МЕРС представило резултате истраживања "Запошљавање и миграције у Црној Гори – Регионални и генерацијски аспекти”

Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) организовало је конференцију поводом представљања резултата истраживања на тему "Запошљавање и миграције у Црној Гори – Регионални и генерацијски аспекти”, које има за циљ да пружи свеобухватан увид у друштвено-економске процесе који обликују живот грађана и њихову перспективу у односу на тржиште рада и квалитет живота у различитим дјеловима земље.

Истраживање, које је обухватило 1000 испитаника, бираних методом вишестепене случајне селекције, спроведено је са циљем да служи као темељ за израду стратешких мјера и препорука које ће помоћи у унапређењу услова рада, повећању запослености и смањењу одлива становништва из сјеверног региона Црне Горе. У уводном дијелу присутнима се обратио државни секретар МЕРС-а Зоран Дабетић, док је резултате истраживања презентовала стручна сарадница у Министарству Милица Барјактаровић.

Дабетић је казао да је развој сјевера високо на агенди Министарства, јер је управо тај регион деценијама суочен са израженим развојним разликама у односу на централни и јужни дио земље.

Он је предочио најважније резултате овог истраживања, који су показали да чак 40,5% испитаника тренутно није запослено, док само трећина ради у својој струци.

"Млади узраста 18–29 година имају три пута већу вјероватноћу да планирају одлазак из земље у односу на старије генерације. На сјеверу Црне Горе изражено је незадовољство због недостатка прилика и партијског запошљавања, док се приморје издваја већим могућностима у приватном сектору, првенствено у туризму. Идеју о „трајном сезонском раднику“ подржава 34% испитаника, али више од трећине грађана за њу уопште није чуло, што указује на потребу за бољим информисањем и већом институционалном подршком запосленима", указао је Дабетић.

Нажалост, према његовим ријечима, вишедеценијско запуштање сјевера довело је до тих резултата, "међутим, вјерујемо да ћемо планираним пројектима и активностима успјети да побољшамо стање у сјеверном региону, смањимо одлазак младих људи и подигнемо значај који тај регион заслужује."

"У корист томе, морам да напоменем да је Предлог коначне листе капиталних пројеката за 2026. годину, који је усвојен, још једном потврдио да Влада Црне Горе препознаје значај улагања у екологију и одрживи развој, а од укупног броја предлога, за капиталне пројекте на сјеверу је предвиђена подршка предрачунске вриједности око 22 милиона еура", навео је Дабетић, уз подсјећање да је прошлогодишњим Капиталним бужетом на сјеверу Црне Горе предвиђена реализација 24 од укупно 41 капиталног пројекта, укупне вриједности око 106 милиона еура.

Истакао је и важност коју ће изградња друге дионице ауто-пута од Матешева до Андријевице имати за сјевер Црне Горе јер ће значајно побољшати повезаност тог дијела земље са централном и јужном регијом, али и стратешки значај јер ће Црна Гора бити повезана са међународним саобраћајним коридорима, што ће омогућити бољу интеграцију сјевера у националну и европску мрежу.

"Такође смо покренули израду Мапе пута за одрживи развој сјеверног региона, документа који ће објединити локалне развојне иницијативе, у складу са националним приоритетима и међународном подршком у јединствен стратешки оквир. Као ресор који је задужен за екологију, у фокусу нам је и изградња еколошке инфраструктуре која ће допринијети и чистијој животној средини. У том контексту, поред затварања бројних нелегалних депонија, планирамо и изградњу регионалног центра за управљање отпадом у Бијелом Пољу", навео је Дабетић.

МЕРС, према његовим ријечима, остаје посвећено да, кроз партнерство са локалним заједницама, академским институцијама и међународним партнерима, претвори постојеће изазове у нове прилике за раст и напредак.

"Будућност сјевера јесте будућност цијеле Црне Горе – и само заједничким напорима можемо осигурати да она буде одржива, инклузивна и просперитетна за све грађане", закључио је Дабетић.

Барјактаровић је указала да истраживање има директан значај за обликовање и спровођење јавних политика у областима запошљавања, регионалног развоја, миграционе, образовне и социјалне политике.

"Упркос изазовима, сјевер посједује значајан потенцијал за развој омладинске радне снаге кроз циљане мјере активације, програме обука и менторства, као и унапређење система каријерног савјетовања", навела је Барјактаровић.

Истакла је да политике усмјерене на сјевер морају имати специфичне циљеве за младе, ако се жели дугорочан демографски и економски опоравак региона.

Указала је да су, када је ријеч о економским подстицајима за сјевер, важне субвенције за запошљавање, порески подстицаји, грантови и кредитне линије, подршка занатским и предузетничким занимањима, а очекивани ефекти били би смањење незапослености, задржавање младих, диверсификација економије сјевера и смањење миграционих притисака.

"Када је у питању задржавање младих, предложене мјере су подршка предузетништву и иновацијама, субвенционисани и стамбени кредити, образовни и културни садржаји, повезивање са тржиштем рада, а очекивани ефекти смањење емиграционих аспирација младих, стварање нових генерација предузетника, демографска стабилност сјевера и подизање квалитета живота", закључила је Барјактаровић.