Министар Ћулафић: Заштита животне средине није само питање политике и прописа, већ великих инвестиција, снажне институционалне сарадње и дугорочног планирања

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић отворио је Регионалну конференцију „Могућности и изазови одрживог управљања отпадом“, која се одржава на Жабљаку. У обраћању учесницима конференције, министар Ћулафић је истакао да управљање отпадом представља један од највећих изазова савременог друштва, подсјећајући да Жабљак заузима посебно мјесто у историји Црне Горе као мјесто на којем је прије више од три деценије усвојена Декларација о еколошкој држави.

’’Када говоримо о управљању отпадом сви знамо колико је ова област захтјевна, како са нормативног, тако и са финансијског аспекта. Изазови са којима се суочавамо нијесу карактеристични само за Црну Гору, али су посебно изражени у земљама које, попут наше, пролазе кроз процес приступања Европској унији и истовремено раде на усклађивању са захтјевним стандардима из Поглавља 27 - животна средина и климатске промјене’’, поручио је министар Ћулафић.

Према његовим ријечима, подаци јасно показују да заштита животне средине није само питање политике и прописа, већ прије свега питање великих инвестиција, снажне институционалне сарадње и дугорочног планирања.

’’Да бисмо боље разумјели размјере тих изазова, довољно је погледати процјене потребних улагања. Према расположивим подацима, на примјер, за успостављање система за адекватно управљање отпадом потребно је око милијарду еура, за изградњу инфраструктуре неопходне за постизање неутралности у погледу загађења ваздуха до 2050. године потребно је обезбиједити око 900 милиона еура. Истовремено, за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода на свих 37 агломерација у Црној Гори, у наредних десет до двадесет година, биће потребно приближно 780 милиона еура, у зависности од одобрених прелазних периода'', навео је министар.

Он је подсјетио да је Министарство у протеклом периоду покренуло низ активности на изради потребне документације и санирању неуређених одлагалишта која су користила комунална предузећа у Црној Гори, те да ће се те активности одвијати у складу са Државним планом управљања отпадом за период 2025–2029. године.

Министар је посебно истакао резултате остварене кроз активности Фонда за заштиту животне средине (Еко-фонд).

’’Кроз активности Еко-фонда саниране су 103 дивље депоније, за шта је утрошено 630.649 еура. Затворене су и три велике депоније – Мислов До у Никшићу, Закршница у Мојковцу и Мостина код Рожаја, које су годинама угрожавале стање животне средине и еколошку слику општина. Ипак, као крајњи циљ нам остаје да до 2030. године уклонимо све дивље депоније у Црној Гори“, рекао је Ћулафић.

Говорећи о унапређењу система управљања отпадом, министар је нагласио да Министарство интензивно ради на реализацији пројекта изградње четири регионална центра за управљање отпадом у Никшићу, Бијелом Пољу, Подгорици и Бару, уз подршку међународних партнера.

’’Додатни подстицај овом процесу представља одлука Одбора извршних директора Свјетске банке, који је званично одобрио зајам од 40 милиона еура за унапређење система управљања отпадом у Црној Гори. Међу најважнијим пројектима истиче се изградња Регионалног центра за управљање отпадом у Никшићу, чија је процијењена вриједност 16,5 милиона еура“, казао је министар.

Како је даље казао, реализацијом овог пројекта створиће се услови за квалитетније и одрживије управљање отпадом, у складу са највишим европским стандардима.

’’Имам пуно разлога да будем задовољан што једна важна иницијатива добија своје конкретне обрисе, јер је ријеч о систему који је усклађен са најбољим европским стандардима и који ће донијети дугорочне користи грађанима, локалним заједницама и животној средини’’, поручио је Ћулафић.

Министар је указао и на резултате остварене кроз забрану употребе пластичних кеса дебљине од 15 до 50 микрона, која је већ у почетном периоду примјене довела до смањења ове врсте отпада за готово 70 одсто.

’’Истовремено, повећали смо накнаду коју плаћају продавци пластичних кеса са три на пет центи’’, подсјетио је Ћулафић.

Он је нагласио да сва средства прикупљена по овом основу, која се сливају на рачун Еко-фонда, биће усмјерена директно на активности подизања свијести грађана о штетним посљедицама употребе пластике и значају одговорног односа према животној средини.

’’Ипак, вјерујем да постоји мало тема око којих се могу окупити најразличитији друштвени актери, институције, привреда, цивилни сектор и грађани, као што је то заштита животне средине. Управо зато кампања „Чувај да те чува“, коју реализујемо са Делегацијом ЕУ у Црној Гори, има за циљ да подстакне заједничко дјеловање, јачање свијести и развој одговорног односа према природним ресурсима’’, навео је министар.

Говорећи о европској агенди и реформама у области животне средине, министар је поручио да Црна Гора остварује значајан напредак у испуњавању обавеза из Поглавља 27.

’’Динамика којом усвајамо законе, стратегије и подзаконске акте потврђује нашу посвећеност европској агенди и даје нам основ за очекивање да ћемо до краја јуна створити све неопходне претпоставке за привремено затварање Поглавља 27’’, оцијенио је Ћулафић.

Он је казао да се широм Црне Горе тренутно реализују инфраструктурни пројекти из области управљања отпадом, отпадним водама и водоснабдијевања.

’’Наша еколошка инспекција је само током прошле године извршила је 2.311 надзора и поднијела 56 кривичних пријава, а у првих пет мјесеци ове године скоро 600. Све је ово потврда одлучности институција да досљедно примјењују прописе и штите јавни интерес’’, подсјетио је министар Ћулафић.

Он је истакао значај и борбу против еколошког криминала, која, не само да даје прве резултате, већ показује јединиство и досљедност институција система.

’’Додатни замах реформама даје и подршка Европске уније, јер смо само кроз Оперативни програм ИПА за област животне средине обезбиједили 48,5 милиона еура, док су први уговори за реализацију пројеката већ потписани’’, нагласио је министар.

Ћулафић је нагласио да је ово само дио резултата, пројеката и активности које МЕРС спроводи у циљу унапређења стања животне средине и достизања европских стандарда у овој области.

’’Наш крајњи циљ није само успјешно спровођење обавеза на путу ка чланству у Европској унији, већ и остварење визије која је управо овдје, прије 35 година, преточена у Декларацију о еколошкој држави“, предочио је Ћулафић.

Он је на крају захвалио организаторима конференције.