Држава ће уредити повољан амбијент за развој невладиних организација (НВО), јер су оне извор знања, експертиза и генератор средстава, која се улажу у побољшање квалитета живота, а за пуну функционалност цивилног сектора неопходно је системски одговорити на изазове његове недовољне развијености и слабости постојећег модела државног финансирања.

То је саопштено на округлом столу током јавне расправе о Нацрту Стратегије сарадње органа државне управе и НВО за период 2022-2026 и документу „Идентификовани проблеми и могућа рјешења буџетског финансирања пројеката и програма НВО“, који је организован данас у Подгорици.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, истакла је да држава има обавезу да уреди и створи повољан амбијент за развој невладиних организација и да одговоре на то пружају Стратегија сарадње органа државне управе и невладиних организација 2022-2026 и Идентификовани проблем и могућа рјешења буџетског финансирања НВО.

„Тим прије што је у Црној Гори до 1. децембра 2021. године регистровано 6314 невладиних организација, које су само у 2020. години према доступним извјештајима приходовале око 34,7 милиона еура и запошљавале укупно 1.458 људи“, навела је Срзентић.

Сматра да је невладин сектор извор знања, експертиза и генератор средстава, која се улажу у побољшање квалитета живота грађанки и грађана, као и инфраструктуре.

„Држава је због што боље апсорпције ЕУ фондова од стране НВО, обезбједила средства за кофинансирање у 2020. у износи око 4,5 милиона еура. А да би постигли пуну функционалност цивилног сектора неопходно је да системски одговоримо на изазове његове недовољне развијености у свим регијама, слабости постојећег модела државног финансирања, превише захтјевно лиценцирање у области социјалне заштите и на многе друге“, казала је Срезентић.

Према утврђеним међународним показатељима, како је указала, црногорски НВО сектор остаје релативно неразвијен.

„Један од најважнијих међународно утврђених показатеља развијености невладиног сектора је колико радне снаге запошљава у односу на укупан број запослених у земљи. Према подацима Управе за статистику то је 0,8 одсто“, навела је Срзентић.

Према њеним ријечима циљ је да се поједностави и дигизализује поступак оснивања НВО и успостави систематско, статистичко праћење развијености НВО сектора.

„Стартешким документима је дефинисано да је неопходно унаприједити нормативни и стратешки оквир развоја, сарадње и финансирања НВО у кључним областима јавних политика, обезбиједити редовно мјерење ефеката јавног финансирања НВО, ојачати капацитете јавне управе за ефикасно учешц́е НВО у припреми и примјени јавних политика, успоставити ефикасну координацију међународне донаторске подршке НВО“, навела је Срзентић.

Вд. генералне директорице Директората за стратешко планирање у јавној управи, међународну сарадњу и ИПА програме у МЈУДДМ, Марија Хајдуковић, истакла је да је Нацрт Стратегије израђен кроз транспарентан и отворен приступ и закључила да невладине организације представљају снажног партнера држави у креирању јавних политика.

„Према извјештају Европске комисије за 2021. годину констатовано је да је улога цивилног друштва у Црној Гори препозната и промовисана, али да је потребо важећи законски и нормативни оквир побољшати како би се ојачао процес консултација и механизми сарадње између органа државних институција и цивилног друштва у контексту приступања ЕУ“, навела је Хајдуковић.

Указала је да, када је у питању, финансирање пројеката и програма постоји само краткорочно, односно једногодишње финансирање, а сматра да би планирање области и циљева на период од пет до седам година ојачало квалитет сарадње између органа државне управе и невладиног сектора.

„У анализи стања смо препознали да је опало интересовање невладиног сектора за учешће у процесу европских интеграција, да недостаје координација донорске помоћи. Према подацима Пореске управе укупни проходи црногорских НВО у 2020. години износили су 34,7 милиона еура. Један од индикатора развијености НВО сектора је проценат запошљавања људи у НВО скетору у односу на укупан проценат запослених у Црној Гори. Према тренутним подацима, у НВО сектору је запослено 0,8 одсто од укупног броја запослених, док према компаративној анализи тај просјек на глобалном нивоу износи 3,3 одсто“, рекла је Хајдуковић.

Истакла је и да је уочен недостатак подршке ресурсним центрима и да изградња капацитета НВО није организована систематски и често зависи од одлука домаћих и страних донора.

Кључни стратешки циљ, према ријечима Хајдуковић, је да унапређење постојећег стратешког нормативног оквира за дугорочно партнерство са НВО у примјени јавних политика и пружању услуга грађанима.

„Други стратешки циљ, који желимо да постигнемо, јесте да оснажимо НВО као један од партнера органа државне управе. Овај циљ се ослања на потребу смањења регионалних разлика у развијености невладиног сектора, на јачање иновативности и професионалности невладиног сектора у пружању услуга, на јачање унутарсекторске координације НВО по узору на паневропске мреже“, рекла је Хајдуковић.

Вд. генералне директорице Директората за нормативно уређење система јавне управе и хармонизацију прописа у МЈУДДМ Данијела Недељковић Вукчевић, појаснила је да је буџетско финансирање програма и пројеката невладиних организација веома значајно питање које има директне импликације на преузете обавезе државе у процесу приступања ЕУ.

„Измјенама Закона о НВО од 2017. године предвиђено је минимално издвајање од 0,5 одсто годишњег текућег буџета за финансирање програма и пројеката невладиних организација. У 2020. години држава је издвојила око 0,7 одсто што је више од законом утврђеног износа. У прошлој години је проценат био нижи и кретао се око 0,5 што значи да смо се држали законом прописаног минимума“, навела је Недељковић Вукчевић.

Резултати важних анализа и упитника, како је рекла, су показали да је постојећи модел финансирања процедурално веома сложен и компликован и да финансирање НВО није интегрисано у стандардно програмско буџетирање, којим се поставља финансијски оквир за спровођење јавних политика на нивоу државе.

„Препознали смо сљедеће изазове, а то су: годишње одређивање приоритетних области за финансирање, обавезно учешће НВО у конкурсним комисијама, улога независних процјењивача и питање мониторинга пројеката и програма НВО“, навела је Недељковић Вукчевић.

Посебну пажњу, како сматра, је потребно усмјерити на питање мониторинга пројеката и програма НВО, због тога што свака држава треба да препозна потребу учешћа НВО у свим фазама креирања јавне политике, али такође и држава треба да има значајне користи од пројеката које финансира.

Сениор експерт за подршку у припреми нацрта Стратегије, Горан Форбици, примијетио је да је у Нацрт Страрегије настао у инклузивном процесу и да може да послужи као добар примјер, а што се тиче садржаја документ је, како сматра, испланиран на начин да ће невладин сектор у будућности бити још гласнији и јачи да ће држава моћи још више да га искористи као ресурс са којим је могуће унаприједити квалитет живота у Црној Гори.

„Додатна вриједност Стратегије је што планира директне инвестиције у невладин сектор, што су прошле Стратегије само у малом дијелу радиле“, казао је Форбици.

Сљедећи округли сто биће организован 15. априла у Будви.