Пољопривредници из Зете о изазовима и приликама на путу ка ЕУ

Пољопривредни произвођачи и представници пољопривредних удружења са територије Општине Зета присуствовали су данас консултацијама о преговарачком поглављу 11 – Пољопривреда и рурални развој, гдје су са представницима државних институција размијенили мишљења о значају усклађивања са европском политиком у тој области.

Догађај је организовало Министарство европских послова, у оквиру пројекта EU4ME који финансира Европска унија.

Са пољопривредницима су разговарали државна секретарка у Министарству европских послова, Биљана Паповић, шеф Преговарачке радне групе и генерални директор Директората за пољопривреду у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Мирослав Цимбаљевић, замјеница шефа Преговарачке радне групе и начелница Дирекције за биљну производњу, Амра Терзић, те секретарка Преговарачке радне групе, Граница Ковачевић Петрић.

Државна секретарка Биљана Паповић, подсјетила је да је Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) једна од најобимнијих и најзначајнијих политика ЕУ, чији је циљ одржив и конкурентан развој пољопривреде и руралних средина. Казала је да затварање преговарачког поглавља 11 долази након вишегодишњег преданог рада и остварених резултата у тој области.

„Привремено затварање поглавља 11 доноси бројне користи за Црну Гору – од финансијске подршке пољопривредницима из фондова ЕУ која ће омогућити већу сигурност прихода и улагања у модернизацију газдинстава, преко нових средстава за развој села, изградњу и унапрјеђење инфраструктуре, дигитализацију и бољи квалитет живота у руралним подручјима, до сигурније хране и могућности пласмана домаћих производа на тржишту ЕУ од пола милијарде потрошача“, казала је Паповић.

Истакла је и да је главни изазов прилагођавање новим правилима и јачање капацитета да се подршка ЕУ у пракси спроведе на ефикасан начин.

Шеф Преговарачке радне групе, Мирослав Цимбаљевић, подсјетио је да је Црна Гора испунила завршна мјерила, чиме су се стекли услови за привремено затварање поглавља. Он је додао да је важно да цијели процес буде стимулативан за пољопривредну производњу, а не оптерећујући.

„Желимо да овај процес не угрози пољопривредну производњу, већ да је ојача. Пољопривреда у Црној Гори је изазовна, јер се ради о специфичним условима – наше обрадиво земљиште у просјеку има нагиб већи од седам одсто, што отежава употребу механизације. Уласком у ЕУ, Црна Гора постаје дио европског тржишта слободног протока робе, и зато овај период морамо искористити да јачамо капацитете, прераду и финалне производе. Посебно је важно удруживање произвођача и заједнички наступ на тржишту, јер само организовани произвођачи могу бити конкурентни у условима европског тржишта. Охрабрује чињеница да у посљедњим јавним позивима биљежимо велики број апликаната за ИПАРД подршку, што показује да пољопривредници све боље разумију процес и прилике које им стоје на располагању“, казао је Цимбаљевић.

Замјеница шефа Преговарачке радне групе, Амра Терзић, истакла је да ће затварање поглавља 11 представљати потврду досадашњег рада преговарачке структуре.

„Овај процес показује да смо у значајној мјери ојачали административне капацитете и успоставили техничке структуре, прије свега будућу Агенцију за плаћања, како би Црна Гора могла да користи фондове ЕУ намијењене пољопривреди и руралном развоју од момента приступања. Такође, у обавези смо да наставимо хармонизацију националне легислативе са европском и да ускладимо мјере из Агробуџета и ИПАРД-а са мјерама Заједничке пољопривредне политике ЕУ“, казала је Терзић.

Додала је да ће праве користи за пољопривредне произвођаче бити видљиве од тренутка приступања Црне Горе ЕУ.

„Уласком у ЕУ, пољопривредним произвођачима ће на располагању бити значајнији фондови, посебно ЕАФРД (Европски пољопривредни фонд за рурални развој) и ЕАГФ (Европски пољопривредни гаранцијски фонд), који доносе више средстава него што су тренутно доступна кроз Агробуџет и ИПАРД. Улазак у ЕУ биће изазов кроз конкуренцију, али и прилика за оне који на вријеме модернизују производњу, уведу стандарде и удруже се“, поручила је Терзић.

Секретарка Преговарачке радне групе, Граница Ковачевић Петрић, истакла је да доношење Имплементационог плана за успостављање ИАКС-а и Агенције за плаћања, као и напредак у усклађивању са законодавством Европске уније, представља важан корак у изградњи система који ће омогућити спровођење Заједничке пољопривредне политике.

„Овим планом постављени су темељи за формирање кључних механизама који ће у наредним годинама омогућити спровођење европског модела подршке пољопривреди. Пред нама је фаза практичне изградње и примјене, која ће захтијевати много енергије и посвећености, како од пољопривредника, тако и од надлежних институција. Наш циљ је да сваки произвођач, без обзира на величину газдинства, у будућности осјети конкретне користи од европских фондова и да та средства буду доступна свима који желе да унаприједе своју производњу“, казала је Петрић.

Током консултација, пољопривредни произвођачи из Зете указали су на главне изазове са којима се суочавају у свакодневном раду. Истакли су да велики трговачки ланци не откупљују њихове производе, да немају довољно комора и хладњача, те да се суочавају са административним препрекама приликом субвенционирања, као и да недостаје снажније удруживање произвођача и заједнички наступ на тржишту, што су препознали као један од кључних предуслова за конкурентнији наступ у будућности.

Пољопривредник, Сретен Батровић, казао је да је стање пољопривреде у Зети тешко.
„Пољопривреда у нашем крају је на веома ниском нивоу, због отежане производње и притиска увоза. Ако Министарство пољопривреде, односно Влада, не изађу нама у сусрет, нас за неколико година неће бити – појешће нас увоз. Рјешење је да се повећа фонд подршке и дају веће субвенције, јер нема довољно младих који се укључују у ову дјелатност“, рекао је Батровић.

Његов колега, Срђан Раичевић, истакао је важност припреме за европске стандарде.
„Пољопривреда има обавезе, и Зета има обавезе. Морамо се прилагодити ЕУ стандардима. Састанак је био користан, жао ми је што није било више присутних, посебно млађих. Исказали смо своје проблеме и вјерујем да ће нас чланство у ЕУ обавезати на њихово рјешавање, те да ће се више младих људи окренути пољопривреди“, рекао је Раичевић.

У оквиру посјете Голубовцима, представници два министарства су посјетили Средњу мјешовиту школу „Голубовци“ и са ученицима И и ИИИ разреда образовног програма агротехничар разговарали о могућностима које ће чланство у ЕУ донијети црногорским грађанима, посебно пољопривредним произвођачима. Поручили су младима да ће им чланство у ЕУ пружити бројне прилике, али да је важно да се за њих припреме, кроз стицање нових знања и вјештина.

У склопу посјете школи, одржано је и онлине такмичење о поглављу 11 – Пољопривреда и рурални развој, а троје најбољих је награђено.