Нападачи у сајбер простору

Међу најопаснијим нападачима у сајбер простору су организовани хакери. То могу бити сајбер криминалци у оквиру организованих криминалних група, хактивисти, терористи и хакери који раде у име неке државе која спонзорише њихово дјеловање. Хактивисти су најчешће политички мотивисани и користе упад у систем у циљу промовисања неке политичке идеје коју пропагирају. Нападачи које спонзорише држава сврставају се међу најопаснијим нападачима по националну безбједност јер могу годинама боравити у неком систему након што му открију рањивости и могу притајено дјеловати на реализацији специфичних циљева, али и прикупљати обавјештајне и друге податке које у тајности користи њихова Влада.

Међутим, увијек треба имати у виду да не долазе сви нападачи у сајбер простору из спољашњег окружења већ такве опасности могу бити и унутрашње, намјерне или ненамјерне и долазити од запослених или партнера са којима су дијељене повјерљиве информације и информациони системи. 

Термин „сцрипт киддиес“ (буквално преведен с енглеског језика „дјеца скрипташи“), постао је популаран деведесетих година прошлог вијека када се односио на „аматере“ односно неискусне нападаче који су уз помоћ постојећих алата или упутстава са интернета успијевали да изведу нападе. Њихова мотивација се углавном састојала у натпросјечној радозналости и тежњи за доказивањем нових вјештина. Без обзира на то што „сцрипт киддиес“ углавном немају истинску намјеру да нанесу штету већ њихови напади више подсјећају на дјецу која испробавају нове играчке, посљедице ових напада и даље могу оставити озбиљне посљедице.

Ријеч „хацкер“енгл. односи се на особе које су веома вјеште са рачунарима и имају више него напредно познавање технологије и то знање користе да добију приступ и контролу над информационим системима, а који може бити ауторизован или неауторизован од стране власника тих система. Позната је категоризација хакера на три категорије односно како их популарно у оквиру сајбер контекста називају „шешири“: бијели, црни и сиви.

Бијели шешири представљају етичке хакере који имају дозволу да уђу у одређени систем како би испитали и открили његове рањивости и помогли власнику да побољша одбрану. Црни шешири користе управо ове рањивости система на незаконит начин, а све у циљу прибављања личне, финансијске, политичке или неке друге користи.

Мотивација сивих шешира некад није баш најјаснија. Они немају дозволу за испитивање рањивости система, али често нити неку посебну личну корист од упада у систем. Некад се дешава да резултате испитивања рањивости система објаве власницима ако се то поклапа са њиховим планом. Такође своје налазе могу објавити на интернету како би такве податке користили други нападачи.