Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Маровић: Ту смо да помогнемо Украјинцима не само сада, док траје агресија, вец́ и по њеном завршетку, у реконструкцији и подизању Украјине на ноге

Објављено: 22.07.2022. 12:17 Аутор: Министарство европских послова

“Данас смо овдје да покажемо свијету, а посебно Украјини, да смо ту да помогнемо Украјинцима не само сада, док траје агресија, већ и по њеном завршетку, у реконструкцији и подизању Украјине на ноге”, поручила је потпредсједница Владе и министарка европских послова Јована Маровић на Форуму о глобалном економском утицају агресије на Украјину који је одржан у Истанбулу.

Говорећи на отварању Форума, Маровић је казала да је агресија Русије на Украјину довела до бројних цивилних жртава, уништења инфраструктуре, али и приморала људе да напусте своје домове тражец́и помоц́, заштиту и прије свега безбједност. Подсјетила је да је, према званичним подацима агенција УН-а, широм Европе евидентирано више од 5,8 милиона избеглица из Украјине, док се процењује да је више од 7,1 милиона људи интерно расељено у Украјини.

Потпредсједница Маровић је, такође, учествовала и на панелу “Разумијевање нове глобалне економске стварности”, на ком су учесници размијенили мишљење у вези са превазилажењем изазова које су посљедица агресије Русије на Украјину и које се одржавају на  свјетску економију у погледу споријег раста и брже инфлације, раста цијена производа, повећања незапослености и смањења повјерења инвеститора.

Она је истакла да, осим дубоких хуманитарних посљедица, агресија на Украјину  има и дугорочне негативне економске ефекте, те да ће највећи терет кризе осјетити тржишта и земље у развоју, попут оних на Западном Балкану.

У том контексту, Маровић је истакла да је у актуелним геополитичким околностима, улога ЕУ и политике проширења постала веома важна за укупну стабилност и просперитет Европе, као и да је посљедње истраживање јавног мњења у ЕУ показало да 74% грађана ЕУ подржава проширење, што је значајно повец́ање у односу на предратни однос према проширењу.

“Агресија Русије на Украјину би могла да „погура” ЕУ да учврсти партнерство са оним земљама чија је вањска политика усклађена са политиком ЕУ и убрза њихово приступање Унији. Црна Гора је дефинитивно међу тим земљама и може се похвалити стопроцентном усклађеношц́у са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ. Ово није увијек била лака одлука и имала је посљедице на црногорску економију, прије свега на нашу туристичку привреду. Међутим, полазећи од тога да је наш циљ приступање ЕУ, Црна Гора наставља да слиједи своју европску агенду и усклађује се са вриједностима и одлукама ЕУ.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?