Циљ јачање јавног здравства, смањење листи чекања и поштовање законских процедура

У циљу јачања јавног здравственог система у свим сегментима, а прије свега доступности квалитетне и правовремене здравствене заштите наших грађана, Министарство здравља иницирало је контролу допунског рада здравствених радника у складу са Законом о здравственој заштити.

Како је ова област прецизно уређена Правилником о ближим условима за обављање допунског рада здравствених радника и здравствених сарадника (Службени лист ЦГ, бр.64/2016,17/2017 и 70/2017), министарство је затражило од здравствених установа да доставе Регистре писаних сагласности за обављање допунског рада, које је дужна да води свака установа у складу са наведеним Правилником.

Наш циљ је јачање јавног здравственог система и на том путу очекујемо истинску посвећеност и одговорност управо запослених у јавним здравственим установама, почевши од средњег медицинског кадра до љекара опште праке, специјалиста и субспецијалиста у домовима здравља, болницама и Клинчком центру Црне Горе са посебним акцентом на менаџменту који је у обавези да се придржава свих нормативних аката и спроводи их без изузетка.

Да држава здравсто држи високо на листи приоритета говори чињеница да су ове године планирана и спроводе се  милионска улагања у здравствени систем како у кадровском, тако и у инфраструктурном, али техничко-технолошком смислу.

Такође свједоци смо значајног увећања зарада здравственим радницима, као заслуженом чину који ову браншу мора  сматрати елитом сваког друштва и заједнице.

Такође смо свједоци и све чешће појаве да љекари у које улаже држава, свакодневно учествују у промоцији личног ангажмана у приватним здравственим установама и на тај начин усмјеравају пацијенте да за услуге, које могу добити у јавном здравственом систему, одлазе у приватне ординације и амбуланте.

Као што смо и раније саопштили, намјера Министарства здравља никако није  да оспори право љекара на допунски рад, али се прије свега мора водити рачуна о потребама матичних установа у којима раде и испуњавању радних задатака у складу са законским прописима, али и љекарском етиком.

Министарство се на овај корак одлучило због чињенице да грађани дуго чекају на специјалистичке прегледе и дијагностику у јавним здравственим установама, а исте им се за краће вријеме нуде од стране, управо љекара из тих установа, у приватном сектору.

С обзиром да свима нама у здравсту грађанин и брига о његовом здрављу мора бити на првом мјесту, никако не смијемо допустити да здравствена заштита припадне само богатима, а они који су деценијама одвајали доприносе за здравствено осигурање и градили ову земљу, буду занемарени и препуштени сами себи.

Понављамо,ту одговорност дијели и Министарство здравља, свака здравствена установа, као и сваки запослени у здравственом систему Црне Горе.