Крвавац: Након више од три деценије, породице цивилних жртава ратова ’90-их, добиће конкретну помоћ државе

Након тродеценијског чекања, суочавање са прошлошћу: по 100 хиљада еура помоћи за породице жртава депортације избјеглица, трагичних догађаја у Штрпцима и бомбардовања у Мурину и Тузима

Први пут, након више од три деценије, породице цивилних жртава ратова ’90-их, добиће конкретну помоћ државе.

Влада ће помоћи породицама жртава трагичних догађаја у Штрпцима, током бомбардовања у Мурину и Тузима и током депортације избјеглица са по 100 хиљада еура - по 50 хиљада еура ове и по 50 хиљада еура наредне године.

Држава поводом ових догађаја, деценијама уназад, није успјела да заштити основна људска права својих грађана и све до 44. Владе није препознат значај суочавања са прошлошћу, признања пропуста, преузимања одговороности, потребе међуљудске солидарности и враћања повјерења у државне институције.

Губитак најближих је ненадокнадив, али се сада симболички одаје почаст отетим и убијеним путницима из воза на станици Штрпци, 28. фебруара 1993. – Есаду Капетановићу, Иљазу Личини, Фехиму Бакији, Шећу Софтићу, Рифату Хусовићу, Сенаду Ђечевићу, Јусуфу Растодеру и Исмету Бабачићу.

Као што је премијер Спајић обећао прије годину, држава није заборавила ни жртве бомбардовања моста у мјесту Мурино, 30. априла 1999. године, Мирослава Кнежевића, Оливеру Максимовић, Јулију Брудар, Вукића Вулетића, Милку Кочановића и Манојла Коматина, као и Пашку Јунчај, која је настрадала исте године током бомбардовања у Тузима. Помоћ ће добити и породица Осма Бајровића, избјеглице из Босне и Херцеговине, који је депортован у Црну Гору 1992. године, чији посмртни остаци још нијесу пронађени.

Влада, на челу са премијером Милојком Спајићем, реализује обештећење послије усвајања Информације Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије које предводи Дамир Гутић и иницијативе потпредсједника Владе Милуна Зоговића и након што је Скупштина Црне Горе 28. фебруара 2025. године усвојила измјене Закона о борачкој и инвалидској заштити.

Признање патње породица цивилних жртава ратова ’90-их, институционална заштита, те признање пропуста и исправљање неправде, обавеза је друштва које баштини владавину права и вриједности грађанске државе.