Министар Ћулафић: Ко се раније прилагоди, ствара боље услове да буде конкурентан

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић, говорио је на отварању конференције „Одрживо лидерство - од одлуке до утицаја“.

“За Црну Гору, зелена транзиција представља еколошку и развојну политику. Она би у наредних пет година могла генерисати најмање милијарду еура инвестиционе активности, кроз улагања у управљање отпадом и водама, енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије и одрживи туризам”, казао је министар.

Према његовим ријечима, зелена транзиција је нова развојна шанса Црне Горе.

“Она нам доноси ново тржиште инвестиција, нова радна мјеста, већу конкурентност привреде, а све то уз очување и унапређење заштите животне средине”, рекао је министар.

Истакао је и да смо довољно дуго заштиту животне средине посматрали као додатни трошак за привреду и државу.

“Предуго су политике везане за ову област биле међу посљедњима на листи приоритета, а нијесмо увијек довољно јасно сагледавали колико користи оне могу донијети привреди, друштву и нашим грађанима. Али за вријеме мандата ове Владе, ми смо раскрстили са том политиком”, поручио је министар Ћулафић.

Такође је додао, да “смо престали да питамо колико заштита животне средине кошта, или шта она блокира. Почели смо да питамо колико вриједности добре политике заштите животне средине могу да створе”.

Према његовим ријечима, када говоримо о раду Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, не можемо рећи да су то само закони, стратегије, радионице и конференције.

“Ипак су то одлуке које су отвориле нове инвестиције, које су позитивно утицале на привреду и на наше грађане”, додао је министар Ћулафић.

Истакао је да је управљање отпадом један од најбољих примјера како желимо да мијењамо однос између заштите животне средине и економског развоја.

“Кроз Државни план управљања отпадом за период 2025–2029, поставили смо амбициозан инвестициони оквир од око 400 милиона еура, са циљем да у Црној Гори изградимо савремен систем управљања отпадом и развијемо регионалне центре у Подгорици, Никшићу, Бијелом Пољу и Бару.Свјетска банка је одобрила 40 милиона еура за унапређење система управљања отпадом, укључујући Регионални центар у Никшићу и санацију око 11 хектара контаминираног земљишта на простору бившег КАП-а у Зети”, навео је министар Ћулафић.

Казао је да се не ради више само о томе да ријешимо проблем отпада, већ да изградимо потпуно нови систем, гдје сваки килограм материјала можемо поново искористити, смањити притисак на природне ресурсе, и омогућити нову вриједност за привреду.

“Подаци Еко фонда то најбоље потврђују: за сваки еуро субвенције, грађани и привреда уложили су још два своја. То значи да јавни новац не замјењује приватне инвестиције, него их покреће. Сваки еуро који држава уложи у одрживост враћа се као трострука инвестиција у нашу економију”, рекао је министар Ћулафић.

Подсјетио је и да је Црна Гора у мају 2025. године приступила ЛИФЕ програму, чиме смо отворили додатни простор за финансирање пројеката из области животне средине и климатских промјена.

“Али оно што је још важније јесте припрема наших компанија на вријеме за правила и стандарде који ће обликовати европско тржиште. Јер ко се раније прилагоди новим технологијама и захтјевима одрживости, тај ствара боље услове да буде конкурентан, да уђе у европске ланце вриједности и привуче нове инвестиције”, казао је министар Ћулафић.

Истакао је и наш природни капитал као један од највреднијих примјера.

“Само у 2025. години, наше националне паркове посјетило је више од 930 хиљада људи, а приходи од улазница достигли су око 4,1 милион еура, уз укупан приход Јавног предузећа од готово 5,3 милиона еура. И не говоримо овдје само о купљеним улазницама, говоримо о читавом низу других услуга које стварају директан приход за локалне заједнице и привреду, уз наравно, пуно поштовања животне средине и не нарушавања биодиверзитета у било којем сегмент”, навео је министар Ћулафић.

Напоменуо је да смо кроз Мапу пута за одрживи развој сјеверног региона, поставили смо оквир који повезује зелену транзицију, климатску отпорност, заштиту животне средине и валоризацију локалних потенцијала.

“Одлука да заштиту животне средине посматрамо као развојну политику, институције које ту одлуку претварају у конкретне програме, и утицај који се мјери приходом, радним мјестима и повјерењем инвеститора – то су три карике о којима ћемо данас, на овој конференцији, детаљније разговарати кроз панеле и искуства наших говорника”, закључио је министар Ћулафић.