На 95. састанку Савјетодавног састанка Европске агенције за безбједност хране (ЕФСА) који је одржан у Варшави, 6. и 7. марта, Њемачка је презентовала тренутно стање у вези са избијањем слинавке и шапа (ФМД) почетком 2025. која је захваљујући брзој реакцији надлежних институција ефикасно идентификована и стављена под контролу. Према извјештају Фриедрицх-Лоеффлер-Института, први знаци болести примијећени су 1. јануара код стада бивола у Хöноwу, на периферији Берлина. У наредним данима дошло је до угинућа три животиње, што је подстакло лабораторијска тестирања. Већ 8. јануара потврђено је присуство вируса ФМД путем ПЦР теста, а 10. јануара Фриедрицх-Лоеффлер-Институт службено је потврдио болест. Геномска анализа открила је да је ријеч о серотипу О/МЕ-СА/СА-2018, који је повезан са сојевима забиљеженим у Турској и Ирану.

Као одговор на избијање болести, истог дана успостављена је заштитна зона у радијусу од три километра и надзорна зона од десет километара око зараженог подручја. До 13. јануара спроведене су мјере еутаназије за 62 високоризичне животиње, док су додатне превентивне мјере укључивале ограничење кретања и појачану санитарну контролу.

Слинавка и шап су високо заразна вирусна болест преживара која може имати озбиљне економске посљедице, иако не представља ризик за људско здравље. Симптоми укључују повишену температуру, везикуларне лезије у усној шупљини, на њушци, папцима и вименима, смањену производњу млијека и тјелесне масе, те перакутни миокардитис код младих животиња. Болест је ендемска у Африци, Јужној и Југоисточној Азији, с годишњим економским губицима процијењеним између 6,5 и 21 милијарде америчких долара. У Европи је слинавка и шап искоријењена крајем 20. вијека, а посљедњи забиљежени случајеви прије овог избијања били су у Уједињеном Краљевству 2001. и у Бугарској 2011. године. Њемачка је била слободна од ФМД-а од 1988. године, а ово избијање представља први случај након више од три деценије.

Узрок уноса вируса у Нјемачку остаје непознат, али се разматрају потенцијални путеви, укључујући увоз заражених животиња, контаминирану сперму, храну или стељу, контакт с инфицираним возилима или опремом, миграцију дивљих животиња, као и могуће нелегалне активности повезане с производима животињског поријекла.

Мјере контроле и надзора спроведене су темељно, укључујући преглед око 7.000 животиња у заштитној и надзорној зони, тестирање преко 280 дивљих животиња – претежно дивљих свиња и срна – као и анализу свих животиња транспортованих из Бранденбурга након 1. децембра 2024. године. Сви тестирани узорци били су негативни, а додатне мјере појачаног надзора уведене су у свим њемачким савезним државама.Заштитна зона укинута је 11. фебруара, док је надзорна зона остала на снази до 24. фебруара, када је замијењена мањом зоном ограничења (ЦЗ). Очекује се да ће Њемачка до 11. априла повратити статус земље слободне од ФМД-а у складу с правилима Свјетске организације за здравље животиња (WОАХ). Захваљујући брзој и ефикасној реакцији надлежних институција, Њемачка је успјела избјећи озбиљније економске посљедице и сачувати трговинске токове у сектору сточарства.

У прилогу можете наћи презентацију Њемачке о ситуацији и предузетим мјерама за контролу слинавке и шапа у Њемачкој, представљену на 95. ЕФСА Савјетодавном састанку.