Министар Ћулафић: Еколошке реформе мијењаће навике, институције и државни буџет

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић, казао је на панелу „35 година еколошке државе: Од уставне визије до европског зеленог лидерства“, који је организован у оквиру конференције „Смалл ис Беаутифул“ на Жабљаку, да је Црна Гора остварила значајан напредак у унапређењу законодавног и институционалног оквира у области заштите животне средине, али да предстоји захтјеван период имплементације усвојених политика и изградње неопходне инфраструктуре.

Министар је казао да га управо напредак који је евидентан на терену охрабрује да се настави са спровођењем реформи.

„Оно што мене као министра храбри да наставимо да радимо је зато што се ипак дешавају прогреси на терену“, казао је Ћулафић.

Он је истакао да ће заокружен законодавни оквир представљати својеврстан стрес за Црну Гору и црногорско друштво, јер ће, како је казао, мијењати навике, степен институционалне одговорности и начин планирања државног буџета.

Говорећи о управљању отпадом, министар је подсјетио да је приликом израде Државног плана за управљање отпадом затечено стање са више од 330 дивљих депонија.

„Једно од стања које сам затекао приликом писања Државног плана за управљање отпадом је да Црна Гора има преко 330 дивљих депонија. У међувремену је очишћено више од стотину“, навео је Ћулафић.

Он је истакао да је одговорност за стање у овој области подијељена, како на институционалном, тако и на индивидуалном и колективном нивоу.

„Одговорност је у том дијелу подијељена. Институционална свакако, али постоји и индивидуална и колективна одговорност грађана и субјеката који несавјесно одлажу отпад“, рекао је Ћулафић.

Министар је казао да је Црна Гора пред вратима Европске уније и да је веома извјесно привремено затварање Поглавља 27, али да након тога слиједи захтјевнији дио, спровођење политика.

Према његовим ријечима, након тог корака слиједи имплементација политика, која подразумијева изградњу недостајуће инфраструктуре и јачање капацитета локалних комуналних предузећа.

„Разумије се да након тог корака слиједи један корак који је реалнијег карактера, а то је имплементација политика, које подразумијевају изградњу недостајуће инфраструктуре, много већи број рециклажних дворишта, трансфер станица, регионалних центара за управљање отпадом, као и модернизацију опреме локалних комуналних предузећа,“ истакао је Ћулафић.

Он је нагласио и значај изградње постројења за пречишћавање отпадних вода, истичући да се унапређењем инфраструктуре директно доприноси квалитету животне средине и здрављу становништва.

„Морамо завршити постројења за пречишћавање отпадних вода и схватити да је то реалност, са циљем да успјешно унапређујемо квалитет животне средине, а самим тим и здравље становништва“, казао је министар.

Он је казао да заштита Црне Горе као еколошке државе подразумијева и снажнију борбу против еколошког криминала, укључујући нелегалну градњу и нелегалну експлоатацију шљунка.

Ћулафић је рекао да су велики еколошки проблеми наслијеђени из транзиционог периода и да се не могу ријешити у мандату једног министра или једне Владе.

Говорећи о уставном статусу Црне Горе као еколошке државе, министар је оцијенио да је Црна Гора на добром путу да тај статус додатно потврди конкретним резултатима.

„Рећи данас да ли је Црна Гора еколошка држава - мислим да је она на добром путу да потпуно одбрани свој уставни статус. Вјерујем да, поштујући транзиционе периоде које Европска комисија разматра или је дјелимично додијелила Црној Гори, можемо остварити кључне циљеве, међу којима је и да до 2030. године очистимо све дивље депоније у Црној Гори“, поручио је министар.

У том контексту, посебно је истакнута кампања „Чувај да те чува“, која је усмјерена на конкретне проблеме на терену и укључивање најшире друштвене, политичке и институционалне заједнице у њихово рјешавање.