Зеновић на конференцији у Будви поводом деценије Берлинског процеса

Европска будућност свих држава Западног Балкана је јасна и све оне желе да живе заједно и у миру, оцијенио је Предраг Зеновић, главни преговарач Црне Горе са Европском унијом, разговарајући један на један са Anjom Quiring, регионалном директорицом Источног одбора њемачке привреде (German Eastern Business Association) о перспективи европске будућности Западног Балкана,  на Конференцији о економији Монтенегро 2024, коју је Привредна комора Црне Горе организовала у Будви на тему “Деценија Берлинског процеса”.

– Када размишљамо о будућности Западног Балкана можемо направити својеврсну паралелу са животом човјека. Човјек у животу жели стабилност, равноправност, здравље, а исто важи за државе које желе да буду просперитетне, једнаке са осталима и суверене. Европске интеграције имају двије димензије: хоризонаталану – проширење на континету и вертикалну – успостављање чвршћих веза између држава. У протеклих 10 година нијесмо видјели ово хоризонатално проширење. Ако је тада постојао замор од проширења, сада постоји замор од његовог изостанка – оцијенио је Зеновић.

Одговарајући на питање о будућности Берлинског процеса, Зеновић је казао да је план да Црна Гора до 2028. године приступи Европској унији, истакавши да не може предвидјети како ће се то одразити на овај процес, који је донио многе промјене у перспективи Западног Балкана, посебно у погледу међусобне сарадње.

– Процес је био транспарентан, за разлику од многих других. У том смислу, ова иницијатива има предност у односу на друге, јер је промијенила перспективу, спустила дијалог с високог политичког нивоа на свакодневни живот, што је у суштини и разлог због којег скоро 80% грађана Црне Горе подржава идеју о приступања ЕУ – казао је он.

Према његовим ријечима, Западни Балкан је пронашао добар начин да се припреми за чланство у ЕУ, нагласивши да сада постоји и Европски план раста за ЗБ6.

– Црна Гора је отворила сва преговарачка поглавља и привремено затворила три. Планирамо привремено затворити још четири до краја године, а многа питања покривена овим поглављима везана су за реформске агенде које су дио Плана раста – истакао је он.

Додао је да су многе идеје већ препознате у оквиру Берлинског процеса, тако да су иницијативе компатибилне и иду у истом смјеру, а то је припрема земаља Западног Балкана за чланство у ЕУ.

Зеновић се осврнуо и на унапређење најважнијих области у процесу ЕУ интеграција, истакавши владавину права, која, како наводи, представља саму основу, јер све креће и завршава са њом.

– Дакле, да би добили приступ средствима, било оним која се дају као бесповратна, или у облику одређених зајмова, ви дајете процјену реформи  на које се обавезујете у датој години – закључио је он.

Зеновић је истакао да је значај Берлинског процеса управо у томе што је задржао фокус земаља Западног Балкана на ЕУ агенду.

– Мислим да је све што видимо у посљедњих десет година у области еконосмке и социјалне интеграције углавном повезано са Берлинским процесом. То је кровни концепт за бројне иницијативе. Берлински процес можда нема најбољи ПР у свијету бизниса, али је дао подлогу за политичку комуникацију лидера свих земаља Западног Балкана, те је тако дао значајан допринос даљој интеграцији. Омогућио је да земље Западног Балкана увјежбају све процесе на које ће наићи у ЕУ. Ако у овом оквиру нису показале спремност за дијељење одговорности, сарадњу и заједничко суочавање са глобалним изазовима неће то моћи спровести ни у широј групи од 27 држава чланица – навео је он.

Посебно се осврнуо и на економски развој који би требао да прати процес интеграција.

– Црна Гора као земља која је у тако високом стадију интегрисања, у којој имамо преговоре и технички дио, жели да сагледава процес проширивања као константу, али и да се фокусира на појединачне заслуге.

– Људи који желе да буду дио пројекта ЕУ то прижељкују због свега на чему та унија почива. Правила, принципи  и прописи би требали да буду ту да би бизнис напредовао, да би тржиште било подстакнуто и било мотивисано да се развија. Укупни циљ је да се обезбиједи конвергенција економија земаља Западног Балкана како би могле да достигну просјек економија ЕУ. У крајњем, политичко и законско усклађење неће имати смисла ако не буде утицало на свакодневни живот и економију –  подвукао је Зеновић.

Говорећи о преговарачким поглављима које Црна Гора планира да затвори до краја године, Зеновић каже да она, иако техничка, промовишу суштинске промјене у црногорском друштву.

–  Поглавље 7 – Интелектуална права својине врло је важно да компанијама покажемо да Црна Гора обезбјеђује њихова права у овој области, а поглавље 10 – Информационо друштво и медији показује да смо услагласили правни систем са ЕУ који обезбеђује плуралитет медија и независност регулатора што је такође подстицај за предузећа која се баве овом облашћу. Поглавље 20 – Индустријска политика и предузетништво гдје кроз европску стратегију покушавамо да недиверсификовану црногорску привреду учинимо конкурентијом, отворенијом, пријемчивијом за рањиве групе. На крају, ту је и поглавље 31 које се односи на политику одбране и безбједност, гдје смо годинама усклађени са политиком ЕУ, што показује да је Црна Гора чврсто на евроатланском путу и шаље добру поруку нашим партнерима – рекао је Зеновић.