Министарски састанак Платформе за истраживање и иновације Западног Балкана

Црна Гора је данас била домаћин првог дана Министарског састанка Платформе за истраживање и иновације Западног Балкана. Састанак се одржава данас и сјутра, у организацији Европске комисије, Предсједништва Вијећа ЕУ и Црне Горе. Поменута платформа представља оперативни механизам Агенде за иновације, истраживање, образовање, културу, младе и спорт на Западном Балкану (WБ агенда), коју је покренула Европска унија са циљем промовисања научне изврсности.

Догађај, који има за циљ интеграцију региона у истраживачки систем ЕУ, окупио је представнике Европске уније, министарке и министре из региона, као и представнике научне, иновационе и пословне заједнице. Присутнима су се, између осталих, обратили Екатерина Захариева, европска комесарка за стартапове, истраживање и иновације, Јохан Сатлер, амбасадор Европске уније у Црној Гори, Анђела Јакшић-Стојановић, министарка просвјете, науке и иновација, те Маида Горчевић, министарка европских послова. Догађају су присуствовали и ресорни министри Србије, Сјеверне Македоније, Албаније и Косова, као и представници иницијатива, пројеката и тијела ЕУ попут ЦОСТ-а (European Cooperation in Science and Technology) i EIT-a (European Institute of Innovation and Technology).

Екатерина Захариева, европска комесарка је истакла да јој је изузетно драго што су се министри окупили баш у Подгорици, јер је ово кључни тренутак за јачање партнерства између Европске уније и Западног Балкана на пољу истраживања и иновација.

“Европска унија и Црна Гора су снажни партнери у области иновација и истраживања. Црна Гора учествује у нашим оквирним програмима још од 2008. године. Од тада је остварила импресиван напредак. Пред нама је заједнички задатак: да претворимо бриљантну науку и предузетнички дух овог региона у мотор економског раста”, поручила је Екатерина Захариева, европска комесарка за стартапове, истраживање и иновације.

Јохан Сатлер, амбасадор Европске уније у Црној Гори је нагласио да се у земљама Западног Балкана јасно види позитивна динамика.

,,На половини трајања програма Хоризонт Европа, апликанти из региона већ су обезбиједили око 180 милиона еура кроз више од 500 пројеката, што је изванредан успјех који показује снагу наше сарадње у области истраживања и иновација. Од дигиталних рјешења за пољопривреду до напретка у здравству и поморским технологијама, Западни Балкан доказује свој капацитет да допринесе научној изврсности Европе“, нагласио је амбасадор Сатлер.

Проф. др Анђела Јакшић-Стојановић, министарка просвјете, науке и иновација, упутила је снажне поруке о стратешком правцу Црне Горе:

„Наша земља остаје чврсто посвећена паметној специјализацији и развоју истраживачке инфраструктуре као кључним стубовима своје трансформације. Наша порука је јасна – спремни смо да допринесемо заједничкој визији иновативне и конкурентне Европе, а мостови које данас градимо темељи су заједничке европске будућности“, поручила је Јакшић-Стојановић.

Маида Горчевић, министарка европских послова, саопштила је да „Црна Гора остаје чврсто опредијељена да до краја наредне године заврши преговарачки процес, чиме би се отворио пут ка пуноправном чланству до 2028. године. У том контексту, препознајемо трансформативну моћ истраживања и иновација за економски раст, одрживи развој и друштвену кохезију. Науку видимо не само као покретача технолошке изврсности, већ и као кључни мост ка европској интеграцији.“

Током пленарног рада, министарка Јакшић-Стојановић истакла је, између осталог, бројне јавне позиве за научнике и истраживаче. Говорила је о очекиваном приступању Црне Горе ЕЛИ ЕРИЦ-у (најнапреднија европска инфраструктура у области ласерске и фотонске науке). Осим тога, представила је МОНУСЕН пројекат – први Хоризон Еуропе пројекат који је координирала црногорска институција, а који је довео до 27 научних радова и три патента, те се бави истраживањем морског дна. Такође, Црна Гора биљежи историјски успјех кроз пројекат ЦЕННА, фокусиран на паметни еколошки мониторинг. Влада Црне Горе, како је наведено, системски улаже и у вјештачку интелигенцију кроз националне истраживачке позиве који подржавају ову тему и стратешка документа.

Министарка је представила и резултате Црне Горе у спровођењу Стратегије паметне специјализације (стратегија која идентификује области у којима имамо компаративне предности и која ће нам омогућити приступ структурним фондовима ЕУ), истичући да је Црна Гора била прва земља ван ЕУ која је усвојила овај документ још 2019. године, а сада је у току израда друге (2026–2031). До сада је инвестирано 168 милиона еура, укључујући оснивање Фонда за иновације, изградњу Научно-технолошког парка у Подгорици, јачање Технополиса у Никшићу и отварање Дома дигиталне револуције.

Учесници су истакли значај даље сарадње, развоја истраживачке инфраструктуре и стратегија паметне специјализације за рјешавање изазова зелене и дигиталне транзиције, као и улогу вјештачке интелигенције у науци. Закључци пленарног дијела министарског састанка укључују, између осталог, посвећеност јачем повезивању академске заједнице са индустријом.

„Иако се наши издаци за истраживање и иновације још увијек крећу између 0,2% и 1% БДП-а, наш заједнички циљ да достигнемо 3% није сан, то је правац. Свака инвестиција у знање приближава нас снажнијем, конкурентнијем и повезанијем региону“, закључила је Јакшић-Стојановић.

Министарство просвјете, науке и иновација