Не стоје тврдње портала Антена М о реформи јавне управе

У тексту који је објавио портал Антена М изнијете су тврдње које немају утемељења када су у питању захтјеви које Европска комисија ставља пред Црну Гору у дијелу интеграционог процеса.

У односу на наводни захтјев Брисела о отпуштању 25% запослених у јавном сектору, саопштавамо да експлицитни захтјев за процентуалним смањењем укупног броја тренутно запослених не постоји. Европска комисија континуирано указује на потребу реформе јавне управе, али не са фокусом на смањење броја запослених, већ на јачање функционалних и професионалних капацитета администрације.

Томе иде у прилог чињеница да се око 40% завршних мјерила у преговорима са ЕУ односи управо на јачање административних капацитета, како би се успјешно затворила преговарачка поглавља, али и како би Црна Гора била у стању да преузме и спроводи обавезе које произилазе из чланства у ЕУ. Логично је да јачање административних капацитета не иде под руку са радикалним отпуштањем запослених, како би се могло закључити из наведеног текста.

Дакле, говоримо о трансформацији јавне администрације земље кандидата за пуноправно чланство у ЕУ. То укључује спремност за управљање кохезионим фондовима, ефикасну имплементацију европског законодавства, активно учешће у ЕУ тијелима и агенцијама, као и вођење јавних политика у складу са правилима и праксама Европске уније.

Влада Црне Горе је, пратећи обавезе из завршних мјерила, спровела детаљну процјену свих нових радних мјеста која су потребна ради усклађивања са ЕУ захтјевима.

Анализа је показала да су највеће потребе у области заштите граница, прије свега у јачању капацитета граничне полиције, али и сектора безбједности хране, фитосанитарних послова и царине. Значајна запошљавања очекују се и у области владавине права, како на нивоу Владе, тако и у правосудним институцијама. Јачање капацитета неопходно је и у сектору пољопривреде али и у ИТ сектору. Више стотина нових радних мјеста односи се на управљање ЕУ фондовима.

Планирање капацитета спроводи се у директној комуникацији са Европском комисијом а за већину преговарачких поглавља израђују се посебни акциони планови за јачање кадровских капацитета, који морају добити мишљење Европске комисије, што процес чини утемељеним и транспарентним и значајно сужава простор за злоупотребе.

У контексту квалификација запослених, важно је истаћи да је Министарство јавне управе већ предузело конкретне и системске кораке ка унапређењу квалитета кадра. Кроз увођење оквира компетенција унапријеђен је процес запошљавања, али и шире управљање људским ресурсима у државној управи.

Осим тога, паралелно с тим, спроведен је читав низ активности усмјерених на јачању административних капацитета за ЕУ интеграције, који су препознати као изазов на почетку мандата ове Владе, а који су заправо захтјеви ЕК у контексту управљања људским ресурсима и административним капацитетима. Направљени су позитивни искораци, што је у међусобној комуникацији са ЕК и констатовано. Такође, значајно се, а у циљу оптимизације и остварења циља да прави људи буду на правом мјесту, користи институт трајног распоређивања унутар јавне управе што је једна од новина новог Закона о државним службеницима и намјештеницима.

Кроз бројне програме који се спроводе у јавној управи, између осталих, програм Реадy4ЕУ, државним службеницима се омогућава стицање конкретних знања и вјештина потребних за рад у институцијама, агенцијама и савјетодавним тијелима Европске уније, чиме се додатно гради дугорочна спремност црногорске администрације за чланство.

Све ове мјере јасно показују да је фокус реформе на јачању квалитета и функционалности јавне управе, а не на линеарном смањењу броја запослених. Зато је од изузетне важности да сви актери, укључујући медије, покажу већи ниво разумијевања процеса европских интеграција.

Прије изношења овако озбиљних тврдњи, неопходно је консултовати званичне податке и циљеве релевантних институција, како би јавност била тачно и одговорно информисана о једној од најважнијих стратешких тема за Црну Гору.