Одјељење за послове родне равноправности остаје при ставу нулте толеранције према родно заснованом насиљу и насиљу над женама

Објављено: 26.01.2026. 10:37 Аутор: Министарство људских и мањинских права

Одјељење за послове родне равноправности, као институционални механизам у оквиру Министарства људских и мањинских права, са посебном забринутошћу прати јавне реакције и садржаје на друштвеним мрежама поводом случаја који указује на облике родно заснованог насиља, укључујући сексуално узнемиравање, уцјењивање, неовлашћено снимање, као и објављивање и ширење интимног садржаја без пристанка, чиме се насиље шири и на савремене облике – дигитално насиље.

Посебно наглашавамо да је сексуални чин приватна ствар и да не може бити повод нити „доказ“ за јавно срамоћење, омаловажавање или линч. Овакав напад на жену није само напад на њено достојанство, већ и напад на морал друштва, јер друштво које нормализује понижавање жена кроз њихову приватност губи темељне вриједности једнакости, слободе и људског достојанства. Да би се тај морал одбранио, потребно је јасно и недвосмислено стати у заштиту права, поштовања и законитости, а не у заштиту насиља, понижења и колективног линча. Посебно забрињавају мизогини говор, сексуализоване увреде и циљано таргетирање жене која је обављала јавну функцију, јер такве праксе служе застрашивању и ућуткивању жена у јавном простору.

Додатно, подсјећамо грађанке и грађане да насиље над женама није само физичко насиље. Оно обухвата и пријетње и психичко насиље, сексуално насиље и узнемиравање, ухођење и прогањање, уцјењивање и принуду, економску контролу, као и дигитално насиље – објављивање, слање или дијељење интимних снимака и фотографија без пристанка, интернет узнемиравање, пријетње, кампање понижавања и јавно таргетирање путем мрежа.

Слобода изражавања не укључује право на говор мржње, позиве на линч, понижавање нити оправдавање незаконитих радњи. Посебно се истиче да злоупотреба интимног садржаја без пристанка представља озбиљан напад на приватност, безбједност и достојанство жене, али и директно угрожавање живота и мира свих који су дио њеног окружења и породице. Такви напади остављају далекосежне посљедице, посебно у патријархалном друштвеном контексту, у којем се насиље често претвара у колективно стигматизовање, а посљедице се шире и на дјецу, породице и блиске особе. Овакво поступање може повлачити кривичну и прекршајну одговорност, укључујући и за оне који садржај неовлашћено објављују, просљеђују или га користе за пријетње, уцјену и јавно понижење.

Одјељење подсјећа да све службенице и сви службеници јавне управе, а посебно носитељке и носиоци високих функција, имају обавезу да се понашају у складу са етичким кодексом и стандардима јавне одговорности, те у том смислу поздравља оставку као чин одговорности и очувања интегритета институције. Истовремено се наглашава да оставка или повлачење са јавне функције не могу и не смију бити тумачени као признање кривице, нити као одрицање од права на заштиту, јер право на сигурност, приватност и достојанство припада свакој особи, без обзира на њен статус.

Подсјећамо да је Нацрт закона о родној равноправности, који је тренутно на јавној расправи, усмјерен на унапређење нормативног оквира за превенцију и сузбијање дискриминације по основу пола и рода, укључујући родно засновано узнемиравање, говор мржње и мизогинију у јавном и онлајн простору. Предложене одредбе забрањују дискриминаторно поступање, понижавање и деградирајући говор заснован на роду, док се неовлашћено снимање, објављивање и ширење интимног садржаја без пристанка санкционише у складу са одредбама кривичног законодавства. Тиме се потврђује опредијељеност државе да кроз комплементарно дјеловање антидискриминационих и кривичноправних механизама обезбиједи дјелотворну заштиту права, достојанства и безбједности жена.

На основу свега горе наведеног, Одјељење за послове родне равноправности позива медије и јавне функционерке и функционере да јасно осуде насиље, а грађанке и грађане да се уздрже од ширења спорних садржаја и сензационализма, да не учествују у понижавању, те да јавни говор ускладе са законом и основним стандардима људских права. Истовремено се позивају надлежне институције да хитно и ефикасно испитају наводе и предузму мјере заштите, укључујући поступање ради спречавања даљег ширења садржаја и узнемиравања.

Одјељење за послове родне равноправности остаје при ставу нулте толеранције према родно заснованом насиљу и насиљу над женама, говору мржње, уцјењивању и дигиталном насиљу, уз јасно опредјељење да су заштита људских права и једнак приступ правди обавеза државе и свих друштвених актерки и актера.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?