Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржан 7. Министарски састанак Савјетодавног вијећа Јужног гасног коридора

Објављено: 11.02.2021. 16:00 Аутор: Министарство капиталних инвестиција

Министар капиталних инвестиција Младен Бојанић учествовао је данас на 7. Министарском састанку Савјетодавног вијећа Јужног гасног коридора, којим предсједава Република Азербејџан.

У поздравним говорима учесницима састанка обратили су се предсједник Републике Азербејџан Илхам АЛИYЕВ, као и Кадри СИМСОН, Европски Комесар за енергетику, уједно и копредједавајући Савјетодавног вијећа.

Прву пленарну сједницу са темом: достигнућа и динамика развоја пројекта снадбијевања гасом од Азербејџана ка Европи, отворио је министар енергетике земље домаћина Парвиз СХАХБАЗОВ и Оливер ВАРХЕЛYИ, Европски комесар за проширење и сусједску политику.

У складу са стратешим опредјелјенјем Црне Горе да постане чланица Европске уније, Влада Црне Горе подржава политику ЕУ и настоји да имплементира њене прописе и стандарде и испуни како политичке, тако и економске критеријуме.

Чињеница је да економски развој и испуњавање економских критеријума нијесу могући без добре енергетске базе и развијених енергетских система.

У настојању да убрза развој енергетског сектора и повезивање националног енергетског тржишта са регионалним и европским енергетским тржиштима, Црна Гора је веома посвећена испуњавању обавеза које има као чланица Енергетске заједнице и кандидат за чланство у Европској унији" нагласио је министар Бојанић на почетку излагања.

„Поред усклађивања прописа са легислативом Европске уније из области енергије, животне средине, климе, обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности и конкуренције, Црна Гора интензивно ради на реализацији пројеката изградње производних, преносних и дистрибутивних електроенергетских објеката. Нарочито је важна изградња подморске електроенергетске интерконекције између Црне Горе и Италије, која је пуштена у комерцијални рад крајем 2019. године. У складу са Европским зеленим договором и опредјелјенјем за спровођење зелене енергетске транзиције, радимо и на пројектима изградње објеката за производњу електричне енергије из обновљивих извора, као што су: хидроелектране, вјетроелектране и соларне електране.

Међутим, у области гаса ситуација у Црној Гори је знатно другачија, није развијено тржиште природног гаса, па ни инфраструктура која би подржала његово коришћење, међутим Стратегија развоја енергетике Црне Горе до 2030. године јасно препознаје природни гас као важан енергент, који би требало да допринесе диверсификацији црногорског енергетског микса. Могућности коришћења природног гаса као супституција за друге облике енергије су велике, а посебно за употребу електричне енергије и угља за гријање и хлађење. Имајући у виду да у поређењу са осталим фосилним горивима природни гас има најмањи коефицијент емисије угљендиоксида по јединици ослобођене енергије, да мање загађује околину и лако се користи, овај енергент представља еколошки најприхватљивије гориво не самоза Црну Гору, већ и на глобалном тржишту“ појаснио је министар капиталних инвестиција у Влади Црне Горе.

О значају Јонско-јадранског гасовода говори и чињеница да се овај пројекат налази на листама пројеката од заједничког интереса између уговорних страна Енергетске заједнице и држава чланица Европске уније, које су од стране Савјета министара Енергетске заједнице усвојене 2016, 2018. и 2020. године.

Међутим, као и у другим областима, пандемија ЦОВИД 19 проузроковала је кашњење у реализацији планираних као дио Јужног гасног коридора, од великог је значаја за Црну Гору, јер је овај пројекат препознат као најповољнија опција за гасификацију Црне Горе и најбоља опција за дистрибуцију могућих сопствених гасних резерви. У складу са тим, ми ћемо настојати да дамо пуни допринос његовој успјешној реализацији“ нагласио је министар Бојанић током обраћања.

Поред министра капиталних инвестиција Црне Горе Младена Бојанића састанку Савјетодавног вијећа присуствовали су ресорни министри: Републике Италије, Републике Турске, Грузије, Бугарске, Грчке, Албаније, Румуније, Србије, Мађарске, Хрватске и Македоније.

Министарство капиталних инвестиција

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?