Павићевић и Шимун у радној посјети болницама и медицинским установама у јужној регији Црне Горе

Након посјете Институту „Др Симо Милошевић“ у Игалу, потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, др Срђан Павићевић, и министар здравља, др Војислав Шимун, наставили су обилазак болница и медицинских установа према раније утврђеном плану. У наставку дана су посјетили Општу болницу Котор и Општу болницу Мељине, Специјалну болницу за психијатрију – Доброта и Специјалну болницу за ортопедију, неурохирургију и неурологију „Васо Ћуковић“ – Рисан.

ПОВЈЕРЕЊЕ И ОТВОРЕНОСТ – ПРЕДУСЛОВИ ДАЉЕГ РАЗВОЈА 

Радном састанку у Општој болници Котор је, поред представника Владе, присуствовао др Давор Кубуровић, директор болнице  са колегама.

На почетку разговора је др Срђан Павићевић, потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, појаснио да су циљеви ове посјете боље и квалитетније упознавање са проблемима и изазовима у свакодневном радном окружењу, размјена информација и мапирање проблема по принципу хитности, како би након Нове године била креирана листа приоритета (чијем рјешавању треба приступити ургентно).

„Овом посјетом желимо да покажемо жељу и вољу Владе Црне Горе да партиципира и понесе дио своје одговорности за рјешавање постојећих проблема и стварање услова за даљи развој. С оним што смо наслиједили морамо се носити, али много тога можемо заједнички унаприједити. Прва ствар која упада у очи јесте назив – Клиничко-болнички центар. Познајем све етапе развоја и знам које све садржаје тражи клиничко-болнички центар да би могао да носи то звучно име. Можемо ли да га оправдамо? Рећи ћу вам исто што сам рекао и колегама у Беранама. Одлуке претходне администрације која је изабрала два центра за југ и сјевер (који су добили статус клиничко-болничких центара) нећемо доводити у питање нити негирати. Оно што ме забринуло у Беранама, а претпостављам да је тако и овдје, јесте развој интервентне кардиологије односно интервенција на крвним судовима, што подразумијева куповину петлаба, пуну стандардизацију процедура, као и одговарајућу логистику“, рекао је др Павићевић.

Директор Кумбуровић је потврдио да је набавка кат-лаба још у тендерској процедури која нерационално дуго траје и обратио се Влади за помоћ како би се убрзала ова набавка.

Директор Кумбуровић је истакао да се на листи горућих проблема Опште болнице Котор налазиопремање ангио-сале, без које је степен смртности од срчаних обољења много већи, поготово током сезоне. „Само у претходној љетњој сезони имали смо преко 70 инфаркта, при чему болница у овом моменту покрива 103 000 становника из свог непосредног окружења, а предуслова за интервентну кардиологију још увијек нема“, истакао је др Кумбуровић.

Што се тиче дугорочних планова и амбиција клиничко-болнички центар  Котор планира да се фокусира на даљу едукацију кадра  у области урологије и хирургије (која и сада функционише одлично).

Министар Шимун је пружио пуну подршку профилацији и даљем развоју стратешке области на коју су се фокусирали.

Потпредсједник Владе и министар здравља су очекивали да ће се састати и са представницима Опште болнице Мељине, како је раније било договорено, међутим, до сусрета није дошло.

………………………………

Приликом посјете Специјалној болници за психијатрију – Доброта, потпредсједник Владе, др Павићевић, рекао је: „Начин на који се држава односи према овој врсти болести и овој категорији пацијената највише говори о томе на ком је ступњу развоја.  Нажалост, искуство говори да је психијатрија увијек била на дну приоритета и због тога смо данас ту гдје јесмо. Знамо на какве се све изазове наилази у психијатријским болницама. Надам се да ће се то значајно промијенити отварањем клинике за ментално здравље у Подгорици.“

Др Александар Мачић, директор Специјалне болнице у Доброти, потврдио је да се однос државе према овој болници не мијења већ деценијама, упркос чињеници да је „значај болнице огроман и да Црна Гора не би преживјела без ње ни 10 дана“.

„Зграде којима располажемо старе су више од 60 година, а у потпуности зависимо од помоћи државе. Осим пројеката који су били намијењени унапређењу енергетске ефикасности, нијесмо били у прилици да обезбиједимо пријеко потребна улагања у инфраструктурне капацитете, па смо, сходно датим могућностима, за капитални буџет кандидовали пројекте у износу од 180 000 еура“, нагласио је Мачић.

Током разговора највише пажње је било посвећено структури пацијената, изазовима који се тичу деинституционализације и улоге социјалних служби у збрињавању оне категорије пацијената којима ту није мјесто, бар не у трајању 30–40 година.

Према ријечима директора Мачића, од укупног броја пацијената чак су 2/3 из категорије тзв. затворске или социјалне популације и не захтијевају свакодневни психијатријски надзор, већ збрињавање које подразумијева изградњу нових капацитета или, када је ријеч о пацијентима без породичног дома и материјалних примања, ресоцијализацију. „Међутим, социјалне службе се нерадо баве нашим пацијентима“, закључио је др Мачић.

……………………….

За разлику од Специјалне болнице за психијатрију у Доброти, представнике Владе је у Специјалној болници за ортопедију, неурохирургију и неурологију „Васо Ћуковић“ у Рисну дочекао самоувјерен, оптимистичан и мотивисан тим на челу са директором, др Владом Поповићем.

Др Поповић је на самом почетку апострофирао: „Амбициозне визије које имамо у погледу даљег развоја не можемо реализовати без подршке Владе. Истовремено вам нудимо озбиљног партнера у креирању боље слике црногорског здравственог система. Најбоља потврда за то што планирамо и очекујемо јесте чињеница да смо се врло успјешно изборили за изазовима ковид кризе, обављајући све ортопедске и неурохирушке интервенције за потребе цијеле Црне Горе. Друга карактеристика, која нас кандидује за озбиљног партнера 44. владе - рекао је др Поповић парафразирајући др Павићевића - јесте то што смо још 2018. на елегантан начин искоријенили политику из наше установе.“

У међувремену је број операција повећан са 700 на данашњих 1600 на годишњем нивоу.

Др Павићевић је, захваљујући на срдачном пријему и отвореном приступу, рекао: „Наша политика у здравству биће толико транспарентна да свако од вас ко руководи одређеним центрима и болницама има прилику да се искаже и подијели своју визију развоја. Није сва памет ни у чијој глави. Људи морају да размјењују идеје, да остају колеге у сјају и у очају. Рисанска болница има посебан реноме у Црној Гори и шире. Одговорила је свим изазовима у посљедњих неколико година, а за ваше веома добре резултате најбоља реклама су ваши пацијенти.“

Др Шимун се придружио позитивним оцјенама и импресијама додајући да „данашња посјета није само куртоазни гест, већ одраз жеље да вам укажемо част као угледној болници и једном од стубова црногорског здравства како бисте били сигурни да у нама такође имате поузданог партнера. Наш циљ је да све здравствене услуге учинимо квалитетнијим и да вам помогнемо да се, након што сте се развили до одређеног нивоа, развијате даље“.

У наставку разговора су директор болнице и његове колеге упознали потпредсједника Владе и министра здравља са текућим и планираним пројектима који се тичу уградње соларних панела и санације крова и фасаде (што је већ реализовано уз помоћ Свјетске банке), санације и реконструкције прилаза болници и пријемног блока, као и реконструкције операционог блока.