Одржан округли сто на тему климатских промјена

Британска амбасада Подгорица је јутрос организовала округли сто на тему климатских промјена. Циљ овог скупа је отворена дискусија између међународних субјеката, привредних друштава и других заинтересованих страна у вези са подршком црногорској агенди заштите животне средине.

Посебан фокус округлог стола су биле амбиције Црне Горе у борби против климатских промјена, као и рјешења која Црна Гора планира да спроведе у вези са финансијском подршком климатској агенди.

У новембру ове године, британска Влада биће домаћин конференције ЦОП26 о заштити животне средине, којој ће присуствовати делегације скоро свих земаља свијета. На конференцији ће бити ријечи о дјеловању ка остварењу циљева паришког Споразума и Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама. Како се приближавамо ЦОП26, британска Влада истовремено окупља владе, приватне компаније и цивилно друштво како би покренули акције у кључним секторима у појединачним државама ради смањења емисија штетних гасова, мобилизације финансија, прилагођавања и изградње отпорности на ефекте климатских промјена.

Јавни и приватни актери играју кључну улогу у овој транзицији и стога је и организован овај разговор са црногорским доносиоцима политика, компанијама и невладиним организацијама како би сви боље разумјели тренутно стање ствари и како могу боље да помогну Црној Гори у остварењу ових циљева.

На отварању скупа, учесницима се обратио регионални амбасадор за ЦОП26 Дејвид Моран који је рекао да ће ЦОП26 окупити преко 100 свјетских лидера и да је задовољан што ће Црна Гора бити добро заступљена и дио глобалног разговора. „Чак и ако постигнемо све циљеве Паришког споразума, то би довело до глобалних температура које би до краја овог вијека порасле за више од 3 степена, узрокујући катастрофалне поплаве, пожаре, екстремне временске појаве и губитак многих врста. Због тога је неопходно да свијет преполови своје емисије у сљедећој деценији, те достигне нето емисију угљеника до 2050. Уједињено Краљевство се обавезало да ће то и учинити. Тачније, земље које покривају 70% свјетске економије су се обавезале да достигну нето нула емисије до 2050. године. Сада тражимо да све земље свијета учине исто, укључујући и Црну Гору.“

Моран је побројао три корака које све земље могу да преузму: први, брзо укидање енергије из угља; други, заштита шума - јер оне имају улогу у уклањању угљеника из ваздуха; трећи, морамо почети користити аутомобиле с нултом емисијом.

“Тај ће напор захтијевати ангажман не само Министарства екологије, већ и других министарстава, посебно министарстава финансија и капиталних улагања“, додао је он. „За постизање ових циљева потребна им је пословна подршка - како би дошли до иновативних, зеленијих начина рада и како би банке могле понудити зелено финансирање. Учешће појединаца ће једнако бити неопходно. Цјелокупна заједница ће морати да пружи све што је у њиховој моћи како би се постигли ови циљеви. Зато смо данас овдје”, нагласио је Моран.

„Ако постоји тема која може да зближи цијели свијет онда је то екологија и потреба за заштитом животне средине. То доживљавам као један велики космополитски искорак да се увезујемо око оних тема које границе не препознају. Црна Гора, као једина у свијету уставом уређена еколошка држава, заслужује да да допринос, упркос својој величини у глобалним размјерама“, навео је потпредсједник Владе Црне Горе др Дритан Абазовић.

Говорећи о проблему екофобије као осјећају страха за животну средину, који ће тек преовладавати у свијету и у Црној Гори, потпредсједник Владе Абазовић нагласио је да Влада Црне Горе мора амбициозно приступити покушају помоћи промјене свијести грађана Црне Горе у правцу едукације, схватању приоритета и важности обновљивих извора енергије, коришћењу досад неупотријебљених еколошких потенцијала Црне Горе, истичући да је еколошка Црна Гора највећа компаративна предност наше државе.

Државни секретар за екологију у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, Данило Мрдак је истакао црногорску посвећеност достизању циљева Паришког споразума. Он је овом приликом истакао да су сљедеће двије године кључне за црногорско друштво и економију те да храбрим али на реланости утемељним одлукама и њиховим досљедним спровођењем „можемо издићи комплетну економију али и међународни положај и препознатиљвост Црне Горе на ниво који се тренутно чини недокучивим. Уколико то не урадимо сада и уколико се будемо руководили себичним размишљањима попут остављања тешких одлука својим насљедницима јер то је далеко и не мора се то бас сада, ризикујемо да наставимо да каскамо за свијетом и да дођемо у ситуацију да ће нам се енергетиски сектор урушити сам од себе под теретом међународно преузетих обавеза и у законима постављених рјешења.“ Мрдак је истакао да немамо времена за чекање и да морамо бити врло активни и предузимљиви у периоду пред нама.