Лакетић: Грађанима и привреди биће на располагању подршка поводом увођења ИРМС-а

Пореска управа Црне Горе успоставиће почетком јануара канале подршке за грађане и привреду поводом увођења Интегрисаног система за управљање приходима (ИРМС), који представља  потпуно дигитализован систем за регистрацију, пријаву и наплату пореза у циљу ефикасније, транспарентније и стабилније наплате јавних прихода.

То је најавио в.д. директора Пореске управе Сава Лакетић гостујући у јутарњем програму „Боје јутра“ на Телевизији Вијести поводом скорог пуштања у рад новог информационог система Пореске управе ИРМС.

Како је казао, већ у првим радним данима јануара започеће продукционо тестирање система, док се пуна стабилизација очекује до 12. јануара, када почиње прва комплетна радна седмица.

Лакетић је појаснио да нови систем обједињује више модула који су раније функционисали одвојено, од електронске регистрације до мјера наплате, такође у електронској форми.

Најважније за грађане је електронска комуникација путем поштанског сандучета које је интегрисано у портал. Сва комуникација између грађана, привреде и Пореске управе обављаће се електронски, а сви одговори ће бити електронски потписани“, рекао је Лакетић.

Указао је да ће путем ИРМС-а бити могуће електронски регистровати привредна друштва и предузетнике, пријавити и одјавити раднике, као и подносити све пореске захтјеве, без доласка на шалтер.

Говорећи о конкретној процедури, Лакетић је навео да је до сада регистрација фирме подразумијевала најмање два доласка у Пореску управу, предају документације и преузимање рјешења.

Сада се оснивач логује на портал путем електронског сертификата, подноси документацију и рјешење добија електронски у поштанско сандуче. Евентуални недостаци се рјешавају искључиво електронском комуникацијом“, појаснио је Лакетић.

На питање о безбједности, Лакетић је нагласио да је систем заштићен на више нивоа, уз примјену савремених техничких рјешења.

Подсјећам да ни током претходних сајбер напада ниједан податак Пореске управе није био угрожен. Исти принципи заштите биће примијењени и у новом систему“, истакао је Лакетић.

Према његовим ријечима, нови систем ће омогућити неупоредиво бржу обраду захтјева.

На тестној бази је за 10 минута обрађено 10.000 пријава. Технологија је далеко напреднија од постојећих система“, рекао је Лакетић.

Указао је да ће Пореска управа имати обједињене податке о пореским обвезницима, такозвани „360-степени преглед“, што ће олакшати праћење обавеза, откривање неправилности и санкционисање прекршилаца, али и бржу обраду захтјева уредних обвезника, попут повраћаја ПДВ-а и издавања увјерења.

Лакетић је најавио да ће у првим данима јануара бити успостављени канали подршке за грађане и привреду, укључујући видео-туторијале, писана упутства, отворене линије за комуникацију и хелп-дескове у већим канцеларијама Пореске управе широм Црне Горе.

Говорећи о наредним корацима, Лакетић је навео да је буџетом за 2026. годину предвиђен пројекат „Смарт Таx“, који се реализује у сарадњи са Свјетском банком, уз планирано задужење до 20 милиона еура.

Међу планираним пројектима су друга фаза фискализације, односно увођење е-фактура, повезивање са европским системима за размјену ПДВ и регистарских података, као и развој апликације за управљање пореским ризицима засноване на вјештачкој интелигенцији“, навео је Лакетић.

Указао је да је ове године забиљежена боља наплата пореза у односу на претходну годину, за око 35 до 40 милиона еура, наводећи да укупан порески дуг тренутно износи 725 милиона еура, од чега се око 300 милиона односи на камате.

Говорећи о сузбијању сиве економије, Лакетић је казао да је од јануара до новембра ове године спроведено око 4.200 контрола, издато је 1.242 прекршајна налога, а укупна вриједност изречених казни износи око 3,8 милиона еура.

Лакетић је казао да Пореска управа, у сарадњи са полицијом, континуирано провјерава стране фирме које су основане ради добијања боравишних дозвола, наводећи да је велики број њих неактиван.

Немамо масовни одлазак активних страних компанија. Углавном се ради о фирмама које нијесу пословале, а основане су искључиво ради боравишних дозвола“, закључио је Лакетић.