Кордић: Отворити дијалог о именовањима у правосуђу

Кордић сматра да су ЕК и ВК разумјеле опредјељење и потребу Црне Горе за суштинском реформом владавине права, и намјеру да се да кроз измјене тужилачких закона допринесе даљем грађењу биланса резултата у процесуирању случајева корупције и организованог криминала.

 У Црној Гори је потребно отворити дијалог о именовању носилаца кључних функција у правосуђу, како би се наставила борба против корупције и организованог криминала и дошло до завршних мјерила у поглављима 23 и 24, оцијенила је главна преговарачица Зорка Кордић.

Кордић је у интервјуу агенцији МИНА, коментаришући усвајање измјена Закона о државном тужилаштву, казала да је додатна вриједност цјелокупног процеса европске интеграције у отварању инклузивног дијалога уз подстицање културе компромиса.

„То се у конкретном случају рефлектовало кроз опредјељење да се сагледа значајан дио препорука из мишљења Венецијанске комисије (ВК) у првој итерацији и у потпуности одустане од предлагања прописа којим би било укинуто Специјално државно тужилаштво“, рекла је Кордић.

Она је навела да је други из такозваног пакета тужилачких закона - Предлог закона о измјенама и допунама Закона о Државном тужилаштву потом обликован у динамичној консултацији домаћих актера и сарадњи с ВК.

                                               

Кордић је указала да нови инструменти и механизми у функцији деполитизације и унапређења ефикасности тужилаштва једним дијелом адресирају избалансиране препоруке из мишљења ВК, а да је Европска комисија (ЕК) похвалила консултовање ВК оба пута приликом израде измјена и допуна закона.

„Очекивања ЕК су на становишту да Црна Гора треба да поступно адресира све препоруке из мишљења ВК и да креира амбијент за дијалог међу политичким партијама заступљеним у Скупштини у погледу именовања челних позиција у правосуђу“, рекла је Кордић.

Она је казала да вјерује да ће ЕК у свом нон-пејперу о стању у владавини права који се очекује током овог мјесеца, нагласити те поруке.

Кордић сматра да су ЕК и ВК разумјеле опредјељење и потребу Црне Горе за суштинском реформом владавине права, и намјеру да се да кроз измјене тужилачких закона допринесе даљем грађењу биланса резултата у процесуирању случајева корупције и организованог криминала.

„Са друге стране, у питању су комплексне реформе у којима се морамо водити најбољим међународним и европским праксама“, истакла је Кордић.

Према њеним ријечима, сада би се требало посветити отварању дијалога о именовању носилаца кључних функција у тужилаштву и правосуђу кроз разговор и консензус свих укључених страна, како би се стекли услови за наставак борбе против корупције и организованог криминала и дошло до завршних мјерила у поглављима 23 и 24.

„Тиме бисмо дали импулс за поступно затварање свих других поглавља и допринијели владавини права, као окосници преговора и катализатору напретка у приступању Европској унији (ЕУ)“, оцијенила је Кордић.

Она је казала да ЕУ политику проширења сматра једном од својих најуспјешнијих политика стратешке надоградње снажније кохезије, демократије и просперитета на цијелом европском континенту и да то треба да буде водиља и за Црну Гору.

Према ријечима Кордић, замор од проширења је идиом који се појављивао увијек када би процес проширења ЕУ, који траје малтене од њених самих зачетака, успорио у односу на очекивања учесника тога процеса.

Тако се, додаје она, у посљедње вријеме поново говори о замору ЕУ и њених држава чланица од проширења на Западни Балкан.

„Међутим, ријеч је о потреби консолидације на обје стране, нарочито имајући у виду геополитичке изазове са којима се суочава сама ЕУ – Брегзит, миграцијски изазови, економска криза изазвана пандемијом Цовид-19, геостратешко позиционирање ЕУ у свијету“, објаснила је Кордић.

Она је рекла да охрабрује актуелна политичка дебата о стратешким приоритетима вањске политике ЕУ који пажњу усмјеравају на Западни Балкан.

Кордић је казала да су државе Западног Балкана интензивно посвећене политичким, економским и социјалним реформама на унутрашњем плану, између осталог и због потребе бољег позиционирања у преговорима са ЕУ.

Са друге стране, како је навела, Унија је, у настојању да уведе снажнију политичку димензију у сложен технички процес приступања, одлучила да ревидира методологију преговора о приступању и прошири је тако да она не обухвата само испуњавање критеријума за чланство, већ и много ширу политичку слику.

„Усвајањем ревидиране методологије преговора, ЕУ је вратила политику проширења као њен вањскополитички циљ у фокус, што је дефинитивно позитивна порука за државе Западног Балкана“, оцијенила је Кордић.

Она сматра да ће, осим трансформативног потенцијала који носи, процес приступања према ревидираној методологији пружити државама кандидатима могућност интензивнијег политичког дијалога са државама чланицама и институцијама ЕУ, а омогућиће им и постепено укључивање у секторске политике Уније у оним областима гдје су, по процјени ЕУ, довољно напредовале.

„На нама је да овај постицај искористимо на најбољи могући начин, кроз дефинисање конкретних програма ране интеграције, снажније кориштење претприступних фондова и унапређење система за пуно спровођење правне тековине ЕУ“, додала је Кордић.

Она је казала да Црна Гора, као једина држава кандидат с отвореним свим поглављима преговора, препознаје додатну вриједност ревидиране методологије првенствено у снажнијем политичком управљању процесом.

„То Црној Гори погодује имајући у виду нашу стопроцентну усаглашеност са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ од самог почетка преговора 2012. године“, навела је Кордић.

Кордић је казала да ће ти политички елементи ревидиране методологије бити обухваћени међувладиним конференцијама, гдје ће Црна Гора представити политичку посвећеност процесу и спроведене реформе.

Груписање поглавља у кластере, према њеним ријечима, за Црну Гору није релевантно у смислу отварања поглавља, али ће донијети синергију међу поглављима унутар кластера и њиховом бољем увезивању са приоритетима Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан.

„Осим тога, залагаћемо се и за искоришћавање прилике коју је ЕУ наговијестила у ревидираној методологији у смислу учешћа државе кандидата као посматрача у радним тијелима Уније за оне области у којима је Црна Гора напредовала према мишљењу Комисије“, рекла је Кордић.

Како је додала, то би црногорским институцијама омогућило да се на вријеме упознају са начином доношења одлука на нивоу Уније и креирањем секторских политика и дају свој допринос.

„Сви ови елементи ревидиране методологије могу преговорима о приступању дати нову енергију и, заједно са реструктурирањем преговарачке структуре усљед промјена на нивоу Владе, поново вратити процес преговора и приступања на „брзи колосијек““, оцијенила је Кордић.

Она је казала да ће, без обзира на бројне изазове које је пандемија коронавируса донијела ЕУ на унутрашњем плану, политика проширења сигурно бити позиционирана високо међу приоритетима предсједавања Словеније Савјету ЕУ у другој половини године.

Кордић сматра да је ЕУ и државама чланицама потребно приближити Западни Балкан и представити га као органски дио европског континента са богатом културом и традицијом, које тежи истим вриједностима као Унија.

„Словенија као држава блиска Западном Балкану, која одлично разумије прилике у овом дијелу континента, може бити изврстан гласноговорник региона и промотер начела регате у процесу приступања“, истакла је Кордић.

Она је казала да очекује да ће званична Љубљана наставити да подржава и промовише напредак Црне Горе на европском путу.

„Надам се да ћемо током словеначког предсједавања имати прилику да демонстрирамо усклађеност приоритета Владе с приоритетима предсједништва, као и конкретне резултате с акцентом на владавину права“, додала је Кордић.

Она је казала да, с обзиром да је Црна Гора једина држава кандидат са свим отвореним поглављима и пуном усклађеношћу са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, очекује даље афирмисање недвосмислене геостратешке оријентације државе учешћем у политичком дијалогу на високом нивоу, кроз Самит земаља Западног Балкана и ЕУ и Савјет о стабилизацији и придруживању.

„Вјерујем да током словеначког предсједавања Савјетом ЕУ можемо у први план ставити и инструменте за учешће о дебати о будућности Европе, без обзира што Конференција као платформа формално није отворена за државе кандидате, како бисмо омогућили да се чује глас наших младих људи, универзитета, па и привреде, о идејама за бољу визију заједничке европске будућности“, рекла је Кордић.

Коментаришући оцјену предсједника Словеније Борута Пахора да је потребно наћи нову стратегију бржег проширења ЕУ на све државе Западног Балкана, како те земље не би размишљале о опасним алтернативама, Кордић је казала да је геостратешка оријентација Црне Горе неупитна и да је одражена у кључним приоритетима Владе.

Ипак, како додаје, свака изјава високих званичника држава чланица ЕУ којом се потврђује њихова приврженост политици проширења је додатно охрабрујућа за државе Западног Балкана.

„Нарочито поздрављамо жељу за што бржом интеграцијом овог региона у ЕУ. Међутим, не очекујем да ће Унија у ту сврху опет мијењати или обнављати стратегију проширења, нарочито имајући у виду да је прошле године ревидирала методологију приступних преговора“, рекла је Кордић.

Она је нагласила да је на Црној Гори да, као најближа чланству, демонстрира примјењивост и успјешност нове методологије и њену додату вриједност.

Кордић је навела да је на државама кандидатима и потенцијалним кандидатима да интензивирају реформске процесе на националном плану и испуњавање захтјева које намеће процес приступања, и да тиме оправдају очекивања својих грађана који у високом проценту подржавају идеју чланства у ЕУ.

„Управо због тако снажне подршке грађана приступању ЕУ, који на у Црној Гори износи 75 одсто, сигурна сам да ЕУ нема алтернативу на Западном Балкану и да не постоји опасност од прикључивања другим савезима“, рекла је Кордић.

Она је казала да у случају Црне Горе то потврђује и апсолутна усаглашеност вањске политике са ставовима и принципима ЕУ од почетка преговора.

ИЗВОР: АГЕНЦИЈА МИНА