Министар Ћулафић: Црна Гора жели да доприносе да Зелена агенда остане у фокусу у регионалних политика

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић говорио је у уводном дијелу Трећег министарског састанка о Зеленој агенди за Западни Балкан.

На самом почетку пожелио је добродошлицу на овако регионално важан догађај.

„Овај састанак одржавамо у години у којој Црна Гора предсједава Берлинским процесом, и зато данашњи разговор има посебну политичку и регионалну тежину: од нас се очекује да сагледамо резултате, препознамо оно што успорава транзицију и дамо јасан правац наредној фази спровођења Зелене агенде“, рекао је Ћулафић.

Такође је истакао да није случајно што се састајемо управо на Жабљаку.

„Прије 35 година, 20. септембра 1991. године, на овом мјесту усвојена је Декларација о еколошкој држави Црној Гори. Тада је постављена идеја да однос према природи мора бити дио државне одговорности, а не само питање појединачних пројеката или секторских политика. Данас се тој истој одговорности враћамо у новом, европском и регионалном оквиру – кроз Зелену агенду за Западни Балкан“, истакао је министар Ћулафић.

Напоменуо је да је Зелена агенда оквир за дубоку трансформацију наших економија и друштава, усклађену са европским зеленим циљевима.

„Ревидирани Акциони план Зелене агенде за период 2025–2030 додатно је помјерио фокус са општих опредјелјенја на резултате: на јасније рокове, мјерљиве показатеље, одговорност за спровођење и снажнију везу са европским правним тековинама. То је важна промјена. Регион више нема луксуз да зелену транзицију посматра као збир добрих намјера. Наша обавеза је да политичке договоре претварамо у прописе који се примјењују, пројекте који се завршавају, инвестиције које мијењају инфраструктуру и резултате које грађани могу да виде и осјете“, рекао је Ћулафић.

Према његовим ријечима, управо зато је Трећи министарски састанак важан.

„Пред нама није само преглед онога што је урађено од министарског састанка у Дубровнику. Пред нама су конкретне одлуке и регионални резултати: Министарска декларација о Зеленој агенди за 2026. годину, Стратегија прилагођавања климатским промјенама за Западни Балкан, Стратешки план биодиверзитета до 2030. године и План обнове шумских предјела, као и регионалне мјере у области једнократне пластике и проширене одговорности произвођача. То су инструменти кроз које се Зелена агенда спушта са нивоа политичког опредјелјенја на ниво конкретне јавне политике“, казао хе министар Ћулафић.

Такође, је рекао да неопходно и отворено признати и оно што извјештаји о спровођењу показују, а то је да напредак постоји, али није уједначен, да дио мјера касни, а енергетска сигурност, климатски ризици и притисци на животну средину и даље остају озбиљни изазови.

„Управо зато нам није потребан још један циклус декларативне подршке. Потребна нам је дисциплина спровођења, јасни приоритети, реални рокови, боље координисане институције и спремни пројекти који могу да повуку расположива европска и међународна средства“, поручио је Ћуалфић.

Истакао је да је за Црну Гору, као државу кандидата за чланство у Европској унији, Зелена агенда непосредно повезана са европском интеграцијом.

„Она нас води ка истом регулаторном, инвестиционом и развојном простору којем тежимо кроз процес приступања. Због тога екологија више не може бити посматрана као издвојена тема. Она је истовремено питање енергетике, саобраћаја, индустрије, пољопривреде, туризма, просторног развоја, јавних финансија и квалитета институција. У том смислу, зелена транзиција је и тест наше способности да европске стандарде претворимо у функционалан систем“, оцијенио је министар Ћулафић.

Поручује да Црна Гора, као предсједавајућа Берлинским процесом 2026. године, жели да допринесе томе да Зелена агенда остане високо на регионалној политичкој агенди и да данашњи закључци добију јасан наставак у оквиру Берлинског процеса.

„Наш интерес је конкретан: да се регионални договори не завршавају усвајањем документа, већ да буду праћени роковима, одговорностима и видљивим напретком. Политичка вриједност овог процеса мјериће се управо способношћу да заједничке одлуке претворимо у промјене на терену“, закључио је министар Ћуалфић.