Одржана експертска дискусија о Нацрту националне стратегије за родну равноправност 2025-2029: Уједињено дјеловање као отпор регресији у правима

Достизање родне равноправности није могуће без амбициозног, јасног и стратешког институционалног дјеловања, јер постојећи механизми морају пратити растуће проблеме и изазове у остваривању људских права и друштва једнаких могућности у Црној Гори, поручено је на експертској дискусији о Нацрту националне стратегије за родну равноправност 2025–2029 са Акционим планом за 2025-2026. Дискусију су организовали Министарство људских И мањинских права и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Црној Гори, у оквиру јавне расправе о овом документу.

Начелница Одјељења за послове родне равноправности у Министарству људских и мањинских  права, Биљана Пејовић, нагласила је значај стратешког и системског приступа институција у припреми Стратегије, с посебним освртом на оснивање Агенције за родну равноправност као кључног институционалног механизма за ефикасну имплементацију политика. „Родна равноправност није формални захтјев већ вриједносно опредјељење. Када говоримо о родној равноправности, говоримо о људским правима и једнаким могућностима за све. Оснивање Агенције представља кључни искорак у јачању институционалног система и спровођењу политика“, поручила је Пејовић, захваливши се притом на партнерству са Канцеларијом УНДП –ија и финансијској подршци Делегације Европске уније у Црној Гори.

Замјеница шефа Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори, Лиселоте Исаксон, нагласила је важност рада Црне Горе на новој Стратегији за родну равноправност. „Прошле су три деценије од доношења Пекиншке декларације, а још увијек нисмо тамо гдје желимо бити – напротив, свједочимо чак и назадовању када је ријеч о правима жена и родној равноправности, уз пораст говора мржње који утиче на све аспекте друштва.  Сада је прави тренутак да се процијени досадашњи напредак и поставе нови циљеви. Доводити у питање родну равноправност заправо значи доводити у питање сам напредак друштва. Ниједно друштво не може ефикасно функционисати без родне равноправности“, поручила је Исаксон, осврћући се и на Мапу пута Европске уније за родну равноправност као кључни оквир са јасно дефинисаним циљевима, мјерама и одговорностима у стварању инклузивнијег друштва.

Предсједница Одбора за родну равноправност у Скупштини Црне Горе, Јеленка Андрић, указала је на потребу ревидирања актуелних законских рјешења како би се боље рефлектовало стварно стање родне неравноправности у Црној Гори. „Питање родне равноправности је питање правде. Актуелни Закон о родној равноправности није мијењан скоро десет година и не прати актуелни друштвени контекст. Жене чине већину у Црној Гори, али су и даље на маргинама друштва. У Скупштини немамо 30% посланица, немамо ниједну градоначелницу, а никада нисмо имали предсједницу државе или Владе. Зато је важно умрежавање жена на свим нивоима, првенствено кроз Женску лидерску мрежу, гдје жене уједињено дјелују на свим пољима родне равноправности.“

Лидерка за родну равноправност у УНДП-у, Каћа Ђуричковић, истакла је да се у актуелним дискусијама мора посветити пажња не само формалним помацима, већ и суштинским препрекама које успоравају трансформацију друштвених норми и институционалних пракси. „Тренутна пракса означавања активности из програмског буџета као ородњених указује на недостатак системског приступа интеграцији принципа родне равноправности – од планирања политика до буџета. Недостатак свеобухватног приступа и знања води до нереалних података у буџетским документима, стварајући утисак значајних улагања, иако то није случај. У времену глобалних трендова ретрадиционализације, улагање у политике родне равноправности и развој знања у овој области представља кључну инвестицију у друштвени развој и људски капитал.“

Експерт УНДП-а за родну равноправност, Мемет Мемети, нагласио је да заједнички изазови захтијевају координисане и системске одговоре, при чему су институционална снага и политичка воља кључни за успјех Стратегије. „Компаративна анализа родних механизама у Западном Балкану показала је да ниједна стратегија родне равноправности не може успјети без снажне институционалне подршке и политичке воље. То није техничко, већ суштинско питање. Влада мора успоставити јаке механизме за родну равноправност, усклађене са стварним изазовима“, поручио је Мемети.

Експертска дискусија представља важан сегмент стратешких интервенција УНДП-а, усмјерених на јачање капацитета институција и остваривање дијалога са цивилним друштвом, у циљу креирања ефективних механизама за превазилажење родне неравноправности. Ова дискусија је дио пројекта „Уједињени у родној равноправности“, који УНДП спроводи у партнерству са Владом Црне Горе, а који финансира Европска унија.

У дискусији су учествовали чланови и чланице Радне групе, представници и представнице институција, цивилног друштва, академске заједнице и међународних организација. Током размјене мишљења и препорука, доприносило се унапређењу документа са циљем веће примјењивости и боље усклађености са стварним потребама друштва.