање природним ресурсима, те обликујући квалитет живота сваког грађанина. Истакао је да је напредак Црне Горе у испуњавању климатских мјерила од кључне важности за њен европски пут, јер испуњење завршног мјерила представља одлучујући корак ка чланству у Европској унији и потврђује спремност државе да преузме одговорности будуће чланице.

У оквиру исте панел дискусије, стална представница УНДП-а у Црној Гори Екатерина Паниклова истакла је да климатска транспарентност представља темељ кредибилног управљања и предуслов за испуњавање међународних обавеза Црне Горе у оквиру Париског споразума, као и за затварање Поглавља 27 у процесу приступања Европској унији. Нагласила је, такође, да је кроз ЦБИТ пројекат, Црна Гора прешла са неусклађеног извјештавања на јасан и уређен систем који јача институције, унапређује поузданост података и повећава спремност за примјену климатских инструмената ЕУ. Тиме је закључила да је УНДП поносан што подржава ову транзицију, јер транспарентност претвара климатску амбицију у примјењиве политике и дугорочну инвестициону сигурност.

У овом панелу посебно је наглашено да квалитетан и дигитализован МРВ-Е систем (мониторинг, извјештавање, верификација и евалуација) доприноси бољем планирању инвестиција и већем приступу међународним климатским фондовима.

Друга панел дискусија била је посвећена изградњи система одговорности и транспарентности у пракси. У дискусији су учествовале директорица Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе Душица Брновић, в.д. помоћница директора Сектора статистике пољопривреде, рибарства, животне средине и шумарства у Управи за статистику Црне Горе – МОНСТАТ, Наташа Војиновић, представница Агенције за заштиту животне средине, Лидија Шћепановић, као и лидерка тима за зелени и инклузивни развој у УНДП-у, Александра Киковић.

Панел је био прилика да се сумирају сазнања која воде ка унапређењу методологија за израду инвентара емисија гасова са ефектом стаклене баште, развоју климатских пројекција, хармонизацији секторских података и јачању међуинституционалне сарадње. Истакнута је потреба за додатним унапређењем квалитета и доступности података, али и за њиховом јаснијом интерпретацијом на националном нивоу, како би служили као поуздана основа за доношење конкретних одлука и остваривање циљева климатске неутралности.

Трећи панел, организован на међународном нивоу, био је посвећен регионалним искуствима ЦБИТ пројеката и размјени добрих пракси земаља Западног Балкана. У дискусији су учествовали Снежана Драгојевић, регионална техничка савјетница УНДП-а, Слађана Бундало, координаторка Глобалне мреже за подршку (ЦБИТ-ГСП), Јована Дробњак, пројектна менаџерка ЦБИТ пројекта у Црној Гори, Алдин Међедовић, пројектни менаџер при УНДП-у Босне и Херцеговине, и Ана Секе, пројектна менаџерка при УНДП-у Србије.

Истакнуто је да климатске промјене не познају границе, те да регионална сарадња, усклађивање методологија и размјена знања представљају важан механизам за убрзање развоја система климатске транспарентности. Панелисти су оцијенили да пренос искустава и прилагођавање успјешних модела националном контексту може значајно допринијети ефикаснијем испуњавању међународних и европских обавеза.

Закључци конференције поручују да климатска транспарентност мора имати јасну примјену у пракси. Извјештаји и подаци које Црна Гора доставља  као потписница  Конвенције Уједињених нација о климатским промјенама, своју пуну вриједност остварују тек када се активно користе у планирању буџета, креирању јавних политика и преговорима о финансијској подршци. Истакнута је потреба да се додатно јачају капацитети за примјену и тумачење климатских података, како би они служили као чврста основа за обезбјеђивање финансијске подршке и доношење информисаних одлука. На тај начин систем климатске транспарентности постаје, не само извјештајни механизам, већ и стратешки алат развоја.

Посебно је истакнута потреба да се сложен и технички језик климатског извјештавања приближи доносиоцима одлука и широј јавности, како би користи од климатских политика биле јасне, разумљиве и примјењиве у црногорском контексту.

Имплементацијом ЦБИТ пројекта, Црна Гора је остварила значајан напредак у јачању институционалних, техничких и регулаторних капацитета за праћење и извјештавање у области климатских промјена. Наредна фаза биће усмјерена на потпуну институционализацију МРВ-Е система, његово даље унапређење и интеграцију у шири оквир развојних и европских политика.

Завршна конференција ЦБИТ пројекта још једном је потврдила опредијељеност Црне Горе да климатску транспарентност постави у средиште јавних политика, као кључни предуслов одрживог развоја, климатске неутралности и успјешног затварања Поглавља 27 у процесу приступања Европској унији.