Министар Ћулафић: За двије године направили смо конкретне искораке у заштити природе; Од 15 до 44 одсто заштите природе

Када говоримо о заштити природе, важно је да говоримо кроз конкретне резултате. У претходне двије године направили смо значајан искорак у проширењу и унапређењу система заштићених подручја Црне Горе, али и у покретању и наставку низа поступака заштите и ревизије постојећих заштићених подручја.

У том периоду проглашена су три нова заштићена подручја: Сопот и Дражин Врт у Котору (проглашени 2024. године), и подручје ријеке Ћехотине на територији општине Бијело Поље (проглашено 2025. године).

Истовремено, поступак заштите Мртвице са околином је у завршној фази, чиме ће још једно изузетно вриједно природно подручје добити формалну заштиту.

Поред већ проглашених подручја, покренути су или настављени поступци заштите на више значајних локалитета широм Црне Горе. Међу њима су Штитари на Цетињу, које је подручје од посебног значаја и због проналаска нове биљне врсте за свјетску науку – Петроламиум црнојевиции. За ово подручје Министарство је током 2026. године покренуло поступак заштите, а израда Нацрта студије заштите очекује се до краја године.

Настављени су и поступци за друга вриједна подручја и локалитете, укључујући: храст медунац на територији Котора, Капетаново и Брничко језеро, Забран краља Николе, Лукавицу, Парк шуму Дуловине, као и маслинаде Улциња са увалом Валданос.

За поједина од ових подручја већ су спроведене јавне расправе, док су за остала поступци у различитим фазама и биће настављени у складу са законом.

Посебну пажњу посветили смо и ревизији постојећих заштићених подручја. У том дијелу настављамо рад на студијама ревизије Парка природе „Пива“, националних паркова, као и других заштићених подручја.

Такође, Слив Скадарског језера је проглашен за Резерват биосфере у јуну ове године. Одлука је донесена у склопу УНЕСЦО програма "Човјек и биосфера" (МАБ), што доноси бројне предности за заштиту природе и одрживи развој.

Наш приступ је да заштита природе не смије бити само формално проглашавање нових подручја. Једнако је важно да постојећа заштићена подручја имају јасно дефинисане режиме заштите, да се њихове границе и категорије преиспитују када је то потребно и да се за свако подручје зна на који начин се простор може користити.

Истовремено, предлог еколошке мреже Натура 2000 представља један од најважнијих корака које Црна Гора прави у области заштите природе и европских интеграција. Успостављањем Натура 2000 мреже заштита би обухватила око 44 одсто територије Црне Горе, укључујући копнени и морски простор.

Када сам преузео функцију министра, заштићеним подручјима било је обухваћено око 15 одсто територије Црне Горе. Данас говоримо о систему који, кроз Натура 2000, треба да обухвати око 44 одсто државне територије.

Рад на заштити природе настављамо и кроз планиране активности. Буџетом за 2027. годину предвиђена су средства за покретање поступака заштите подручја прашуме црног бора, смрче и јеле на Тулежинама код Бишкова у општини Пљевља, као и подручја Сињајевине, уз услов коначног усвајања Закона о буџету за 2027. годину и обезбјеђења планираних средстава.

Када саберемо оно што је урађено у претходне двије године, три нова заштићена подручја, Мртвицу пред проглашењем, више поступака заштите који су покренути или настављени, ревизију постојећих подручја и припрему Натура 2000 мреже која треба да обухвати око 44 одсто територије Црне Горе, јасно је да је заштита природе била један од важних праваца нашег рада.