Одржана четрнаеста сједница Савјета за права лица са инвалидитетом

Данас је одржана четрнаеста сједница Савјета за права лица са инвалидитетом, којом је предсједавао предсједник Савјета, министар људских и мањинских права Фатмир Гјека.

На сједници је разматрана иницијатива за унапређење постојећег нормативног оквира којим се уређује право на медицинску рехабилитацију и бањско лијечење, са посебним освртом на потребе особа са инвалидитетом, као и иницијатива чланице Савјета Милијане Ћирковић у вези са примјеном члана 61 Закона о јединственом вјештачењу инвалидитета и могућим посљедицама његове примјене на остваривање права особа са инвалидитетом.

Током расправе о медицинској рехабилитацији истакнуто је да право на здравствену заштиту подразумијева могућност да свака особа са инвалидитетом правовремено, континуирано и под једнаким условима користи здравствене услуге које одговарају њеним потребама. Посебно је наглашен значај медицинске рехабилитације за очување постојећих способности, самосталности и квалитета живота особа са инвалидитетом.

Чланица Савјета Наташа Анастасов указала је на потребу преиспитивања важећих критеријума за остваривање права на медицинску рехабилитацију и бањско лијечење, уз уважавање потреба особа са тежим облицима тјелесног инвалидитета, особа са плегичним синдромом и парезом екстремитета, као и дјеце и младих са сметњама у развоју. Наглашено је да је неопходно сагледати могућности унапређења доступности и континуитета рехабилитационих услуга, уз уважавање стручних мишљења, искустава корисника и расположивих капацитета здравственог система.

Посебна пажња посвећена је потреби обезбјеђивања једнаких могућности у остваривању права на здравствену заштиту, као и унапређењу протокола поступања у здравственом систему и доступности услуга које доприносе очувању физичког и менталног здравља особа са инвалидитетом.

У том контексту, Савјет за права лица са инвалидитетом препоручио је Министарству здравља да размотри могућности унапређења важећег нормативног оквира којим се уређује остваривање права на медицинску рехабилитацију и бањско лијечење, уз посебан осврт на потребе особа са инвалидитетом, доступност и континуитет рехабилитационих услуга, као и обезбјеђивање једнаких могућности за остваривање права на здравствену заштиту.

У наставку сједнице разматрана је иницијатива у вези са примјеном члана 61 Закона о јединственом вјештачењу инвалидитета. Истакнуто је да доношење овог закона представља значајан корак у реформи система вјештачења инвалидитета, са циљем успостављања јединствених критеријума, уједначавања поступака и преласка са доминантно медицинског на приступ инвалидитету заснован на људским правима.

Чланица Савјета Ирена Ракочевић указала је да је процесу доношења Закона претходила јавна расправа, током које је заинтересована јавност имала могућност да изнесе мишљења, примједбе и сугестије, као и да је у његовој изради учествовало пет представника/ца репрезентативних организација особа са инвалидитетом, чиме је обезбијеђено њихово непосредно учешће у припреми законских рјешења. Истовремено, наглашена је важност досљедне примјене законских рјешења, уз очување правне сигурности и поштовање достојанства особа са инвалидитетом, како би реформа система вјештачења допринијела ефикаснијем раду институција и унапређењу остваривања права.

Након разматрања иницијативе, Савјет је заузео заједнички став да се организује засебна тематска сједница поводом иницијативе дијела невладиних организација о одредби члана 61 Закона о јединственом вјештачењу инвалидитета, на којој ће присуствовати представници/це релеваних ресора и предлагачи иницијативе.