Обраћање потпредсједника Владе др Срђана Павићевића поводом Дана Клиничког центра Црне Горе

Обраћање потпредсједника Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, др Срђан Павићевић, поводом Дана Клиничког центра Црне Горе 

ПОЗИВ СТРУЦИ ДА ПРЕУЗМЕ КОНТРОЛУ У СВОЈЕ РУКЕ

Велика ми је част и задовољство што данас имам прилику да будем са свима вама и да најавим једну нову епоху у нашој струци, за коју је, дубоко вјерујем, дошло вријеме.

Навикао сам да говорим на јавној сцени, али је најтеже говорити у својој кући, у којој сам почео да радим 1986. године (због чега добро памтим све што се догађало у претходне 3 деценије). Сходно томе, могу да вам кажем једну ствар – то што се догађало је било и треба да остане у прошлости, а ово што ће се тек догађати и на чему ћемо предано радити ‒ биће нека нова прича у медицини.

Прва и основна ствар – покушаћемо да вратимо међусобно повјерење. А како ћемо то да урадимо? Тако што ћемо почети да вјерујемо једни другима и у оно што јесмо. А ми смо, прије свега, колеге и пријатељи, повезани истом струком, истом жељом, истим радом, истом стрепњом и страховима. Покушаћемо да урадимо оно што је цондитио сине qуа нон савремене медицине – да тихо и полако иселимо политику из медицине, и то за сва времена!

Као хронолог догађаја добро се сјећам тренутка кад је политика на крајње вулгаран и непримјерен начин ушла у медицину. Оног дана кад је медицина изгубила битку са политиком и када је политика ушла као предатор, од тог дана ми имамо проблем који не можемо да ријешимо. А ријешићемо га! Нећемо бити ни напрасити ни агресивни, али ћемо медицини дати мјесто које јој припада и вратити политику тамо гдје је њено мјесто. Кад струку и науку вратимо стручњацима, онда ће више од пола наших проблема бити ријешено. Онда ћемо се много боље разумјети, онда ће комуникација бити лака, онда ћемо схватити да смо ту због једне заједничке ствари – наших пацијената и наше професије.

За претходних 30 година много људи је, китећи се туђим заслугама, досегло нивое којима нијесу дорасли. Постигли су што нијесу били у стању да досегну сами, својим квалитетом, амбицијом, талентом и упорношћу већ партијским книжицама. Надам се да ће таква пракса, у којој лоши ђаци постају шефови својим учитељима, остати дио прошлости. То се зове апсолутна непристојност у струци. Тога више неће бити. Инсистираћемо на ономе што је примијењена демократија у свијету медицине, а то је хијерархија знања, субординација и сениоритет. Поштовање учитеља је етичка обавеза свих нас, а доживјели смо да просјечни ђаци бивају шефови својим учитељима. Ја се надам да ћемо ове ружне епизоде оставити по страни, а остати вјерни оним људима и догађајима који су ову кућу ипак довели до завидног нивоа.

Клинички центар Црне Горе је једна успјешна прича која траје тридесетак година и која је била базирана на ентузијазму, на амбицији, на понекад утопијским сновима великих људи, идеалиста у свом послу који су на својим раменима изнијели Клинички центар до нивоа који данас имамо. То су људи који су у нашој струци овјенчани бесмртношћу. Они су наши прави учитељи, који су нас научили како се у обожавању медицине постаје велик, а остаје једноставан и обичан. Велики нијесу велики зато што су недоступни, него зато што су увијек на услузи пацијентима, колегама, што показују људскост и племенитост као кључне одлике наше струке!

Врата мог кабинета (који покрива рад, образовање, здравство и социјалну политику), као и врата Министарства здравља ‒ за све вас су широм отворена. Без свега се може осим без искрене, људске и отворене комуникације. Заборавимо прошлост. Кренимо заједно да изграђујемо визију савременог црногорског здравства као колеге и професионалци.