МЕРС: Комплетна Листа заштићених врста утврђена према закону, ЕУ директивама, конвенцијама и принципу предострожности

Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера је 1.10.2026. године донијело Правилник о утврђивању Листе заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива и начину ажурирања листе и исти је објављен у Службеном листу Црне Горе број 144/26.

Такође, Министарство је припремило и предлог Правилника о утврђивању Листе заштићених дивљих врста птица, као посебан акт, у складу са сугестијама Европске комисије да се овим прописом врши даља транспозиција Директиве о птицама (БД), као и да су у Закону о заштити природе чланови који уређују област заштите дивљих врста птица груписани у посебну цјелину у односу на чланове закона којим је уређена заштита осталих врста дивљих животиња, биљака и гљива, у складу са Директивом о стаништима (ХД).

 Правилник о утврђивању Листе заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива је донијет на основу члана 85 Закона о заштити природе, као правног основа, који прописује да се листа утврђује на основу процјене угрожености појединих врста и обавеза из потврђених међународних уговора, као и на основу националних и међународних црвених листа и друге стручне документације.

За израду оба правилника, као почетна стручна основа, коришћена је Листа заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, коју је Агенција за заштиту животне средине доставила МЕРС-у, као предлог.

Поред врста које је Агенција доставила као предлог, на Листи коју је ово Министарство утврдило и донијело, налазе се и врсте које су додате са Анекса Директиве о стаништима (ХД), као обавезе усклађивања и транспозиције која проистиче из процеса придруживања ЕУ, врсте из Анекса конвенција у овој области (Бернска, ЦИТЕС, Барселонска, ГФЦМ ДЦРФ, Међународне уније за очување природе – ИУЦН), као обавеза из потврђених међународних уговора, као врсте из поменутих националних и међународних црвених листа и друге стручне документације.

На Листи се додатно налазе и одређене врсте за које не постоје подаци на националном нивоу, које су уврштене у складу са принципом предострожности који налаже рестриктивнији приступ у том случају, а што је и разлог због ког је, рецимо, уврштена срна и неке друге врсте.

Додатно желимо да појаснимо да се сви наведени докуметни морају узети у обзир, приликом тумачења и имплементације националних прописа у овој области (а и приликом извјештавања јавности), у погледу сагледавања статуса одређене дивље врсте, као и мјера очувања и заштите које се одређују у складу са истим (ИУЦН “цонсерватион статус”).

Поводом навода у медијима да се на Листи заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, коју је донио МЕРС, налазе изумрле и врсте којих нема на територији Црне Горе, истичемо и да су наведене врсте кроз транспозицију преузете са Анекса наведених ЕУ директива и међународних конвенција.

А разлози зашто се изумрле врсте налазе на тим Анексима су: праћење нивоа сигурности и "вјероватно изумрле" врсте (критеријум опреза), "Лазаров ефекат" – могућност поновног открића, Програми реинтродукције (јер многе врсте које су класификоване као изумрле у дивљини (ЕW - Еxтинцт ин тхе Wилд) и даље живе у контролисаним условима (зоолошки вртови, ботаничке баште, узгајалишта)), заштита сличних врста и спречавање шверца, историјски и научни репери (евиденција биодиверзитета), а са чиме би тзв. стручна јавност требало да је упозната, с обзиром да су ово критеријуми Међународне уније за очување природе – ИУЦН, кровне међународне институције у области очувања природе.

Што се тиче ралога зашто се одређене заштићене дивље врсте које не живе и којих нема у Црној Гори налазе на Листи заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, напомињемо да су државе обавезне да прате и контролишу међународну трговину угроженим дивљим врстама, што је обавеза из ЦИТЕС конвеције и ЕУ регулативе (ЕЦ) бр. 338/97.

Преношење свих врста и станишних типова из прилога (анекса) Директиве о стаништима и Директиве о птицама у национално законодавство током процеса приступања ЕУ је обавеза свих држава због начела цјеловитости правне тековине ЕУ и функционисања заједничког европског система заштите. Када држава приступа ЕУ, она мора усвојити законодавство ЕУ у потпуности. Закони се не могу парцијално усвајати на темељу личних нахођења (који могу бити различито мотивисани). Преношење правних оквира и директива осигурава правну усклађеност с осталим државама чланицама. Држава кандидаткиња мора пренијети наведене врсте, чак и оне које природно не обитавају на територији те државе (нпр. нека специфична арктичка животиња или ендемска биљка из друге регије, бодљикаво прасе или неку другу врсту) због формирања и одржавања јединствене правне тековине, како би држава имала адекватну правну основу за њену заштиту.

С обзиром на то да се статуси заштите дивљих вста мијењају како на међународном и ЕУ нивоу, тако и на националном нивоу, МЕРС је и дефинисало у оба Правилника да се листе (Листа заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива и Листа заштићених дивљих врста птица) ревидују по потреби, а најмање једном годишње.

У вези навода да се одређене врсте налазе и у Правилнику о утврђивању Листе заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива и Правилнику о ловним сезонама дивљачи, првенствено желимо да појаснимо да је погрешно тумачење да је, дајући сагласност на тај Правилник, МЕРС дало одобрење/дозволу за лов на те врсте.

Наиме, Правилник о ловним сезонама сезонама дивљачи, даје само временски оквир када се нешто може ловити, а да ли се нешто може ловити зависи од кровних докумената, који се доносе у складу са Законом, попут Стратегије развоја ловства.

Напомињемо да се прописи ЕУ из области заштите животне средине инкорпорирају не само у политике и прописе из надлежности МЕРС-а, већ и политике и прописе других надлежних ресора, између осталог и ловста.

На свако погрешно тумачење или имплентацију прописа и покушај избјегавања примјене строгих еколошких стандарда који су прописани националним законодавством, ЕУ легислативом или међународним уговорима, МЕРС ће реаговати на бази струке и прописа, уважавајући и обавезе и смјернице које се у односу на одређено питање добијају из Европске комисије.

Потпуно уочавајући намјеру хибридног дјеловања у односу на ресор екологије и покушај успоравања интеграције у ЕУ, МЕРС ће наставити да разобличава незнање и неистине и да крупним корацима иде ка привременом затварању најтежег Поглавља 27.