Одржана регионална конференција „Родни аспект медицинске етике – примјер акушерског насиља“

Јучерашњом регионалном конференцијом „Родни аспект медицинске етике – примјер акушерског насиља“, која је одржана у Подгорици, отворен је значајан простор за дијалог и размјену искустава у области репродуктивних права, медицинске етике и борбе против родно заснованог насиља у здравственом систему.

Конференцију су отвориле Биљана Пејовић, начелница Одјељења за послове родне равноправности у Министарству људских и мањинских права, Нада Дробњак, истакнута експерткиња за родну равноправност испред НВО СПЕС, и Мирјана Влаховић Андријашевић, државна секретарка у Министарству здравља.

У свом уводном обраћању, Биљана Пејовић је нагласила да, иако о теми акушерског насиља још увијек нема јавних свједочења у Црној Гори, бројни подаци – укључујући и налазе међународних партнера – указују на његово постојање и потребу да се о њему отворено говори. Истакла је да је забрињавајуће што је, према резултатима истраживања спроведеног у оквиру пројекта, чак 66,3% испитаница доживјело неки облик акушерског насиља, док је 64,9% навело да су им потребе и захтјеви били игнорисани, а више од 62% изјавило да су биле изложене понижавању и непримјереном говору од стране медицинског особља. Скоро 60% жена је навело да су током прегледа доживјеле грубо руковање, а више од половине да је комуникација са особљем била лоша.

Пејовић је посебно нагласила да су искуства жена након порођаја често трауматичнија од самог порођаја, јер се чак 64,3% испитаница није осјећало подржано, а више од половине њих сматра да су та негативна искуства утицала на њихов поглед на будуће трудноће. Због тога, како је истакла, морамо дјеловати одговорно, темељно и системски.

„Борба против акушерског насиља није само питање здравственог система, већ ширег друштвеног одговора који подразумијева едукацију, институционалну одговорност и снажну подршку женама у свим фазама њиховог репродуктивног здравља,“ истакла је Пејовић, додајући да је ово посебно важна тема за остварење људских права, родне равноправности и достојанства сваке жене.

Истраживање које је дало основу за наведене податке урадила је истраживачка агенција „Дефацто Цонсултанцy“ из Подгорице, а налазе је на конференцији презентовао њихов представник, Славен Живковић, чија је детаљна анализа указала на озбиљност и распрострањеност овог проблема у Црној Гори.

Конференцију је организовала НВО СПЕС, уз финансијску подршку Министарства људских и мањинских права, у оквиру пројекта „Родни аспект медицинске етике: случај акушерског насиља“. Циљ конференције био је да се пружи допринос јачању родне равноправности и размијене добре праксе у циљу оснаживања жена и унапређења институционалних одговора на овај облик насиља.

Посебну вриједност конференцији дало је присуство и учешће угледних представница институција за родну равноправност из земаља региона: Самре Филиповић-Хаџиабдић, директорице Агенције за равноправност сполова Босне и Херцеговине, Вишње Љубичић, правобранитељке за равноправност сполова Републике Хрватске, и Бранкице Јанковић, повјеренице за заштиту равноправности Републике Србије.

Њихово присуство додатно је нагласило значај регионалне сарадње, која представља кључни фактор у заједничком одговору на изазове родне неравноправности и насиља над женама. Кроз размјену искустава, знања и модела добре праксе, регион Западног Балкана може јачати институционалне механизме и стварати сигурније окружење за сваку жену.

На конференцији су говорили и Синиша Бјековић, заштитник људских права и слобода, активисткиње из невладиног сектора Марина Вујачић и Биљана Зековић, као и др Војислав Микетић, представник Удружења гинеколога и акушера Црне Горе.

Учеснице и учесници конференције су истакли да борба против акушерског насиља захтијева системски и интерсекторски приступ, укључујући едукацију медицинског особља, јачање комуникацијских капацитета у здравственим установама, као и подршку женама у свим фазама репродуктивног здравља.

Министарство људских и мањинских права наставља да подржава иницијативе које доприносе изградњи праведнијег и родно равноправног друштва, те позива све актерке и актере – из институција, цивилног сектора и међународне заједнице – на даљу сарадњу и заједничку акцију у борби против свих облика насиља над женама.