- Влада Црне Горе
ЦИРТ државне управе Црне Горе Лажни медијски видео снимци: Нови начин на који пр...
Лажни медијски видео снимци: Нови начин на који преваранти уцјењују жртве
Према чланку објављеном на сајту WИРЕД, преваранти, посебно они из Западне Африке познати као „Yахоо Боyс“, користе софистициране лажне видео снимке како би уцјењивали жртве. Ови преваранти креирају реалистичне видео прилоге са АИ-генерисаним водитељима и брендирањем реномираних медијских кућа попут ЦНН-а лажно оптужујући жртве за злочине или неморално понашање како би их присилили на плаћање. Ови лажни видео снимци су дизајнирани на тај начин да се појављују као легитимне вијести у којима жртве бивају оптужене за различите злочине, а њихови творци захтијевају плаћање откупнине како би било спријечено ширење ових клеветничких снимака. Ова тактика представља врло софистицирану еволуцију сајбер криминала кроз спој технолошких иновација и психолошке манипулације.
Преваранти најприје граде односе са својим метама, прикупљају компромитујуће информације, а затим користе лажне видео снимке како би појачали притисак на жртву. Ове тактике не доводе само до финансијских губитака већ и до емоционалног стреса код жртава, при чему је неријетко долазило до озбиљних психолошких посљедица и самоубистава.
Yахоо Боyс користе Телеграм и друге друштвене мреже за дијељење туторијала и савјета о својим преварама. Полицијски службеници попут канадског полицајца Брајсана Мејсона, признају реалистичност и психолошки утицај ових тактика, позивајући платформе да сузбију такве лажне активности. У ту сврху веома је важно бити свјестан сљедећег:
Технички аспекти:
Садржај генерисан вјештачком интелигенцијом – Преваранти користе алатке вјештачке интелигенције за креирање синтетичких видео снимака са водитељима вијести који дају лажне наративе на основу сценарија. Ови алати могу да прозведу веома реалистичне визуелне и аудио садржаје и некад их је веома тешко разликовати од садржаја који су реални.
Имитација бренда – Уграђивањем логотипа, изгледа и стилова презентације и етаблираних новинских кућа, ови видео снимци добијају призвук легитимности, повећавајући вјероватноћу да жртве буду преварене.
Психолошка манипулација:
Изазивање панике и хитности – Изненадна уцјена експлицитним снимцима код жртве изазива тренутни страх и анксиозност, провоцирајући хитно предузимање радњи које тражи нападач.
Страх од уништавања репутације – Нападач пријети да ће жртви уништити углед у друштву тако што ће свим њеним пријатељима и познаницима подијелити снимке.
Притисак да се жртва повинује – Комбинацијом хитности и ултимативном пријетњом нападач приморава жртву да се повинује његовим захтјевима што доводи до финансијских губитака.
Како би се заштитили од оваквих софистицираних пријетњи појединцима се савјетује да буду опрезни када се упуштају у онлине интеракције. Од кључне је важности провјерити аутентичност неочекиваних комуникација, посебно оних које изазивају страх или хитност у поступању. Коришћење опција за подешавање приватности на платформама друштвених мрежа може ограничити доступност приватних података екстерним лицима међу којима могу бити преваранти. Осим тога, континуирано подизање свијести о најновијим техникама које користе преваранти у сајбер простору, може допринијети да их људи препознају и избјегну да постану њихове жртве.